(13-19.07.2015)
Corina Cristea, 18.07.2015, 16:12
Početkom ove nedelje predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u znavičnu posetu Španiji, Glavne teme susreta šefa rumunske države sa kraljem Felipeom VI i premijerom Marijanom Rahojem, bile su ekonomska sardanja i položaj rumunske zajednice u Španiji. Šef rumunske države je podsetio da su na kraju prošle godine španske investicije u rumunsku privredu premašile 1,3 milijarde evra i pozvao španske investitore na snažnije prisustvo u energetici, industriji ili poljoprivredi. Kralj Felipe VI je izjavio da Rumunija zaslužuje članstvo u Šengenu zahvaljujući naporima rumunskih vlasti. Premijer Marijano Rahoj je pozitivno ocenio način na koji se skoro milion Rumuna integrisao u ovoj državi, kao i ulogu Rumuna u ekonomskoj dinamici Španije. Tokom susreta sa predstavnicima rumunske zajednice Klaus Johanis je podvukao da je na nivou Predsedničke Administracije počela izrada jasne vizije o dijaspori.
U četvrtak šef rumunske države je boravio u susednoj Srbiji, državi koju smatra ključnim partnerom regiona. Razgovori sa srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem, predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i predsenicom Skupštine Srbije, Majom Gojković usredsredili su se na regionalnu stabilnost, ekonomsku saradnju, perspektivu evropske integracije Srbije i položaj rumunske manjine. Rumunija i Srbija žele da ostvare seriju zajedničkih projekata, dodao je predsednik Klaus Johanis, posebno u infrastrukturi, transnacionalnoj saradnji i energetskoj interkonekciji. Šef države je istakao da Rumunija podržava evropsku perspektivu Srbije i da se nada da će pristupni pregovori početi ove godine. Pored toga, Bukurešt je raspoložen da pruži Beogradu pomoć u integracionom procesu. Položaj rumunske manjine u Srbij, za čjia se prava Bukurešt dosledno zalagao, zauzeo je značajno mesto na agendi razgovora. Klaus Johanis je naglasio da rumusnka manjina u Srbiji treba
da uživa sva prava predviđena međunarodnim dokumentima, bilo da se radi o pristupu obrazovanju, verskim službama ili štampi na maternjem jeziku.
Dvočasovni štrajk rumunskih kontrolora vazdušnog saobraćaja ugrozio je više letova. Kontrolori zahtevaju potpisivanje novog Kolektivnog radnog ugovora, zaštitu zaposlenih, bezbednost vazdušnog saobraćaja, kao i smanjenje radnog staža za penziju. Poslodavstvo i sindikat treba do 21. jula da predlože rešenja za zahteve sindikata koji se odnose na profesionalnu zonu.
Julijan Matake je od ove nedelje novi ministar saobraćaja. Bivši državni sekretar u ovom ministarstvu, Matake je drugi preldog premijera Viktora Ponte nakon što je predsednik odbio imenovanje Mihaja Viorela Fifora, smatrajući da ovaj nema potrebno menadžersko iskustvo. Julijan Matake zamenjuje Joana Rusa na ovoj dužnosti koji je podneo ostavku posle uvredljivih deklaracija na racun Rumuna koji rade u inostranstvu i njihovih porodicama koje žive u Rumuniji.
Lider Socijal-demokrata, premijer Viktor Ponta, odustao je od predsedničke dužnosti Socijal-demokratske partije dok se ne dokaže njegova nevinost na optužbe za korupciju. Protiv premijera je pokrenuto krivično gonjenje pod sumnjom da je pocinio krivicno delo falsifikovanja,za saučesništvo u utaji poreza i pranja novca u vreme svoje advokatske karijere. U istom dosjeu optužen je i njegov partijski kolega, senator Dan Šova, bivši ministar saobraćaja. Predsednik Klaus Johanis i desnoorijentisana opozicija traže ostavku. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Socijal-demokratske partije obavljaće Rovana Plumb, koja je na ovoj dužnosti bila dok je Viktor Ponta bio na operaciji kolena u Turskoj.
Rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku, pozdravio je istorijski sporazum o novom finansijskom programu za Grčku. On je podsetio da se za vreme cele grčke krize Bukurešt nadao pronalaženju povoljnog rešenja za evropsku budućnost ove države. Lideri evrozone postigli su ove nedelje istorijski sporazum o novom programu finansijske pomoći Grčkoj. Grčki parlament je u noći između srede i četvrtka usvojio reformske mere na koje su poverioci insistirali u zamenu za obnavljanje finansiranja Grčke. Rasprava u Parlamentu je bila oštra, a protesti protiv mera štednje na ulicama Atine prerasli su u nasilje. Oštre ekonomske mere tiču se uglavnom povećanja poreza i povećanja radnog staža za penziju.