17-22.04.2017
Rumunski pravosudni sistem postao je model za druge države članice Evropske Unije, te rumunski građani mogu biti ponosni, izjavio je prvi podpredsednik Evropske komisije, Frans Timermans, koji je boravio u jednodnevnoj zvaničnoj poseti Bukureštu. Posle razgovora sa premijerom Sorinom Grindeanuom i ministrom pravde, Tudorelom Toaderom, evropski zvaničnik je izjavio da posle ispunjenja 12 preporuka iz Mehanizma saradnje i provere za praćenje reformi pravosudja, Brisel se neće ustručavati da prizna tu stvar. Frans Timermans je dodao da trenutno je uveren da najbolje garancije za nastavak borbe protiv korupcije su sami Rumuni. Posredstvom Mehanizma saradnje i provere koji je uvela Evropska komisija, Rumunija je monitorizovana zajedno sa Bugarskom u oblasti pravosuđa još od pristupanja Evropskoj Uniji 2007. godine, u cilju popravljanja propusta u oblasti reforme pravnog sistema i borbe protiv korupcije. Sa svoje strane, premijer Sorin Grindeanu je ponovio da Rumunija želi da se Mehanizam saradnje i provere ukine pre preuzimanja predsedništva Saveta Evropske Unije. «Nastavićemo progrese koje smo zabeležili do sada u oblasti pravosuđa i nećemo odstupiti od garantovanja korektnog i samostalnog pravosuđa», dodao je premijer.
Leyla Cheamil, 22.04.2017, 14:51
Rumunski pravosudni sistem postao je model za druge države članice Evropske Unije, te rumunski građani mogu biti ponosni, izjavio je prvi podpredsednik Evropske komisije, Frans Timermans, koji je boravio u jednodnevnoj zvaničnoj poseti Bukureštu. Posle razgovora sa premijerom Sorinom Grindeanuom i ministrom pravde, Tudorelom Toaderom, evropski zvaničnik je izjavio da posle ispunjenja 12 preporuka iz Mehanizma saradnje i provere za praćenje reformi pravosudja, Brisel se neće ustručavati da prizna tu stvar. Frans Timermans je dodao da trenutno je uveren da najbolje garancije za nastavak borbe protiv korupcije su sami Rumuni. Posredstvom Mehanizma saradnje i provere koji je uvela Evropska komisija, Rumunija je monitorizovana zajedno sa Bugarskom u oblasti pravosuđa još od pristupanja Evropskoj Uniji 2007. godine, u cilju popravljanja propusta u oblasti reforme pravnog sistema i borbe protiv korupcije. Sa svoje strane, premijer Sorin Grindeanu je ponovio da Rumunija želi da se Mehanizam saradnje i provere ukine pre preuzimanja predsedništva Saveta Evropske Unije. «Nastavićemo progrese koje smo zabeležili do sada u oblasti pravosuđa i nećemo odstupiti od garantovanja korektnog i samostalnog pravosuđa», dodao je premijer.
Međunarodni monetarni fond (MMF) promenio je prognozu rasta rumunske privrede u tekućoj godini sa 3,8% na 4,2%, u najnovijem izveštaju koji je objavio Fond ove nedelje pre prolećnog zasedanja. Prema MMF-u, Rumunija će zabeležiti 2017. godine drugi najveći ekonomski rast u Evropi, posle Islanda sa 5,7%. Za sledeću godinu ekonomski rast naše zemlje će biti od 3,4%. I na svetskom nivou, Medjunarodni Monetarni Fond predviđa poboljšani ekonomski rast u sledećoj godini. Ubrzanje rasta će se osećati kako u razvijenim privredama, tako i u privredama u razvoju i nerazvijenim zemljama.
Rumunija namerava da nabavi protivazdušne rakete Patriot i raketne bacače Himars, saopštio je šef Vrhovnog štaba vojske, general Nikolaje Čuka. Ministarstvo odbrane je već uputilo zahtev američkoj vladi, imajući u vidu da se pomenuti vojni proizvodi realizuju u Sjedinjenim Američkim Državama. Procedura nabavke bi trebalo da bude pokrenuta jos ove godine. Šef Vrhovnog štaba rumunske vojske, general Nikolaje Čjuka je precizirao da sistem Patriot se uklapa u integrisani odbrambeni sistem protivazdušne odbrane Rumunije. On je ove izjave dao na poligonu u Smardanu, u županiji Galaci, na jugo-istoku zemlje, gde je održana taktička vežba na kojoj je učestvovalo 350 rumunskih i američkih vojnika. Odnoseći se na ovu vežbu, general Nikolaje Čuka je precizirao: «Ova vežba doprinosi povećanju nivoa međuoperativnosti i postizanju zajedinčkih standarda sa američkim vojnicima i, takođe, doprinosi celokupnom procesu kojim rumunska vojska konsoliduje svoj status države članice NATO i Evropske Unije». Američki vojnici nalaze se u Rumuniji u okviru operacije «Atlantic Resolve», namenjene pojačanju Istočnog boka NATO i obeshrabrivanju svake potencijalne agresije u regionu Crnog mora.
Ambasada Kanade saopštila je u sredu da će 1. maja stupiti na snagu prva etapa liberalizacije viznog režima za Rumune. Ovo znači da osobe koje su poslednjih 10 godina dobile kanadsku vizu ili ulaznu vizu za SAD mogu tražiti elektronsko ovlašćenje za putovanje, ETA, koje zamenjuje vizu i važi 5 godina. Predviđanje važi samo za osobe koje putuju avionom ili tranzitiraju preko Kanade. Putnicima koji žele da u Kanadu udju bilo kojim drugim prevoznim sredstvom biće i dalje potrebna ulazna viza. Ove restrikcije će se ukinuti u decembru, kada kanadska Vlada namerava da ukine vizni režim za sve rumunske državljane.
Skoro tri četvrtine teritorije Rumunije je bilo pod snegom ili suočeno sa obilnim padavinama, jakim vetrom i neobično niskim temperaturama za ovo godišnje doba. Rumunski meteorolozi objašnavaju da uzrok nevremena je transbalkanski ciklon koji prolazi ovih dana iznad Rumunije. Više desetina naselja na istoku i jugo-istoku zemlje ostalo je bez struje. Zbog obilnog snega i jakog vetra zatvorene su deonice više nacionalnih puteva, naročito na istoku, jugu i u centru zemlje, gde je ozbiljno poremećen saobraćaj županijskim i opštinskim putevima. Nevreme je stvorilo probleme i železnici, tako da je više vozova imalo zakašnjenja i do 2 sata. Zbog jakog vetra privremeno su zatvorene i rumunske crnomorske luke. Poremećen je i vazdušni saobraćaj na nekim aerodromima zemlje, gde je otkazano više letova na unutrašnjim i medjunarodnim linijama.
