(19.02.-24.02.2018.)

Odluka ministra pravde Tudorela Toadera da traži opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Laure Kodruce Kjoveši izazvala je nove proteste. Više hiljada ljudi izašlo je na ulice posle saopštenja odluke o pokretanju postupka za opoziv. U četvrtak uveče resorni ministar saopštio je ovu odluku posle predstavljene sinteze aktivnosti Nacionalne antikorupcijke direkcije. Ministar je naglasio da je konstatovano da su ,,izvršena dela koja se ne mogu tolerisati u jednoj pravnoj državi’’ i optužio šeficu Direkcije za ,,prekoračenje nadležnosti, pritisak na vladu I funkcionisanje institucija, odlaganje rešavanja pojedinih predmeta, neproveravanje aktivnosti tužilaca i za izjave u javnosti’’. Istovremeno, po oceni resornog ministra, šefica Direkcije prekršila je princip nezavisnosti izvršne, zakonodavne i sudske vlasti: ,,Nacionalna antikorupcijska direkcija ne može se poistovetiti sa šeficom Direkcije čije su akcije u poslednjim godinama pokazale da ugrožava samu instituciju njenim prekomernim autoritetom, proizvoljnim ponašanjem i osporavanjem odluka i autoriteta Ustavnog suda.’’ Istovremeno sa pokretanjem procedure, jedino šef države može da opozove šeficu Direkcije posle ocene Vrhovnog saveta sudstva (CSM). Predsednik Klaus Johanis nije promenio stav prema Nacionalnoj antikorupcijskoj direkciji, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije. Šef države smatra da je izveštaj o aktivnosti rukovodstva Direkcije nejasan i da će u detalje biti analiziran u predsedničkim departmanima. U saopštenju se naglašava da će šef države koristiti sve ustavne nadležnosti za obezbedjivanje uslova za funkcionisanje jednog nezvisnog sudstva i jačanje pravne države. Generalni tužilac Augustin Lazar ocenio je da ne postoji ni najmanji razlog za opoziv šefice Direkcije Laure Kodruce Kjoveši. Reakcije na političkoj sceni nisu izostale. Socijal-demokratska partija (PSD) ocenjuje da je zahtev za opoziv utemeljen, jer se bazira na argumentovanom izveštaju. Na drugoj strani, glavna opoziciona stranka Nacionalna liberalna partija (PNL) ocenjuje da je odluka neutemeljena i da je doneta pod pritiskom optuženih ili osudjenih ljudi.

Corina Cristea, 24.02.2018, 13:46

Odluka ministra pravde Tudorela Toadera da traži opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Laure Kodruce Kjoveši izazvala je nove proteste. Više hiljada ljudi izašlo je na ulice posle saopštenja odluke o pokretanju postupka za opoziv. U četvrtak uveče resorni ministar saopštio je ovu odluku posle predstavljene sinteze aktivnosti Nacionalne antikorupcijke direkcije. Ministar je naglasio da je konstatovano da su ,,izvršena dela koja se ne mogu tolerisati u jednoj pravnoj državi’’ i optužio šeficu Direkcije za ,,prekoračenje nadležnosti, pritisak na vladu I funkcionisanje institucija, odlaganje rešavanja pojedinih predmeta, neproveravanje aktivnosti tužilaca i za izjave u javnosti’’. Istovremeno, po oceni resornog ministra, šefica Direkcije prekršila je princip nezavisnosti izvršne, zakonodavne i sudske vlasti: ,,Nacionalna antikorupcijska direkcija ne može se poistovetiti sa šeficom Direkcije čije su akcije u poslednjim godinama pokazale da ugrožava samu instituciju njenim prekomernim autoritetom, proizvoljnim ponašanjem i osporavanjem odluka i autoriteta Ustavnog suda.’’ Istovremeno sa pokretanjem procedure, jedino šef države može da opozove šeficu Direkcije posle ocene Vrhovnog saveta sudstva (CSM). Predsednik Klaus Johanis nije promenio stav prema Nacionalnoj antikorupcijskoj direkciji, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije. Šef države smatra da je izveštaj o aktivnosti rukovodstva Direkcije nejasan i da će u detalje biti analiziran u predsedničkim departmanima. U saopštenju se naglašava da će šef države koristiti sve ustavne nadležnosti za obezbedjivanje uslova za funkcionisanje jednog nezvisnog sudstva i jačanje pravne države. Generalni tužilac Augustin Lazar ocenio je da ne postoji ni najmanji razlog za opoziv šefice Direkcije Laure Kodruce Kjoveši. Reakcije na političkoj sceni nisu izostale. Socijal-demokratska partija (PSD) ocenjuje da je zahtev za opoziv utemeljen, jer se bazira na argumentovanom izveštaju. Na drugoj strani, glavna opoziciona stranka Nacionalna liberalna partija (PNL) ocenjuje da je odluka neutemeljena i da je doneta pod pritiskom optuženih ili osudjenih ljudi.

Tokom svoje prve posete u svojstvu premijerke Rumunije Viorika Dančila je ove nedelje vodila razgovore sa evropskim zvaničnicima o budućem predsedničkom mandatu Saveta Evropske unije u prvom polugodištu 2019.godine, finansijskim perspektivama i ulasku Rumunije u Šengen. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je ocenio da sada ne postoje nikakvi razlozi da Rumunija ne pristupi Šengenu i izrazio uverenje da će Vlada u Bukureštu uložiti sve napore za funkcionisanje pravosudnog sistema. Po oceni Žan-Klod Junkera Mehanizam saradnje I provere bugarkog i rumunskog pravosudja treba ukinuti pre kraja mandata ove Komisije. U Briselu premijerka Rumunije je vodila razgovore I sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i Evropskog parlamenta Antonijom Tajanijem, koji je tražio da se nastavi borba protiv korupcije i za očuvanje pravne države. Viorika Dancila je izjavila: ,,Mislim da je dobra saradnja korisna za Evropu i Rumuniju. Govoriću u Evropskom parlamentu o budućnosti Evrope u kojoj Rumunija treba da bude aktivni deo, vodeći računa o predsedništvu Saveta Evropske unije i izazovima.’’ Zakasnela apsorpcija evropskih fondova bila je glavna tema susreta rumunske premijerke sa evropskom komesarkom za regionalni razvoj Korinom Krecu. Evropska zvaničnica je upozorila da vlast u Bukureštu treba da ubrza i pojednostavi procedure za korišćenje evropskih fondova.

Zahtev 60 liberalnih poslnika za traženje odgovornosti ministarke rada Lije Olguce Vasilesku nije prošao na plenumu Poslaničkog doma. Potpisnici su optužili vladajuću koaliciju da je jednostavno pretumbala fiskalni sistem i stvorila duboki jaz izmedju privatnog i javnog sektora posle odluke o prelasku obaveze plaćanja celog doprinosa za socijalno osiguranje na rdnike od 1. januara 2018. godine. Posle stupanja na snagu, primanja oko 2 miliona radnika su smanjena. Tokom rasprave na plenumu Parlamenta ministarka rada Olguca Vasilesku je izjavila da se plate ne mogu smanjiti kada poslodavci ne vode računa samo o profitu i prebacuju sve troškove na bruto lični dohodak.