14.10-19.10.2019

Posle konsultacija sa parlamentarnim strankama i izglasavanja nepoverenja Kabinetu Viorike Dančila, predsednik Rumunije Klaus Johanis poverio je lideru Nacionalne liberalne partije (PNL) Ludoviku Orbanu mandat za sastav nove Vlade. Ludovik Orban je vodio razgovore sa reprezentativnim partijama koje su glasale za nepoverenje. Za glasanje poverenja novoj Vladi potrebno je najmanje 233 glasa od ukupno 465. Orban je vodio razgovore sa predstavnicima Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), Pro Rumunije, Partije narodnog pokreta (PMP) i Unije spasite Rumuniju (USR). Poslanici nacionalnih manjina saopštili su da podržavaju novi kabinet. Prema svemu sudeći, Rumunija će imati jednobojnu Vladu sastavljenu isključivo od predstavnika Liberalne partije. Ludovik Orban ima zadatak da u roku od 10 dana predstavi Parlamentu strukturu i sastav Vlade. Socijaldemokratska partija (PSD) najavila je da neće prisustvovati sednici Parlamenta, jer ne želi da osigura kvorum potreban za formiranje Vlade. 10. oktobra Parlament je izglasao nepoverenje Vladi socijaldemokratske premijerke Viorike Dančila. Premjerka u ostavci je izjavila da Vlada odlazi sa ispunjenim obavezama i pozvala predsednika države, koga smatra glavnim krivcem za sadašnji haos, da bez odlaganja imenuje sposobnu vladu. Nacionalna liberalna partija, inicijator glasanja o nepoverenju, precizira da su Rumuniji potrebni ozbiljni projekti i Vlada koja bi dokazala korektnost. Približavanjem predsedničkih izbora na kojima učestvuju i Klaus Johanis i Viorika Dančila politička borba postaje sve oštrija.

Leyla Cheamil, 19.10.2019, 16:43

Posle konsultacija sa parlamentarnim strankama i izglasavanja nepoverenja Kabinetu Viorike Dančila, predsednik Rumunije Klaus Johanis poverio je lideru Nacionalne liberalne partije (PNL) Ludoviku Orbanu mandat za sastav nove Vlade. Ludovik Orban je vodio razgovore sa reprezentativnim partijama koje su glasale za nepoverenje. Za glasanje poverenja novoj Vladi potrebno je najmanje 233 glasa od ukupno 465. Orban je vodio razgovore sa predstavnicima Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), Pro Rumunije, Partije narodnog pokreta (PMP) i Unije spasite Rumuniju (USR). Poslanici nacionalnih manjina saopštili su da podržavaju novi kabinet. Prema svemu sudeći, Rumunija će imati jednobojnu Vladu sastavljenu isključivo od predstavnika Liberalne partije. Ludovik Orban ima zadatak da u roku od 10 dana predstavi Parlamentu strukturu i sastav Vlade. Socijaldemokratska partija (PSD) najavila je da neće prisustvovati sednici Parlamenta, jer ne želi da osigura kvorum potreban za formiranje Vlade. 10. oktobra Parlament je izglasao nepoverenje Vladi socijaldemokratske premijerke Viorike Dančila. Premjerka u ostavci je izjavila da Vlada odlazi sa ispunjenim obavezama i pozvala predsednika države, koga smatra glavnim krivcem za sadašnji haos, da bez odlaganja imenuje sposobnu vladu. Nacionalna liberalna partija, inicijator glasanja o nepoverenju, precizira da su Rumuniji potrebni ozbiljni projekti i Vlada koja bi dokazala korektnost. Približavanjem predsedničkih izbora na kojima učestvuju i Klaus Johanis i Viorika Dančila politička borba postaje sve oštrija.

Lideri 27 zemalja članica Evropske unije usvojili su u četvrtak novi dogovor o Bregzitu i pozvali Evropsku komisiju, Parlament i Savet Evropske unije da preduzmu sve potrebne korake za stupanje dogovora na snagu 1. novembra. Dogovor, izmedju ostalog, predvidja da će Severna Irska poštovati odredjene norme jedinstvenog evropskog tržišta, ali da će se cela carinska zona Velike Britanije odvojiti od komunitarne, kako bi se izbegla mogućnost ponovnog uspostavljanja fizičke granice izmedju Irske i Severne Irske. Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da postignuti dogovor predstavlja obostrano koristan sporazum za Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo i apelovao na britanske parlamentarce da usvoje dogovor. Ako će britanski Parlament ratifikovati dokument, evropsko zakonodavno telo moglo bi da ga usvoji na plenarnoj sednici sledeće nedelje.

Posmrtni ostaci Kraljice majke Elene stigli su u petak u Rumuniju gde će biti ponovo sahranjeni pored svog sina Kralja Mijhaja, u Kraljevskoj nekropoli u gradu Kurtea de Ardješ. Kraljica Elena, supruga princa Karola II i majka poslednjeg rumunskog suverena, živela je 34 godine u izgnanstvu u Italiji i Švajcarskoj. Preminula je 1982. godine i sahranjena je u Lozanu. Članica Grčke Kraljevske porodice, Kraljica Elena udala se za princa Karola od Rumunije 1921. godine, ali sedam godina kasnije se razvela zbog neverstva supruga, budućeg Kralja Karola II. Kraljica je posebnu pažnju poklanjala obrazovanju svog sina Mihaja kome je u sedmogodišnjem periodu vladanja bila najbliža saradnica. Za vreme rata, Kraljica Elena je u više navrata tražila od generala Jona Antoneskua da olakša tešku situaciju jevreja pogodjenih antisemitskom politikom vlade. Memorijal “Jad Vašem“ dodelio je posmrtno Kraljici Eleni Orden “pravednik medju narodima za posebne zasluge za spasavanje jevreja od eksterminacije. Poslednji suveren Rumunije Kralj Mihaj I preminuo je 5. decembra 2017. godine u Švajcarskoj u 96. godini života. Bio je poslednji od četvorice suverena iz nemačke porodice Hohencolern- Zinmaringen, koja je na presto Rumunije došla 1866. godine i dala veliki doprinos formiranju moderne Rumunije.

Konferencija predsednika Evropskog parlamenta sastavljena od lidera parlamentarnih grupa i predsednika Parlamenta potvrdila je bivšu šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije Rumunije (DNA) Lauru Kodrucu Kjoveši na dužnost glavnog evropskog tužioca. Ova odluka je bila poslednja u formalnom procesu imenovanja, tako da je Parlament saopštio da Laura Kjoveši može preuzeti sedmogodišnji mandat šefice Evropskog tužilaštva. Evropsko tužilastvo je nezavisno telo odgovorno za istragu i dovodjenje pred sud finansijskih zloupotreba u okviru Evropske unije. Uprkos protivljenju socijaldemokratske Vlade Rumunije, Laura Kodruca Kjoveši je postala prva osoba izabrana na ovu družnost.

Od četvrtka je Mirča Džoana zamenik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse, dužnost koju je preuzeo od Amerikanke Roz Gotemoler, prve žene imenovane na ovu dužnost u 70-togodišnjoj istoriji Alijanse. I mandat Mirče Džoana može se smatrati premijernim, jer je prva osoba iz srednje i istočne Evrope koja je imenovana za zamenika generalnog sekretara NATO-a. On je osnivač i predsednik Instituta Aspen Rumunija. Prethodno je obavljao dužnosti predsednika Senata Rumunije, ministra inostranih poslova i ambasadora Rumunije u Sjedinjenim Američkim Državama.