(13.02-18.02.2023)
Odmah posle katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji, koji su odneli više desetina hiljada ljudskih zivota Rumunija je postradalom stanovništvu počela da salje humanitarnu pomoć. Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija 9 miliona Sirijaca i 2,2 miliona Turaka čeka i dalje humanitarnu pomoć. Prvi rumunski spasioci koji su stigli u Tursku vratili su se u sredu uveče u Rumuniju.
Corina Cristea, 18.02.2023, 16:10
Odmah posle katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji, koji su odneli više desetina hiljada ljudskih zivota Rumunija je postradalom stanovništvu počela da salje humanitarnu pomoć. Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija 9 miliona Sirijaca i 2,2 miliona Turaka čeka i dalje humanitarnu pomoć. Prvi rumunski spasioci koji su stigli u Tursku vratili su se u sredu uveče u Rumuniju.
Sa druge strane premijer Nikolaje Čuka je saopštio da je formirana Medjuministarska grupa koja će uglavnom pratiti sprećavanje, pripremanje i odgovor institucija u hitnim situacijama. Premijer je naglasio da je potrebna revizija i kontrola gradjevinskih standarda i kvaliteta gradjevinskog materijala. Sve ove mere dolaze posle dva zemljotresa magnitude 5,2 i 5,7 stepeni po Rihteru koji su pogodili južni deo Rumunije, gde su ovakvi potresi veoma retki i slabog intenziteta.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku i ministar odbrane Rumunije Andjel Talvar učestvuju ovih dana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji-reprezentativni forum za rasprave o sadašnjoj dinamici medjunarodne bezbednosti. Medju zvanicama nalaze se poznate ličnosti iz Severnoatlanskog saveza, Evropske unije, Organizacije ujedinjenih nacija i drugih medjunarodnih organizacija i važni faktori odlučivanja na globalnom nivou. Na agendi ovogodišnje konferencije nalaze se pitanja globalne bezbednosti, sa posebnim naglaskom na razvoj situacije u Ukrajini, godinu dana nakon ruske invazije. Prethodno su o ovim bezbednosnim pitanjima razgovarali Bogdan Auresku tokom susreta sa generalnim sekretarom Organizacije ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom i Andjel Talvar sa britanskim i španskim kolegama Benom Valasom i Margaritom Robles Fernandez. U Nju Jorku, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao je, kao glavni govornik, na skupu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok je Andjel Talvar u Briselu učestvovao na skupu Kontakt grupe za Ukraajinu i na Skupu ministara odrbrane zemalja članica Severnoatlanskog saveza.
Ekonomski, politički i kulturni odnosi kao i podrška Rumuniji ulasku u Šengen zonu slobodnog kretanja bile su glavne teme posete bavarskog premijera Markusa Zoeder Bukureštu. Bavarski zvaničnik je obećao predsedniku Rumunije Klausu Johanisu bavarsku podršku ulasku Bukurešta u Šengen, a šef rumunske države istakao da izmedju dve države postoje tradicionalni i intenzivni odnosi. Premijer Nikolaje Čuka je ocenio da strane mogu da saradjuju i u oblastima vestačke inteligencije, digitalizacije, prehrambene industrije ili poljoprivrede. Premijeri su potpisali i Deklaraciju o jačanju bilateralne saradnje, koja izmedju ostalog predvidja obnavljanje rada Mešovite komisije Rumunija- Bavarska ove godine.
Rumunija je bila i ostaće uz Republiku Moldaviju i oštro osudjuje svaki pokušaj destabilizacije koja dolazi iz inostranstva, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis. ,,Veoma zabrinjavajući su javni signali o pokušajima Ruske Federacije da na nelegitiman način interveniše i sruši demokratski i ustavni poredak Republike Moldavije, suverene države koja je na slobodnim izborima izabrala politićku orijentaciju“ naglasio je šef rumunske države u sredu u izveštaju za štampu. Podsećamo da je u ponedeljak predsednica Moldavije proevropske orijentacije Maja Sandu izjavila da Moskva namerava da u narednom periodu isforsira smenu političke vlasti u Moldaniji nasilnim putem i da destabilizuje zemlju. Prethodno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govorio liderima Evropske unije o ovakvom ruskom planu. Moskva je odbacila sve optužbe.
Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je u sredu Zakon o oštrijim kazmama za osobe koje bespravno gaje, prodaju i proizvode opojne droge visokog rizika. Za trgovinu drogom predvidjene su kazne od 3 do 10 godina zatvora, a u slučaju droga visokog rizika izmedju 5 i 15 godina zatvor. U slučaju smrtne kazne zbog konzumiranja droge predvidjene su kazne od 15 do 25 godina zatvora. Kazne za posedovanje droge za ličnu upotrebu nisu povećane.
U zimskoj prognozi Evropska komisija je korigovala privredni rast Rumunije na 2,5% i stopu inflacije na 9,7%. I Narodna banka Rumunije je došla sa poboljšanom prognozom u odnosu na decembarsku. Prema proceni Centralne banke Rumunije stopa inflacije smanjiće se do kraja tekuće godine na 7%. Centralna banka javlja da je deficit tekućeg računa platnog bilansa zemlje prošle godine povećan za nešto više od 52% i da je pramšio 26 miliardi evra. Ukupni dug Rumunije povećan je za 6,1 miliardu evra, a inostrane investicije dostigle 10,7 miliardi evra.
Program Temišvar-Evropska prestonica kulture 2023 startovao je i zvanično i do nedelje održaće se 130 kulturnih dogadjaja. Temišvar želi da dokaže da je otvorem, hrabar i inovativan grad. Stotine rumunskih i stranih umetnika učestvovaće na koncertima, izložbama, uličnim, pozorišnim i filmskim predstave, ateljejima i raspravama u celom gradu pod sloganom ,,Osvetli grad tvojim prisustvom“. Pored Temišvara evropske prestonice kulture 2023 su i madjarski Vesprem i grčki Elefsina.