13.01.- 19.01.2014.

Rumunija namerava da, do kraja godine, postane članica Šengen zone- ovo je poruka koju je predsednik Trajan Basesku uputio u četvrtak, u Briselu, predsedniku Evropskog saveta, Hermanu von Rompuju. Tokom razgovora sa evropskim zvaničnikom, šef rumunske države je tvrdio da je Bukurešt dokazao da poštovanje pravne države obezbedi korektnim funkcionisanjem rumunskih institucija. U tom smislu, on je zahtevao da se u narednom izveštaju Mehanizma saradnje i verifikacije u oblasti pravosudja- koji će biti objavljen do kraja tekućeg meseca- objektivno beleži dobra evolucija institucija rumunske države, koje su u više navrata bile sposobne da obustave skretanja političkog. U Briselu, takodje, predsednik Basesku izrazio je nezadovoljstvo zbog odustajanja od gasovoda Nabuko, koji bi trebalo da smanji energetsku zavisnost Evropske unije od Rusije.

Mihai Pelin, 18.01.2014, 12:48

U Evropskom parlamentu održana je debata na temu slobode kretanja, posle ukidanja restrikcija na tržištu rada za rumunske i bugarske državljane. Komesar za pravosudje, gospodja Vivijan Reding, predstavila je stav Komisije i ponovila da je sloboda kretanja fundamentalni evropski princip koji se ne može zabraniti. Na kraju debata, Evropski parlament je većinom glasova usvojio rezoluciju u kojoj odlučno odbacuje izmene i ograničavanje slobode kretanja evropskih gradjana. U obrazloženju se ističe da su zemlje članice imale na raspolaganju dovoljno vremena da bi prilagodile sisteme socijalne zaštite slobodnom kretanju radnika. Ukidanje restrikcija na tržištu rada za rumunske i bugarske radnike, od 1. januara 2014., je u pojedinim zemljama članicama izazvalo strah od eventualnog velikog broja imigranata, koji se naknadno dokazao neopravdanim.

Ustavni sud Rumunije odlučio je da izmene koje su poslanici izvršili prošlog meseca u Krivičnom zakonu su neustavne. Ustavni sud je, na taj način, odgovorio žalbama koje je Visokom Kasacionom sudu dostavila Demokratsko-liberalna partija (PDL), glavna opoziciona formacija. Visoki kasacioni sud je smatrao da su izmene nekompatibilne sa funkcionisanjem pravne države, dok je Demokratsko-liberalna partija osporila činjenicu da šef države i parlamentarci nisu više uključeni u kategoriju javnih funkcionera, što znači da ne mogu biti anketirani i sankcionisani za nedela korupcije, zloupotrebu službene dužnosti, uzimanje mita, politižki uticaj ili sukob interesa. Šef države Trajan Basesku, glavne pravosudne ustanove u Rumuniji i pojedine zapadne ambasade u Bukureštu su prethodno oštro reagovali na usvajanje izmena. Pre toga, levo-centristička alijansa na vlasti u Rumuniji (USL), saopštila je da želi da se Krivični zakon ponovo razmatra.

Rumunska vlada će doneti izmene zakonu o prodaji poljoprivrednih zemljišta, nakon što je predsednik Trajan Basesku zatražio ponovno razmatranje dokumenta. U novom obliku, normativni dokument predvidja, izmedju ostalog, da se zemljište ne može prodavati jeftinije od cene napisane u ponudi, i da za otudjivanje površina većih od 30 hekatara potrebna je dozvola specijalno osnovane direkcije. Istovremeno, prodaja zemljišta će biti odložena ako je transakcija izvršena u boljim ili korisnijim uslovima od onih predvidjenih u ponudi. Radi pojašnjenja, biće izmenjen i naslov koji treba da se odnosi na zemljište van granica gradskog gradjevinskog zemljišta i na režim koji se primenjuje i fizičkim i pravnim licima.

Socijal-liberalna unija (USL) predstavila je politički akcioni plan za 2014. godinu, koji, predvidja, izmedju ostalog, komasaciju referenduma o izmeni ustava sa majskim evroparlamentarnim izborima. Konsultacija će trajati dva dana, a rezultati biće priznati ako je izlaznost veći od 50 odsto birača upisanih na izbornim listama. Ko-lideri vladajuće alijanse, socijal-demokratski premijer Viktor Ponta i liberal Krin Antonesku, kažu da komasacija neće stvoriti konfuziju, dok im demokrat-liberalna opozicija i predstavnici madjarske manjine protivureče. Lideri Socijal-liberalne unije odlucili su, takodje, da se predsednički izbori organizuju početkom novembra, 45 dana pre isteka mandata sadašnjeg šefa države, Trajana Baseskua.

15 januar- dan kada se obeležava rodjenje najvećeg rumunskog pesnika, Mihaja Emineskua, je od 2011. godine obeležen i kao Dan nacionalne kulture. Tim povodom, u zemlji i inostranstvu održane su razne kulturno-umetničke manifestacije, na kojima su učestvovale brojne lićnosti iz oblasti književnosti, muzike, pozorišta, filma, vajarstva, slikarstva ili arhitekture.