(16.09-21.09.2019)
Leyla Cheamil, 21.09.2019, 03:51
Laura Kodruca Kjoveši od četvrtka uživa i podršku Saveta Evropske unije za imenovanje na dužnost glavnog evropskog tužioca. Prethodno se i Evropski parlament izjasnio u korist bivše sefice Nacionalne antikorupcijske direkcije. U Komitetu predstavnika zenalja članica Evropske unije (COREPER) od ukupno 22 ambasadora 17 je glasalo na kandidaturu gopsodje Kjoveši. Konačno imenovanje bivše glavne tuziteljke Rumunije i šefice rumunske antikorupcijske direkcije očekuje se u narednom periodu posle obavljanja svih formalnosti. Kodruca Kjoveši je prva osoba koja će biti imenovana na čelo novoosnovanog Tužilaštvu Evropske unije koje će postati operativno 2021. godine. Laura Kodruca Kjoveši je postala poznata rumunskoj javnosti posle sudskog gonjenja rumunskih političara visokog ranga, od kojih su mnogi stigli iza rešetaka. Ona je izjavila da je glasanje u Savetu Evropskog saveta u četvrtak priznanje celokupnom pravosudnom sistemu Rumunije i veliki uspeh Rumuna koji su u poslednjim godinama podržali borbu protiv korupcije i odbranili pravnu državu. Predsednik Rumuniije Klaus Johanis je izjavio da izbor Laure Kodruce Kjoveši za glavnog evropskog tužioca predstavlja važnu pobedu Rumunije i ocenio da izbor velikom vecinom glasova samo dokazuje njenu spremnost, iskustvo i kompetentnost.Sa svoje strane premijerka Viorika Dančila je izjavila da treba poštovati ubedljivu večinu glasova sa kojom je Laura Kodruca Kjoveši pobedila u Savetu Evropske unije.
Do 19. oktobra diplomatske misije Rumunije mogu predlagati Ministarstvu inostranih poslova otvaranje biračkih mesta u inostranstvu za predsedničke izbore u novembru. Da bi ižašli u susret Rumunima koji rade i žive u inostranstvu, rok za prijavljivanje je produžen do 15. septembra,. Rumuni sa pravom glasa u inostranstvu mogu da se opredele za dopismo glasanje ili na biračkim mestima.Prvi krug predsedničkih izbora održaće se 10. novembra, a drugi 24. novembra. Kandidature se podnose do nedelje u 24 casova, a izborna kampanja startuje u subotu 12. oktobra. Kandidature Centralnoj izbornoj komisiji do sada su podneli sadasnji predsednik države Klaus Johanis, koji uziva podršku opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL), liderka Socijaldemokratske partije i premijerka Viorika Dančila, Dan Barna, kandidat Unije spasite Rumuniji i Plus i predstavnik Pokreta narodnog pokreta Teodor Paleologu.
Evropska unija je usvojila rezoluciju kojom se posle 80 godina od izbijanja Drugog svetskog rata osudjuje Pakt Ribentrop-Molotov. Pakt o nenapadanju potpisan 23. avgusta 1939 godine izmedju Sovjetskog Saveza i nacističke Nemacke praktično je podelio Evropu i teritorije nezavisnih država izmedju dva totalitarna režima. U Bukreštu predsednik Klaus Johanis je pozdravio usvajanje rezolucije i ocenio ovaj demarš korakom napred ka sankcionisanju totalitarnih režima koji su odgovorni za smrt ogromnog broja ljudi i teškog kršenja osnovnih prava i sloboda. U skladu sa odredbama sovjetsko-nemačkog pakta, Rumunij je 1940. godine, posle ultimatuma, izgubila Basarabiju i severnu Bukovinu, teritorije koje i dan danas pripadaju bivšim sovjetskim republikama Moldaviji i Ukrajini,.
Na predlog ministra za finansije Eudjena Teodorovića nacrt o oporezivanju specijalnih penzija je usvojen u sredu u rumunskom Senata. Dan ranije nacrt je dobio i zeleno svetlo Budžetske komisije. Nacrt predvidja oporezivanje specijalnih penzija od 1480 do 2115 evra sa 50%. a preko 2115 sa 50%. Nacrt zakona uputiće se Poslamičkom domu na razmatranje i usvajanje. Ministar za finansije je naglasio da će u narednoj godini ovaj porez doneti oko 105 miliona evra u državnu kasu. Nacrt je izazvao žestoke reakcije nosilaca prava na specijalne penzije, posebno pravobranilaca koji ocenjuju da ova mera ugrožava nezavisnost pravosudja. Prosečna neto penzija u Rumuniji iznosila je krajem jula 251 evro.
Sutra se u Bukureštu završava XXIV Medjunarodni festival klasične muzike ,,Djordje Enesku“ koji je u toku od tri nedelje okupio na sceni preko 2500 najpoznatijih muzičara sveta,. Centralna tema ovogodišnjeg festivala bila je ,, Harmonija sveta“, a umetnički direktor Vladimir Jurovski. Koncerti u Bukureštu, drugim večim gradovima Rumunije, kao i u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Kanadi i Moldaviji održani su u čast muzičkog nasledja velikog rumunskog kompozitora. Koncerti i resitali bili su podeljeni na 5 sekciia: ,,Veliki svetski orkestri“, ,, Ponočni koncerti“ ,,Kamerni koncerti i resitali“, ,,Muzika XXI veka“, Mocartova sedmica“ i,,Medjunarodni forum kompozitora“
