14.09.-19.09.2015.

Prvi premijer postkomunističke Rumunije krivično gonjen za vreme mandata je socijaldemokrata Viktor Ponta, protiv kojeg je u četvrtak podignuta optužnica. Zajedno sa partijskim kolegom, senatorom Danom Šovom, premijer se tereti za 17 krivičnih dela, odnosno falsifikovanje dokumenata, saučesništvo u utaji poreza i pranju novca, u predmetu u kojem se za korupciju sudi energetskim kompanijama Turčeni i Rovinari (na jugu zemlje). Pomenuta krivična dela bi bila počinjena u vreme kada je Viktor Ponta obavljao dužnost advokata. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) su zaključili da se nastavljanje krivične istrage protiv Ponte nameće i za sukob interesa. Istovremeno, bivši ministar saobraćaja u Pontinom kabinetu, Dan Šova, krivično je gonjen za saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja i optužen da je primio više stotina hiljada evra u zamenu za dogovore kojima su državi nanete štete od otprilike 16 miliona evra. Situacija je sve problematičnija za premijera, vladu i Socijaldemokratsku stranku (PSD), a ugled Rumunije teško ugrožen, izjavio je šef države Klaus Johanis, u četvrtak posle podizanja optužnice protiv Viktora Ponte, čiju ostavku je ponovo zatražio. Medjutim, socijaldemokrate žele da ostanu i dalje na vlasti, precizira vršilac dužnosti predsednika socijaldemokrata Liviju Dragnea: “Nemamo garancije da će predsednik Johanis imenovati premijera iz redova Socijaldemokratske stranke. Premijer Viktor Ponta rukovodio je nekoliko kabineta, zahvaljujući kojima je Rumunija postigla dobre ekonomske rezultate. Ne može se desiti nešto užasno u narednim danima, te važno je da premijer dobro razmišlja, da donese neku odluku te zavisno od toga ćemo pokrenuti razgovore unutar stranke i vladajuće koalicije, rekao je Dragnea. U to vreme, premijer Viktor Ponta odlučno odbacuje optužbe tužilaca.

Roxana Vasile, 19.09.2015, 16:18

Rumunija će se ponovo izjasniti iduće nedelje, na sednici Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove, protiv obaveznih kvota izbeglica, koje zemlje članice Evropske unije treba da primaju. Saopštenje je dao šef države Klaus Johanis, nakon analize migracione pojave i njenih efekata, u okviru Vrhovnog Saveta odbrane zemlje. Johanis je ponovio zalaganje Rumunije da primi 1.785 izbeglica, iako bi Evropska komisija želela da njihov broj bude trostruko veći. Medjutim, ako će Unija primorati Bukurešt da prihvati veći broj izbeglica, Rumunija će, usled analiza u Vrhovnom savetu odbrane, pribegavati evropskim fondovima da bi povećala kapacitet smeštaja migranata. Predsednik Klaus Johanis: Ako će se to dogoditi, jasno je da moramo nešto preduzeti. Nije doneta odluka u tom smislu, ali postoji mogućnost da koristimo evropske fondove za razvoj smeštajnog kapaciteta ili za izgradnju drugih centara za izbeglice, rekao je šef države. Ove nedelje,takodje, Rumunija i Madjarska su se verbalno sučeljavale, nakon što je Budimpešta najavila nameru da na granici sa Rumunijom podigne ogradu od bodljikave žice, sličnu onoj na granici sa Srbijom. Stav rumunske vlade prema načinu na koji susedna Madjarska pristupi prema izbeglicama je u skladu sa stavovima država i institucija Evropske unije i drugih medjunarodnih tela, ističe se u kominikeu kabineta u Bukureštu. Vlada Rumunije ponavlja da izgradnja ograde na granicama Madjarske sa susednim zemljama nije u skladu sa evropskim normama, čije poštovanje, kao i poštovanje ljudskih prava je suštinsko.

Predstavnik Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR), male stranke u vladajućoj koaliciji, Štefanel Dan Marin, jeste od utorka vršilac dužnosti gradonačelnika grada Bukurešta. U ovom svojstvu on je naglasio: “U ovom trenutku finansijska situacija gradske skupštine Bukurešta je sasvim nejasna. Zato će jedna od prvih mera biti obavljanje eksterne revizije, rekao je Štefanel Dan Marin. On je imenovan na pomenutu funkciju odlukom prefekta glavnog grada Rumunije, nakon suspenzije Sorina Opreskua, pritvorenog zbog korupcije. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije optužuju Opreskua da je primio mito u visini od 25.000 evra i pridružio se organizovanoj grupi u lokalnoj administraciji koja je zatražila deo dobita firmama koje su želele da sklope ugovore o javnim nabavcima i radovima.

Predstavnik Medjunarodnog Monetarnog Fonda za Rumuniju i Bugarsku, Gijermo Toloza, tvrdio je ove nedelje da Rumunija ima šanse da naredne tri godine ekonomski nadmašuje evropske države poput Grčke, Češke i Portugala, ukoliko bude imala fiskalnu stabilnost i privukla investicije, pretežno u infrastrukturu. Ove nedelje, takodje, saopšteno je da je godišnja stopa inflacije dostigla u avgustu nov istorijski minimalni nivo u zadnjih 25 godina od minus 1,9%, bez postojanja rizika ulaska u deflaciju. Nacionalna Komisija za prognozu je nedavno poboljšala predvidjanja za 2015. godinu, odnosno ekonomski rast sa 2,8% na 3,3%, uz napomenu da bi se ritam mogao ubrzati i 2018. dostigao 4 procenta.