19.10-25.10.2015.
Delegacija Medjunarodnog Monetarnog Fonda sastala se u Bukureštu sa najvišim funkcionerima Rumunije. Fond prognozira budžetski deficit od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2016. godini i iznad 3 odsto u 2017. zbog masovnih smanjenja poreza i taksi i najavljenog povećanja ličnih dohodaka. Medjunarodna finansijska institucija preporučuje da se ovogodišnji budžetski deficit zadrži na nivou od 1,5 odsto. Posle susreta sa predsednikom Klausom Johanisom, predstavnici Fonda su izrazili rezerve prema usvajanju novog aranžmana. Pred senatorima i poslanicima Komisije za budžet oni su izložili zaključke razgovora sa predstavnicima vlade. Jedine primedbe Medjunarodnog Monetarnog Fonda tiču se stukturnih reformi i eventualnog povećanja budžetskog deficita. Premijer Viktor Ponta je naglasio da će Rumunija poštovati deficit od 1,86 odsto usvojen u parlamentu. Poslednji aranžman sa Fondom, koji je istekao ove godine, vredeo je 2 milijarde evra, ali rumunske vlasti nisu apelovale na ova sredstva.
Mihai Pelin, 24.10.2015, 12:03
Delegacija Medjunarodnog Monetarnog Fonda sastala se u Bukureštu sa najvišim funkcionerima Rumunije. Fond prognozira budžetski deficit od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2016. godini i iznad 3 odsto u 2017. zbog masovnih smanjenja poreza i taksi i najavljenog povećanja ličnih dohodaka. Medjunarodna finansijska institucija preporučuje da se ovogodišnji budžetski deficit zadrži na nivou od 1,5 odsto. Posle susreta sa predsednikom Klausom Johanisom, predstavnici Fonda su izrazili rezerve prema usvajanju novog aranžmana. Pred senatorima i poslanicima Komisije za budžet oni su izložili zaključke razgovora sa predstavnicima vlade. Jedine primedbe Medjunarodnog Monetarnog Fonda tiču se stukturnih reformi i eventualnog povećanja budžetskog deficita. Premijer Viktor Ponta je naglasio da će Rumunija poštovati deficit od 1,86 odsto usvojen u parlamentu. Poslednji aranžman sa Fondom, koji je istekao ove godine, vredeo je 2 milijarde evra, ali rumunske vlasti nisu apelovale na ova sredstva.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u ponedeljak i utorak boravio je u zvaničnu posetu Izraelu i Palestini. U ponedeljak, Aureskua je u Ramali primio palestinski predsednik Mahmud Abas. Dvojica zvaničnika razgovarala su o situaciji na Srednjem Istoku i perspektivama obnavljanja mirovnih pregovora izmedju Palestinaca i Izraela. U Jerusalimu šef rumunske diplomatije vodio je razgovore sa premijerom i ministrom inostranih poslova Benjaminom Netanjahuom. Auresku je istakao posebnu važnost obnavljanja poverenja, kao neophodni preduslov za nastavljanje direktnih mirovnih pregovora Izraela sa palestinskom stranom i apelovao na smanjenje tenzije. Netanjahu i Auresku su potvrdili da izmedju Izraela i Rumunije postoje privilegovani bilateralni odnosi i razgovarali o unapredjenju saradnje u vojnoj oblasti i sajberbezbednosti. Bogdan Auresku se sastao i sa predstavnicima zajednice izraelskih državljana rodom iz Rumunije.
Nacrt zakona o dopisnom glasanju dostavljen je na razmatranju Poslaničkog doma u Bukureštu. Zakonski predlog je usvojen u Senatu velikom većinom glasova socijaldemokrata na vlasti i liberala iz opozicije. Pravo da glasaju dopisnim putem na parlamentarnim, predsedničkim i evroparlamentarnim izborima imaju samo Rumuni sa prebivalištem u inostranstvu. Nekoliko meseci pre svakih izbora birači treba da se upišu u izborni registar. Prema dokumentu Stalne izborne komisije, osniva se izborna jedinica na deset hiljada birača. Zbog propusta u organizaciji pre godinu dana na predsedničkim izborima, hiljade Rumuna moralo je da čeka više sati ispred glasačkih mesta u inostranstvu i mnogi nisu ni uspeli da glasaju.
Protiv bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua pokrenut je krivični postupak za krivično delo u takozvanom dosijeu rudarijade, koji je stavio tačku na ogromnu demonstraciju protiv rumunske levice koja je došla na vlast nakon pada komunističke diktature. Medju optuženim nalaze se i bivši šef Rumunske obaveštajne službe (SRI) Virdjil Magureanu, bivši premijer Petre Roman, kao i bivši ministri Viktor Atanasije Stankulesku i Djelu Vojkan Vojkulesku. Posle nereda na ulicama Bukurešta, koji su prestali intervencijom vojske, Ilijesku je izjavio da se radi o pokušaju puča ekstremne desnice i pozvao stanovništvo da brani demokratske institucije. Usledio je dolazak rudara iz Doline reke Žiu u Bukurešt koji su napali studente Univerziteta, obili sedišta opozicionih stranaka i redakcija nezavisnih novina. U ovim neredima četiri osobe su izgubile život, više stotina je ranjeno i hiljadu uhapšeno. Prošle godine Evropski sud za ljudska prava (CEDO) doneo je odlukom kojom se Rumunija obavezuje da rasvetli okolnosti u vreme rudarijade u junu 1990. godine.
Vlada Rumunije usvojila je drugi rebalans državnog budžeta ove godine. Prema nacrtu ministarstva za finansije, prihodi i rashodi povečaće se za oko 600 miliona evra, dok će deficit ostati u granici od 1,85 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Za ministarstvo poljoprivrede izdvojiće se dodatnih 180 miliona evra. Istovremeno, povečaće se budžet fonda za zdravstveno osiguranje zbog povećanja ličnih dohodaka od 1. oktobra. Dodatna sredstva izdvojiće se i za ministarstva regionalnog razvoja, javne administracije, evropskih fondova, obrazovanja i rada. Ministarstvo saobraćaja izgubiće oko 400 miliona evra, dok će se za Nacionalnu kompaniju rumunskih železnica i Metroreks izdvojiti dodatna sredstva. Liberali kritikuju budžetski rebalans, jer se za kopnenu infrastrukturu izdvaja manje fondova.