(14.03-19.03.2022)

Ovih dana, kada se na na granici Rumunije vodi rat, predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se sa zapadnoevropskim liderima i predsednicima susednih država. Sagovornici rumunskog predsednika zalagali su se za jačanje istočnog boka Severoatlanske alijanse u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji za koju je Klaus Johanis rekao da je zabrinjavajuća: ,,Potrebna nam je hitno osetna i izbalansirana konsolidacija celog istočnog boka, kao i unitarno i pojačano prisustvo. U ovoj situaciji Rumunija preduzima mere za dalje jačanje vojnog prisustva saveznika u našoj zemlji.“.Predsednik Estonije, Alar Karis, izjavio je u Bukureštu da Estonija i Rumunija zajedno rade na realizaciji zajedničkih ciljeva odbrane Evrope i da je potrebno da se smanji zavisnost od ruskih energetskih izvora. Istovremeno Estonija zalaže se za dalju primenu sankcija Rusiji. Nakon susreta sa šefom rumunske države, premijer Španije Pedro Sančez je naglasio da Evropska unija treba da deluje brzo po pitanju cene gasa i struje, tako da su vlade u Madridu i Bukureštu odlučile da rade zajedno na preduzimanju hitnih mera. Predsednik Johanis razgovarao je u Bukureštu i sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevom o teškoj bezbednoj situaciji nakon ruske agresije na Ukrajinu i diverzifikaciji energetskih izvora i transportnih ruta. O istim temama razgovarali su predsednik Johanis i italijanski ministar inostranih poslova Luidji de Majo. Zvaničnici Rumunije i Italije izrazili su podršku usvajanju novih sankcija kao dodatni pritisak na Rusiju. Luidji Di Majo je pozitivno ocenio način na koji Rumunija upravlja ovom složenom situacijom i izrazio zahvalnost našoj zelji na iskazanu solidarnost i podršku izbeglicama. Tokom susreta Klaus Johanis je naglasio da je Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici, potrebna pomoć Unije za upravljanje migratskim tokovima. U sredu, u Kišinjevu, predsednik Johanis je obećao punu podršku Rumunije mirnom rešenju pridnjestrovskom problema, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet zemlje u medjunarodno priznatim granicama i bez sputavanja njenog evropskog puta. Predsednica moldavije Maja Sandu izjavila je da je Moldaviji potrebna pomoć partnera za prevazilaženje problema izazvanih ratom u Ukrajini. Predsednica Moldavije pozitivno je ocenila blagovremenu odluku rumunskih vlasti o otvaranju zelenog koridora za transfer izbeglica prema Evropskoj uniji direktno sa moldavsko-ukrajinske granice. U medjuvremenu na granici Ukrajine sa Rumunijom stužu hiljade izbeglica, većina u tranzitu ka zapadu. Od početka ruske invazije na susednu državu, pre nešto više od tri nedelje, oko 500 000 Ukrajinaca prešlo je granicu Rumunije.

