18.06-23.06.2018.
Poslanički dom rumunskog Parlamenta usvojio je prvog dana tekuće nedelje nacrt o izmeni Zakona o krivičnom postupku. Prethodno je i Senat usvojio ovaj dokument. Prema odredbama Zakona o krivičnom postupku, odluka o oslobadjanju od krivice na prvostepenom sudu može se menjati samo u slučaju donošenja novih dokaza. Trajanje krivičnog gonjenja biće od jedne godine, a ako u ovom periodu tužioci ne mogu da šalju pred sud dotičnu osobu dosije se stavlja automatski ad akta. Predstavnici parlamentarne većine Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrde da se ove izmene Zakona o krivičnom postupku uskladjuju sa odlukama Ustavnog suda Rumunije i evropskim direktivama. Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR) tvrde da ove izmene prete pravosudju, tako da će se obratiti Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o krivičnom postupku. Na isti korak odlučio se i Vrhovni kasacioni sud. Na izmene Zakona o krivičnom postupku ravnodušni nisu ostali ni mnogi Rumuni. U Bukureštu i većim gradovima zemlje održane su demonstracije protiv izmene Zakona. Demonstranti su tražili i ostavku vlade. Po njihovoj oceni i oceni predstavnika rumunske opozicije, aktuelna vlada predvodjena Viorikom Dančila optužuje se za uništenje pravosudja i propast ekonomije. Opozicione stranke Nacionalna liberalna partija, Unija Spasite Rumuniju i Partija narodnog pokreta (PMP) podnele su inicijativu za glasanje nepoverenja. Sadržaj inicijative biće pročitan u ponedeljak, na plenumu parlamenta, a u sredu upućen na razmatranje i usvajanje. U principu, partije na vlasti imaju potreban broj glasova za odbacivanje inicijative, ali Socijaldemokratska partija, glavna komponenta vladajuće koalicije, je ozbiljno uzdrmana i prolazi kroz veoma složen trenutak posle presude Vrhovnog kasacionog suda kojom se njen predsednik Liviju Dragnea osudjuje na zatvorsku kaznu od 3 godine i 6 meseci za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja u vreme kada je obavio dužnost predsednika Županijskog saveta Teleormana. U to vreme naložio je da se fiktivno zaposle dve članice Socijaldemokratske stranke u Direkciji za socijalnu zaštitu i zaštitu deteta. Obe su primale lični dohodak iz javnih fondova, iako su radile isključivo za Socijaldemokratsku partiju. Lider socijaldemokrata nije priznao krivicu.
Roxana Vasile, 23.06.2018, 12:22
U ovom veoma složenom unutrašnje-političkom kontekstu Rumunija se sprema da 1. januara sledeće godine preuzme rotaciono predsedništvo Saveta Evropske unije. U ovom šestomesečnom periodu Bukurešt će pokušati izmedju ostalog da obezbedi trajan i pravedan razvoj svih zemalja članica i postigne konkretne rezultate za evropske državljane, izjavila je premijerka Viorika Dančila u sredu za govornicom parlamenta. U Briselu, ministar za evropske poslove Viktor Negresu je dao uveravanja da je Rumunija spremna da od 1. januara preuzme predsedništvo Saveta unije. Tokom razgovora sa evropskim komesarima rumunski zvaničnik je predstavio rumunske prioritete za narednu godinu u oblastima budžeta i ljudskih resursi, istraživanja, energije i konkurencije. Viktor Negresku kaže da Rumunija želi da koheziona politika koja se tiče ekonomske, socijalne i teritorijalne konvergentnosti postane centralni element evropskog budžeta. U vezi sa agrarnom politikom Bukurešt insistira na smanjenju razlika u subvencijama, na podržavanju mladih farmera i konkurentnim agrarnim eksploatacijama. Medju prioritete Rumunije spadaju i istraživanje i inovacija. Rumunija želi, takodje, ravnopravan i pravedan pristup resursima ili iste lične dohotke za sve istraživače bez obzira odakle dolaze.
Rumuni se od pre nekoliko godina suočavaju sa ekstremnim vremenskim uslovima, atipičnim za umerenu kontinentalnu klimu. Proleće i jesen kao da više ne postoje, leta su veoma topla, zimi skoro da nema snega, a u pojedinim delovima zemlje tornade prave pustoš. Zbog visokih temperatura iznad normalnih za ovo doba godine u mnogim zonama zabeležene su intenzivne meteorološke pojave. Meteorološki problemi su nastavljeni i ove nedelje. Olujni vetar i poplave oštetili su veći broj mostova, poplavili ulice, puteve i uništili useve. Oštećeni su, takodje, i mnogi stanovi, privredni objekti, automobili, bunari i više deonica puteva. Mnoga naseljia su ostala bez električne energije, a u Bukureštu obilne kiše su preplavile ulice i poremetile saobraćaj u pojedinim zonama.
