17.08.- 23.08.2015.
Rumunska vlada je najavila da će se plate osoblja u javnom zdravstvenom sistemu, to jest otprilike 200 hiljada ljudi, povećati za 25%, od 1. oktobra. Mera, koja će biti usvojena iduće nedelje na sednici vlade, naišla je na kritike opozicije i izazvala slične zahteve od strane drugih kategorija budžetlija, uključujući nastavnike i policajce. Iduće nedelje, takodje, vlada će dostaviti Parlamentu na razmatranje nacrt zakona koji propisuje uslove u kojima pacijenti mogu dati lekarima tako-zvani mito“. Ministarstvo Pravde će izraditi nacrt zakona o uslovima u kojima pacijenti mogu dodatno doprineti platama lekara. Na taj način, davanje mita neće više predstaviti krivično delo ukoliko su kumulativno ispunjena tri uslova: novac neće biti uslovljen od strane lekara ili medicinskih sestara, biće uručen posle pružanja medicinske usluge i prijavljen radi oporezivanja.
Mihai Pelin, 22.08.2015, 15:53
U ponedeljak, u Bukureštu, će se održati vanredna parlamentarna sesija, posvećena razmatranju novog Poreskog zakona, koji je zakonodavnom telu vratio šef države Klaus Johanis. Predstavnici parlamentarnih stranaka dogovorili su se u vezi sa najvažnijim tehničkim detaljima zakona. Prema tome, od 1. januara 2016. porez na dodatnu vrednost će biti smanjen sa 24 na 20%, a od 2017. na 19 odsto. Dodatna akciza na gorivo ostaje na snazi i iduće godine, a o predvidjanjima koja se tiču eliminisanja ili zadržavanja drugih taksi odlučiće se naknadno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je prošlog meseca vratio Parlamentu na ponovno razmatranje novi Poreski zakon, koji je prethodno jednoglasno odobren u Skupštini, precizirajući da njegova primena nije održiva. Premijer Viktor Ponta dao je, medjutim, osiguranja da je novi Poreski zakon održiv i da bi budžetski prihodi od oko 1,60 milijardi evra, ostvareni usled sniženja PDV-a, mogli biti pokriveni samo prikupljanjem poreza, koji su procenjeni na oko 2,2 milijarde evra.
Bivši predsednički savetnik i ministar unutrašnjih poslova, liberal Gabrijel Berka krivično je gonjen i pritvoren za zloupotrebu službenog položaja. Ista odluka je izrečena i bivšem poslaniku Demokratsko- liberalne stranke (PDL) Mihaju Banuu i njegovom sinu. Prema tužiocima, Gabrijel Berka je od poslovnog čoveka zahtevao i primio posredstvom Mihaja Banua, 185.000 evra za lične i stranačke koristi, u periodu 2010.-2012. U zamenu za novac, on je obećao da će iskoristiti politički uticaj da bi vlada dodelila znatnu svotu novca jednoj gradskoj skupštini.
Formiranje nove prozapadne vlade u Kišinjevu omogućava ubrzanje bilateralnih projekata- ocenio je u Bukureštu rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku, za vreme susreta sa Anatolijem Šalaruom, ministrom odbrane Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Auresku je istakao stalnu podršku Rumunije evropskom putu Republike Moldavije, kao i širem procesu modernizacije države, uključujući i oblast odbrane. Moldavski ministar je, sa svoje strane, predstavio prioritete svog mandata i glavne smernice u procesu reformisanja odbrane i zahvalio Rumuniji za stalnu i sadržajnu podršku. Anatolije Šalaru se sastao u Bukureštu i sa svojim rumunskim kolegom, Mirčom Dušom koji je saopštio da će se NATO ured za vezu otvoriti u Kišinjevu ove jeseni, sa ciljem podržavanja evroatlantske integracije Republike Moldavije i medjuoperativnosti njene vojske sa savezničkim snagama. Podpredsednik Liberalne stranke, Anatolije Šalaru preuzeo je prošlog meseca portfelj odbrane u novoj moldavskoj vladi liberal-demokratskog premijera Valerijua Streleca.
Posle dvomesečne vrućine i četiri meseca suše, u Rumuniji je najzad padala kiša. Suša je u svim regionima zemlje pričinila već ogromne štete, koje poljoprivredni proizvodjači procenjuju na više od dve milijarde evra. Vlada u Bukureštu analizirala je mere koje se mogu preuzeti za podržavanje farmera čiji usejani obradjeni tereni su teško ugroženi, uključujući i pomoć Evropske Komisije za velike površine obradjenog zemljišta. Za male terene, vlasti su obećale pomoć iz državnog budžeta. Najpogodjeniji je kukuruz, ali, po rečima stručnjaka, ugroženi su i suncokret, soja, pšenica, repica, povrće i voće. Neposredni efekat ove situacije će biti povećanje cena povrća, voća i žitarica- upozoravali su poljoprivredni proizvodjači.
