(13.06-18.06.2022)
Predsednici Rumunije i Francuske Klaus Johanis i Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijer Italije Mario Dragi doputovali su u četvrtak u Kijev u istorijskom sastavu kako bi potvrdili evropsku solidarnost sa ovom zemljom teško pogodjenom ruskom agresijom. Četvorica lidera obišla i Irpim, nadomak Kijeva, mesto skoro sravnjeno sa zemljom, i osudili agresora za nezamislivu ljudsku tragediju i strahovite razmere razaranja. Poseta četvorice lidera odvijala se pre prestojećeg samita Evropske unije sledeće nedelje na kome će se doneti odluka u vezi sa ukrajinskim statusom kandidata na pristupanje Uniji, statusa na koji inistiraju ukrajinske vlasti kako bi se podržao moral Ukrajinaca u ratu sa Rusijom. Četvorica lidera izjasnila su se za bezodložno zvanično dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini na pristupanje, saopštio je u Kijevu Emanuel Makron, čija zemlje presedava Sevetom Evopske unije. Šolc, Makron, Johanis i Dragi izrazili su podršku obnovi Ukrajine. Šef francuske države je istakao da je od samog početka rata Pariz strogo poštovao svoje obaveze i podržao Ukrajinu na svim planovima. Makron je dodao da će Francuska Kijevu uputiti još šest topova Sezar, poznatih po preciznosti. Italijanski premijer je izrazio podšku inicijativi za vodjenje istrage protiv ratnih zločina u Ukrajini. Nemački kancelar je precizirao da će Nemačka podržavati Ukrajinu sve dok će biti potrebno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da je Rumunija regionalni hab za ukrajinske žitarice i da olakšava tranzit izvoza žitarica iz Ukrajine. Johanis je apelovao na formiranje jedne koalicije koja bi podržala medjunarodne napore za stvaranje plavih koridora za bezbednu plovidbu Crnim morem. Šef rumunske države je istakao da je na Evropskom savetu sledeće sedmice dodeliljivanje statusa kandidata na pristupanje Evropskoj uniji Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji od suštinskog značaja. U sredu predsednici Johanis i Makron sastali su se sa raspordjenim vojnicima u rumunskoj Bazi ,,Mihajil Kogalničanu“. Johanis je ovim povodom izjavio da je u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, saradnja izmedju Rumunije i Francuske u oblast bezbednosti postala deleko intenzivnija. On je zahvalio na prisustvu francuskih vojnika i francuskog preuzimanja komande nedavnoosnovane Borbene grupe NATO-a u Rumuniji. Predsednici Rumunije i Francuske vodili su razgovore o potrebi jačanja odbrambenog položaja i odvraćanja protivnika na Istočnom boku, posebno u Crnom moru, o novom strateškom konceptu Alijanse i šansama za pristupanje Švedske i Finske Severoatlanskoj alijansi. Emanuel Makron je naglasio da se rumunsko-francuski odnosi, konkretizovani strateškim partnerstvom, zasnivaju na dvovekovnom prijateljstvu.