Daniela Budu, 18.03.2022, 11:55

Ovih dana, kada se na na granici Rumunije vodi rat, predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se sa zapadnoevropskim liderima i predsednicima susednih država. Sagovornici rumunskog predsednika zalagali su se za jačanje istočnog boka Severoatlanske alijanse u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji za koju je Klaus Johanis rekao da je zabrinjavajuća: ,,Potrebna nam je hitno osetna i izbalansirana konsolidacija celog istočnog boka, kao i unitarno i pojačano prisustvo. U ovoj situaciji Rumunija preduzima mere za dalje jačanje vojnog prisustva saveznika u našoj zemlji.“.Predsednik Estonije, Alar Karis, izjavio je u Bukureštu da Estonija i Rumunija zajedno rade na realizaciji zajedničkih ciljeva odbrane Evrope i da je potrebno da se smanji zavisnost od ruskih energetskih izvora. Istovremeno Estonija zalaže se za dalju primenu sankcija Rusiji. Nakon susreta sa šefom rumunske države, premijer Španije Pedro Sančez je naglasio da Evropska unija treba da deluje brzo po pitanju cene gasa i struje, tako da su vlade u Madridu i Bukureštu odlučile da rade zajedno na preduzimanju hitnih mera. Predsednik Johanis razgovarao je u Bukureštu i sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevom o teškoj bezbednoj situaciji nakon ruske agresije na Ukrajinu i diverzifikaciji energetskih izvora i transportnih ruta. O istim temama razgovarali su predsednik Johanis i italijanski ministar inostranih poslova Luidji de Majo. Zvaničnici Rumunije i Italije izrazili su podršku usvajanju novih sankcija kao dodatni pritisak na Rusiju. Luidji Di Majo je pozitivno ocenio način na koji Rumunija upravlja ovom složenom situacijom i izrazio zahvalnost našoj zelji na iskazanu solidarnost i podršku izbeglicama. Tokom susreta Klaus Johanis je naglasio da je Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici, potrebna pomoć Unije za upravljanje migratskim tokovima. U sredu, u Kišinjevu, predsednik Johanis je obećao punu podršku Rumunije mirnom rešenju pridnjestrovskom problema, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet zemlje u medjunarodno priznatim granicama i bez sputavanja njenog evropskog puta. Predsednica moldavije Maja Sandu izjavila je da je Moldaviji potrebna pomoć partnera za prevazilaženje problema izazvanih ratom u Ukrajini. Predsednica Moldavije pozitivno je ocenila blagovremenu odluku rumunskih vlasti o otvaranju zelenog koridora za transfer izbeglica prema Evropskoj uniji direktno sa moldavsko-ukrajinske granice. U medjuvremenu na granici Ukrajine sa Rumunijom stužu hiljade izbeglica, većina u tranzitu ka zapadu. Od početka ruske invazije na susednu državu, pre nešto više od tri nedelje, oko 500 000 Ukrajinaca prešlo je granicu Rumunije.

Rumunske vlasti razmatraju potrebne mere za podršku privrede i stanovništva u vreme poskupljenja energije, goriva i prehrambenih proizvoda. Ministar poljoprivrede Adrijan Kesnoju dao je uveravanja da u Rumuniji ne postoji opasnost od nestašice prehrambenih proizvoda pa ni velikih debalansa na ovom tržištu. Kesnoju je naglasio da Rumunija može izvoziti prehrambene proizvode. Za Radio Rumunija Kesnoju je izjavio da su pandemija i poskupljenje cene struje i prirodnog gasa negativno uticali na privredu uopšte, pa i na prehrambenu industriju: ,,Što se tiće zaliha, Rumunija je bezbedna. Pre svega u državnoj rezervi imamo dovoljne količine hrane i žitarica tako da do naredne žetve nećemo imati nikakvih problema. Na skladištima farmera, preradjivača, kao i trgovaca žitaricama nalaze se velike količine žita i suncokreta i mi možemo pokriti potrebe do naredne zetve.“

Rumunska vladajuća koalicija razmatrala je ove nedelje i eliminisanje pdv-a na prehrambene proizvode, plafoniranje cene energije i smanjenje akcize na gorivo. Vlada je saopštila da će produžiti još godinu dana plafoniranje cene električne energije i prirodnog gasa za stanovništvo.

Od 9. marta u Rumuniji su ukinute sve restrikcije i nije uvedena nijedna nova mera za sprečavanje širenja novog korona virusa, tako da je broj novozaraženih ponovo u usponu posle silaznog trenda. Skoro svakog dana imamo nekoliko hiljada novoobolelih. Vlasti tvrde da se u sličnoj situaciji nalaze i druge evropske države posle ukidanja restrikcija, ali da su retk iteži oblici bolesti ili smrtini slučajevi od posledica korona virusa. Broj hospitalizovanih je u silaznom trendu u odnosu na prethodni mesec, na odeljenjima intenzivne nege nalaze se nekoliko stotina pacijenata, a broj smartnih slučajeva ne prelazi nekoliko desetina.

Prošlog meseca u Rumuniji su poskupele sve kategorije prehrambenih i neprehrambenih proizvoda i u ovoj situaciji stopa inflacije je u februaru premašila 8,5%-javlja Nacionalni statistički institut. Stručnjaci kažu da će posledice inflacije osećati stanovnićtvo kao i privredne evolucije koje se u velikoj meri baziraju na potrošnji. Portparol Narodne banke Rumunije Dan Suču izjavio je da je ovo opšta pojava i da je rast inflacije relativno mali u odnosu na prethodni mesec i druge zemlje regiona. Prema rečima Dana Sučua inflacija u Rumuniji je negde na polovini plasmana zemalja Evropske unije, dok je prošle godine bila jedna od najvećih.