17.09-22.09.2018
Corina Cristea, 22.09.2018, 15:46
Samit Iniciative tri mora, fleksibilne političke platforme pokrenute 2015 godine okupio je na početku ove nedelje u Bukureštu visoke zvaničnike 12 zemalja članica EU koje su amplasirane između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora. U premijeri je učestvovao i predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker i takođe u premijeri u marži samita je održano i prvo izdanje Poslovnog foruma iniciative tri mora. Samit je bio uspešan sa opipljivim rezultatima, ocenio je predsednik zemlje domaćina, Klaus Johanis:
,,Verovatno najvažnije je bilo izražavanje političke podrške za spisak prioritetnih projekta međupovezivanja u oblastima energije, saobraćaja i digitalizacije, spisak koji je izrađen na osnovu doprinosa država učestnica Iniciative, među koje i Rumunija. Izbor ovih projekata je imao kao osnovu kriterijume kao što su regionalne posledice, ekonomska održivost, kompatibilitet sa prioritetima i politikama EU.”
Iniciativa tri mora podržava zajednički cilj EU da prilbliži Istok i Zapad kontinenta rekla je evropska komesarka za regionalni razvoj, Korina Krecu:
,,To je veoma važna i legitimna iniciativa. Ona doprinosi regionalnom razvoju i time pojaćava proces kohezije na nivou celokupne EU. Radi se o iniciativi koja može jednako obezbediti prosperitet i bezbednost državama članicama. Evropska komisija smatra ovaj samit jedinstvenu povlasticu da se potvrdi važnost EU kao celine i jednog visokog nivoa povezivanja Srednje i Istočne Evope, bilo da se radi o energetskoj oblasti, saobraćaju ili digitalizaciji. “
Prisutan na samitu u Bukureštu, američki sekretar energije, Rik Peri je osigurao da se evropljani mogu uzdati u SAD kao u partneru od poverenja u energetskoj oblasti, koja je tesno povezana za nacionalnu bezbednost.
Rukovodstvo Socijal Demokratske Stranke, glavne stranke vladajuće koalicije izglasalo je u petak poverenje lideru stranke Livju Dragnea posle pojave u javnosti jednog otvorenog pisma u kojem važni članovi stranke zahtevaju njegovu ostavku, uključujući i iz dužnosti predsednika Poslaničkog doma. Potpisnici tvrde da problemi sa zakonom lidera stranke predstavljaju veliko breme za celu stranku u uslovima u kojima 2019 godine na programu su evroparlamentarni i predsednički izbori, a 2020 godine lokalni i zakonodavni izbori. Potpisnici takođe su tražili da premijerka Viorika Dančila, koja je i izvršni predsednik stranke vrši dužnost predsednika stranke do organizovanja jednog vanrednog kongresa. Predsednik socijademokrata može biti smenjen samo glasovima većine članova na kongresu. Posle jućerašnje sednice Livju Dragnea je izjavio da će se u oktobru održati nova sednica rukovodstva stranke na kojoj će se odlućiti o eventualnoj rekonstrukciji Vlade.
Vlada leve orientacije iz Bukurešta odobrila je u utoak tehničke detalje o organizovanju 6 i 7 oktobra referenduma o redefinisanju porodice. Dan ranije, Ustavni sud je odlučio da je Zakon o reviziji Ustava koji predviđa da se porodica sastoji od muškarca i žene i ne od supružnika kao do sada poštuje predviđanja Ustava. Pomenuti zakon ima na osnovu građansku iniciativu nekih hrišćanskih iniciativa koje podržavaju tradicionalnu porodicu i za koju je potpisalo 3 miliona građana. Ona je osporena od strane udruženja koje brane prava i civilne slobode, među koje i seksualnih manjina. Premijerka Viorika Dančila je zatražila od ustanova uključenih u organizovanje referenduma da pokazuju maskimalnu odgovornost i da pod hitno pokrenu potrebne akcije. Visoki zvaničnici većinske Rumunske pravoslavne crkve pozivaju vernike da glasaju da na referendumu. S druge strane, predstavnici Respekt. Platforme za prava i slobode koja okuplja 110 organizacija pozivaju na bojkot ove iniciative koju smatraju štetnom i opasnom i koja samo produbljava prema njihovom mišljenju podele u društvu.
Predsednik Evroskog saveta, Donald Tusk saopštio je na kraj informanog skupa evropskih lidera u Salcburgu, Austriji da EU želi okonćanje do oktobra meseca pregovora o Bregzitu, i zatim da se sazove jedan samit u novembru na kojem da se formalizuje sporazum sa Londonom. Samit na kojem Rumuniju je predstavio predsednik, Klaus Johanis je imao kao glavne teme migraciju i unutrašnju bezbednost. Austrijsko predsesdništvo Saveta EU je predstavilo stadijum primene dva nova koncepta predloženih ovog leta, najime o premeštanju migranata van granica EU i o centrima iz unutrašnjosti EU. U ime Rumunije, predsednik Klaus Johanis se založio u Salcburgu za očuvanje i posle Bregzita tesne saradnje sa vlastima iz Londona u oblastima bezbednosti i spoljne politike. Bukurešt želi jedinstven i koherentni glas u EU u procesu pregovora sa britanskom stranom, da bi se postigao sporazum koji da odgovara svim stranama. S druge strane, na temu unutrašnje bezbednosti prostora zajednica, predsednik Johanis je rekao da Rumunija želi pojaćane evropske granice, i preko pravilnika i rastom broja pripadnika Fronteksa.
