18.12-23.12.2017.

Pred spomenicima i na grobovima održane su službe sećanja na osobe koje su žrtvovale živote za slobodu. I Temišvar, prvi slobodni grad od komunizma, odaje počast poginulima u revoluciji. Pre 28 godina, ovde je izbila pobuna koja se brzo proširila na celu zemlju i dovela do pada režima Nikolaja Čaušeskua. Svedoci ovih treutaka i obični ljudi obišli su nekoliko važnih mesta za revoluciju, a sirene su se čule u centru grada. U Bukureštu, Senat i Poslanički dom su u četvrtak organizovali svećanu sednicu posvećenu obeležavanju 28 godina od revolucije. U poruci šef rumunske države Klaus Johanis je, izmedju ostalog, naglasio, da treba završiti istrage u vezi sa revolucijom, a zločini i zlouptrebe u decembru 1989. godine treba kažnjavati, da bi se žrtvama najzad donelo pravdu. Predsednik je dodao da odbrana ideala Rumunske revolucije znači pre svega odbranu institucija, pravne države i vrednosti, slobode i demokratije, kao i poštovanje prema gradjanima. U Temišvaru, posle četvorodnevnih demonstracija, koje su počele 16. decembra 1989. godine i u kojima je poginulo više desetina osoba, vojska se pridružila stanovnicima, a revolucionari postavili temelje prve demokratsko- političke platforme. Preko 1000 ljudi je poginulo i skoro 3.400 je ranjeno od 16. do 25 decembra 1989. godine u Rumuniji, jedinoj državi istočnog bloka, u kojoj je režim uklonjen nasilno, a rukovodioci likvidirani.

Corina Cristea, 23.12.2017, 12:13

Pred spomenicima i na grobovima održane su službe sećanja na osobe koje su žrtvovale živote za slobodu. I Temišvar, prvi slobodni grad od komunizma, odaje počast poginulima u revoluciji. Pre 28 godina, ovde je izbila pobuna koja se brzo proširila na celu zemlju i dovela do pada režima Nikolaja Čaušeskua. Svedoci ovih treutaka i obični ljudi obišli su nekoliko važnih mesta za revoluciju, a sirene su se čule u centru grada. U Bukureštu, Senat i Poslanički dom su u četvrtak organizovali svećanu sednicu posvećenu obeležavanju 28 godina od revolucije. U poruci šef rumunske države Klaus Johanis je, izmedju ostalog, naglasio, da treba završiti istrage u vezi sa revolucijom, a zločini i zlouptrebe u decembru 1989. godine treba kažnjavati, da bi se žrtvama najzad donelo pravdu. Predsednik je dodao da odbrana ideala Rumunske revolucije znači pre svega odbranu institucija, pravne države i vrednosti, slobode i demokratije, kao i poštovanje prema gradjanima. U Temišvaru, posle četvorodnevnih demonstracija, koje su počele 16. decembra 1989. godine i u kojima je poginulo više desetina osoba, vojska se pridružila stanovnicima, a revolucionari postavili temelje prve demokratsko- političke platforme. Preko 1000 ljudi je poginulo i skoro 3.400 je ranjeno od 16. do 25 decembra 1989. godine u Rumuniji, jedinoj državi istočnog bloka, u kojoj je režim uklonjen nasilno, a rukovodioci likvidirani.

Kontroverzne izmene zakona o pravosudju koje je inicirala vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) približavaju se finišu posle usvajanja u rumunskom senatu ove nedelje. Više stotina pravobranilaca je demonstriralo ispred sudova u Bukureštu i drugim gradovima, nezadovoljno izmenama za koje kažu da nisu transparentne. Isto misle i Rumuni koji su svake večeri izašli na ulice već skoro godinu dana, posebno ispred zgrade rumunske vlade. Po oceni vladajuće koalicije, bilo je potrebno da se izmene status pravobranilaca, sudsko organizovanje i funkcionisanje Visokog saveta pravobranilaštva, jer ovi zakoni nisu izmenjeni već 13 godina, a u ovom periodu izazvali anomalije, koje su omogućile zloupotrebe pojedinih tužilaca i sudija. Njihove odluke je naknadno opovrgao Evropski sud za ljudska prava (CEDO), tako da je rumunska država morala da plati ogromne odštete. Opozicija optužuje vlast zbog brzine sa kojom su usvojeni ovi zakoni, zbog odsustva transparentnosti u procesu izrade pomenutih nacrta, kao i zbog odsustva jedne suštinske rasprave. Predsednik Klaus Johanis je upozorio na posledice izmene zakona po odnose Rumunije i Evropske unije. U zajedničkom saopštenju, ambasade Belgije, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Holandije i Švedske navode da je Rumunija u poslednjoj deceniji postigla značajne progrese u reformi pravosudja. Medjutim, dodaje se u saopštenju, «mi smo uvereni da nedavno usvojeni zakoni o reformi pravosudja, kao i nedavno predloženi amandmani na Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku mogu ugroziti ove progrese.»

Nacrti državnog budžeta i socijalnog osiguranja za 2018. godinu dostavljeni su u petak parlamentu na usvajanje. Budžet za 2018. godinu bazira se na ekonomskom rastu od 5,5 odsto, godišnjoj prosečnoj stopi inflacije od 3,1 odsto, prosečnom kursu od 4,55 leja za jedan evro i prosečnoj mesečnoj plati od oko 565 evra. Budžetski deficit procenjuje se na 2,97 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Povećana izdvajanja za javne institucije ostala su u vladinoj predloženoj formi. Za ministarstva kulture, saobraćaja, poljoprivrede i energije izdvojiće se veći fondovi. Vlada tvrdi da je budžet za 2018. velikodušan i da je usredsredjen na zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu, dok opozicija smatra da se radi o budžetu štednje. Opozicija je podnela 4000 amandmana, većina u vezi sa razvojem drumske i železničke infrastrukture, izgradnjom jaslica, obdaništa i bolnica, kao i za podršku obrazovanju, ali napori opozicije nisu krunisani uspehom.