(13.03-18.03.2023)

Rumunija i Bugarska najstavlju zajedničke napore za donošenje odluke o ulasku u Šengen zonu ove godine, saopštio je u Sofiji predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je u prestonici Bugarske vodio razgovore sa svojim domaćinom Rumenom Radevom. Predsednici dve države potpisali su Deklaraciju o Strateškom partnerstvu koja izmedju ostalog predvidja intenzifiukaciju bilateralnog političkog dijaloga, unapredjenje ekonomske razmene i transnacionalne saradnje kao i osiguranje energetske bezbednosti. Klaus Johanis je u vezi sa ulaskom u Šengen zonu izjavio da su obe države spremne na pristup i da ulazak u Šengen nije uslovljen nelegalnom migracijom na spoljnim granicama Evropske unije: ,,Šengen zona predvidja pravo evropskog gradjanina da putuje slobodno u zemlje Evropske unije. Nelegalna migracija je sasvim drugo pitanje i odnosi se na ljude koji nelegalno ulaze u Evropsku uniju i pokušavaju da prelaze iz jedne u drugu državu. Iz političkih razloga pojedini političari poistovečuju ova dva pitanja. Mi razumemo da pojedine evropske države imaju problememe sa nelegalnomm migracijom. Spremni smo da učestvujemo u svim programima za rešavanje ovih pitanja.“

Daniela Budu, 17.03.2023, 14:33

Rumunija i Bugarska najstavlju zajedničke napore za donošenje odluke o ulasku u Šengen zonu ove godine, saopštio je u Sofiji predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je u prestonici Bugarske vodio razgovore sa svojim domaćinom Rumenom Radevom. Predsednici dve države potpisali su Deklaraciju o Strateškom partnerstvu koja izmedju ostalog predvidja intenzifiukaciju bilateralnog političkog dijaloga, unapredjenje ekonomske razmene i transnacionalne saradnje kao i osiguranje energetske bezbednosti. Klaus Johanis je u vezi sa ulaskom u Šengen zonu izjavio da su obe države spremne na pristup i da ulazak u Šengen nije uslovljen nelegalnom migracijom na spoljnim granicama Evropske unije: ,,Šengen zona predvidja pravo evropskog gradjanina da putuje slobodno u zemlje Evropske unije. Nelegalna migracija je sasvim drugo pitanje i odnosi se na ljude koji nelegalno ulaze u Evropsku uniju i pokušavaju da prelaze iz jedne u drugu državu. Iz političkih razloga pojedini političari poistovečuju ova dva pitanja. Mi razumemo da pojedine evropske države imaju problememe sa nelegalnomm migracijom. Spremni smo da učestvujemo u svim programima za rešavanje ovih pitanja.“

I predsednik Bugarske je podsetio da će Rumunije i Bugarska uložiti dodatne napore za što brzi ulazak u Šengen zonu. U poslednja tri meseca, dve države su se borile protiv talasa nelegalnih migranata i talas je znatno smanjen, naglasio je šef bugarske države. Podsećamo da su u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove u decembru prošle godine Austrija i Holandija glasale protiv ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen. Austrija se pozvala na nelegalnu migraciju na balkanskoj ruti. Rumunija je odbacila optužbe. Ove optužbe koje su demantovale i evropske institucije.

Vlada Rumunije donela je hitnu uredbu o ispunjavanju zahteva Evropske komisije za dodeljivanje druge tranše predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti u visini od 3,2 miliarde evra. Jedan od zahteva predvidja da se u novoizgradjenim zgradama uvode obavezno stanice za napajanje električnih vozila. Istu obavezu imaju i vlasnici stari stanova u slučaju večih renoviranja. Hitnom uredbom predvidja se takodje i prestanak rada energetskih grupa na ugalj u Termocentralama Turčeni i Rovinari od juna ove godine i njihovu konzervaciju u naredne tri godine. Vlada je usvojila i normativni akt kojim se dodeljuje finansijska pomoć od 26 miliona evra malim i srednjim preduzečima i velikim kompanijama za instalacije za reciklažu otpada. Prema rečima premijera Nikolaja Čuke finansijski projekti ove vrste imaju za cilj zaštitu čovekove sredine. Poslanički dom usvojio je i dogovor izmedju rumunske države i Nacionalnog nuklear-električnog društva o izgradnji 3. i 4. reaktora Nuklearke Černavoda. Implementacojom ovog projekta udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji energije povečaće se na 36%, a udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji energije bez emisija ugled dioksida od 66%.

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku godišnja stopa inflacije u Rumuniji povećana je u februaru u odnosu na januar sa 15,07% na 15,52%. Stručnajci smatraju da ovo povećanje ne bi trebalo da utiče na prognozu Narodne banke Rumunije koja je prognozirala godišnju stopu ispod dve cifre. Finansijski analitičar Adrijan Kodrlašu kaže: ,,Deflacioni proces se nastavlja ali neće biti ravnomeran, od jednog do drugog meseca mogu da se pojave i epizode sa višom inflacijom. Istu situaciju imaćemo i u drugim zemljama Evropske unije .

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u februaru u odnosu na januar najviše su poskupeli prehrambeni proizvodi za skoro 3,4% i usluge za skoro 2,5%. U poslednjih 12 meseci najviše su poskupeli sečer za 63%, maslac sa skoro 45% i prirodni gas za skoro 42%. Za više od 30% poskupeli su krompir, jaja, margarin i mlečni proizvodi. Adrijan Vasilesku, savetnik guvernera Narodne banke Rumunije objašnjava: ,,Pitamo se zašto ponovo poskupljuju prehrambeni proizvodi? Svuda u svetu cene hrane su u uzlaznom trendu u ovom periodu. Pored toga kog nas na poskupljenje utiče i uvozno-izvozni bilans, jer je uvoz prehrambenih proizvoda kod nas veoma velik i ove godine beležimo najveci deficit. Ovde je naš problem.“

U vreme poskupljenja proizvoda, zaposleni u obrazovnom sistemu demonstrirali su u mnogim rumunskim gradovima zahtevajući veće lične dohodke. Prosvetni radnici prete i generalnim strajkom, a sindikalni lideri optužuju vlast za odustvo društvenog dijaloga.

,,Rumunski jezik“ zameniće ,,moldavski jezik“ u svim zakonima Republike Moldavije, bivšoj sovjetskoj republici sa večinskim rumunofonskim stanovnistvom kao i u Ustavu zemlje posle izglasavanje ove odluke u Parlamentu u Kišinjevu. Nacrtom se samo primenjuje odluka Ustavnog suda od pre skoro 10 godina, prema kojoj je rumunski jezik zvanični jezik Republike Moldavije. Prema navodima Radia Kišinjeva odluka je burno podrzdravljena od strane proevropskih poslanika partije PAS, pokratača nacrta zakona. Na drugoj strani socijalistički i komunistički poslanici pro ruske orijentacije kritikovali su sadašnju vlast. U Bukureštu, rumunska politička klasa pozdravila je odluku Parlamenta Moldavije.