Leyla Cheamil, 18.06.2022, 10:54
Predsednici Rumunije i Francuske Klaus Johanis i Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijer Italije Mario Dragi doputovali su u četvrtak u Kijev u istorijskom sastavu kako bi potvrdili evropsku solidarnost sa ovom zemljom teško pogodjenom ruskom agresijom. Četvorica lidera obišla i Irpim, nadomak Kijeva, mesto skoro sravnjeno sa zemljom, i osudili agresora za nezamislivu ljudsku tragediju i strahovite razmere razaranja. Poseta četvorice lidera odvijala se pre prestojećeg samita Evropske unije sledeće nedelje na kome će se doneti odluka u vezi sa ukrajinskim statusom kandidata na pristupanje Uniji, statusa na koji inistiraju ukrajinske vlasti kako bi se podržao moral Ukrajinaca u ratu sa Rusijom. Četvorica lidera izjasnila su se za bezodložno zvanično dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini na pristupanje, saopštio je u Kijevu Emanuel Makron, čija zemlje presedava Sevetom Evopske unije. Šolc, Makron, Johanis i Dragi izrazili su podršku obnovi Ukrajine. Šef francuske države je istakao da je od samog početka rata Pariz strogo poštovao svoje obaveze i podržao Ukrajinu na svim planovima. Makron je dodao da će Francuska Kijevu uputiti još šest topova Sezar, poznatih po preciznosti. Italijanski premijer je izrazio podšku inicijativi za vodjenje istrage protiv ratnih zločina u Ukrajini. Nemački kancelar je precizirao da će Nemačka podržavati Ukrajinu sve dok će biti potrebno. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da je Rumunija regionalni hab za ukrajinske žitarice i da olakšava tranzit izvoza žitarica iz Ukrajine. Johanis je apelovao na formiranje jedne koalicije koja bi podržala medjunarodne napore za stvaranje plavih koridora za bezbednu plovidbu Crnim morem. Šef rumunske države je istakao da je na Evropskom savetu sledeće sedmice dodeliljivanje statusa kandidata na pristupanje Evropskoj uniji Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji od suštinskog značaja. U sredu predsednici Johanis i Makron sastali su se sa raspordjenim vojnicima u rumunskoj Bazi ,,Mihajil Kogalničanu“. Johanis je ovim povodom izjavio da je u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, saradnja izmedju Rumunije i Francuske u oblast bezbednosti postala deleko intenzivnija. On je zahvalio na prisustvu francuskih vojnika i francuskog preuzimanja komande nedavnoosnovane Borbene grupe NATO-a u Rumuniji. Predsednici Rumunije i Francuske vodili su razgovore o potrebi jačanja odbrambenog položaja i odvraćanja protivnika na Istočnom boku, posebno u Crnom moru, o novom strateškom konceptu Alijanse i šansama za pristupanje Švedske i Finske Severoatlanskoj alijansi. Emanuel Makron je naglasio da se rumunsko-francuski odnosi, konkretizovani strateškim partnerstvom, zasnivaju na dvovekovnom prijateljstvu.
U Rumuniji je počela proizvodnja prvih količina prirodnog gasa u zoni Midija u Crnom moru, koje su več stigle u Nacionalni transportni sistem. Prema procenama ove godine se iz ove zone očekuje pola miliarde kubnih metara gasa. Midija je prvi projekat eksploatacije prirodnog gasa na kontinentalnom platou Crnog mora u poslednjih 30 godina i pokrivaće 10 % unutrašnjih potreba.
Nacrt zakona o sprečavanju špekulacija usvojen je u četvrtak na sednici Vlade Rumunije. Cilj nacrta je zaštita konačnog potrošača i nesmetano funkcionisanje tržišta. U četvrtak Vlada je donela i hitnu uredbu o zabrani novih zapošljavanja u budžetskom sektoru od 1. jula. Uredba predvidja da se do kraja godine u ovoj oblasti ne raspišu konkursi. Prema navodima Vlade mera je neophodna za smanjenje troškova javnih institucija.
Bivša ministarka turizma Elena Udrea vraćena je iz Bugarske u Rumuniju na izdržavanje šestogodišnje zatvorske kazne za uzimanje mita i zloupotrebu službenog polozaja. U aprilu, kada joj je izrečena konačna sudska odluka, Udrea je napustila Rumuniju, ali je uhvaćena u Bugarskoj, na granici sa Grčkom. 10. juna Apelacioni sud u Sofiji prihvatio je zahtev rumunskih vlasti za izručenje bivše ministarke. Protiv Elene Udrea u Rumuniji se vodi još jedan sudski proces za nelegalno finansiranje predsedničke izborne kampanje 2009. godine. Prvostepeni sud osudio je bivšu ministarku na 8 godina zatvora. Udrea je bila bliska saradnjica tadašnejg desnoorijentisanog predsednika Trajana Baseskua koga je sud nedavno proglasio saradnikom Sekuritate, bivše komunističke političke policije.
U Ligi nacija fudbalska reprezentacija Rumunije zauzima poslednje mesto sa samo 3 boda i jednim postignutim golom posle četiri odigrane utakmice. Nakon poraza od Crne Gore sa 0:2 i Bosne i Hercegovine sa 0:1 u gostima i pobede, na domaćem terenu, protiv Finske sa 1:0, u utorak uveče reprezentacija Crne Gore nanela je u Bukureštu težak poraz Rumuniji sa 3:0.