12.03/ 18.03.2018.
Medjunarodni Monetarni Fond (MMF) preporučuje rumunskim vlastima da primene uravnoteženu kombinaciju monetarno-fiskalnih politika i da podrže investicije da bi zadržale isti ritam ekonomskog rasta. U Bukureštu, predstavnici Monetarnog Fonda naglasili su tokom susreta sa socijaldemokratskom premijerkom Viorikom Dančila poseban značaj boljeg prikupljanja budžetskih prihoda i zadržavanja javnih troškova u održivim granicama. Predsednica vlade je izjavila da ekonomske i fisaklne mere rumunskog kabineta su ostvarljive i da ove godine očekuje privredni rast od 6,8 odsto, baziran na investicije, u glavnom iz evropskih fondova. Misija Medjunarodnog Monetarnog Fonda je tokom skoro jedne nedelje radila na analizi rumunske privrede, procedura koja se sprovodi za sve zemlje članice koje nemaju sporazum sa ovom institucijom. Predstavnici Fonda su imali susrete sa predstavnicima političkih stranaka, sindikata, poslovnih, akademskih i bankarskih krugova.
Bogdan Matei, 17.03.2018, 14:20
Obilne padavine i topljenje snega usled naglog povećanja temperatura podigli su vodostaj mnogih reka u Rumuniji. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova poplavljeno je više desetina naselja, posebno u centralnim predelima zemlje. Resorna ministarka Karmen Dan je obišla pogodjena naselja i pokušala da ubedi stanovnike da je potrebno da napuste domove, dok ne prodje opasnost.
Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu bio je domaćin svojih bugarskih i grčkih kolega, Ekaterine Zakarijeve i Nikosa Kocijasa, sa kojima je u okviru trilaterale Bukurešt-Sofija-Atina analizirao teme od strateškog interesa na regionalnom planu. Na dnevnom redu susreta našla su se pitanja koja se tiču Zapadnog Balkana, istočnog susedstva crnomorske zone, dunavske strategije, kao i perspektive mirovnog procesa na Srednjem Istoku. Ministri su ocenili da se evropski fondovi baziraju na principu evropske solidarnosti, da budući budžet unije treba da bude izbalansiran i da ne treba smanjiti kohezione i poljoprivredne subvencije. U Bukureštu, takodje, ministri odbrane devet bivših komunističkih država, zvaničnici Severoatlantske Alijanse i predstavnici Sjedinjenih Američkih Država naglasili su da treba konsolidovati istočno krilo NATO. Istureno prisustvo materilizovano je na celom istočnom boku Alijanse, kao i na severo-istoku, jugo-istoku, na teritoriji Rumunije i Crnog mora, naglasio je domaćin skupa, rumunski ministar odbrane Mihaj Fifor. Bukurešt u saradnji sa Varšavom pokretači su takozvane «Inicijative B9» u kojoj učestvuju Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Madjarska. Predstavnici pomenutih država žele da usklade stavove pre samita Alijanse u Briselu, u julu tekuće godine.
Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu, u poruci poslatoj u sredu navodi da je Rumunija solidarna sa Velikom Britanijom i oštro osudjuje korišćenje neurotoksičnih sredstava na teritoriji jedne savezničke države. Reakcija dolazi nakon ocene britanske premijerke Tereze Mej da je Moksva odgovorna za trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripala i njegove kčerke, kao i jednog britanskog policajca. Mnogi su okvalifikovali trovanje Skripala teškom povredom normi i medjunarodnih konvencija o hemijskom oružju.
Broj naselja i gradova iz Republike Moldavije gde su gradonačelnici i mesni odbori usvojili simbolične deklaracije o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom premašuje 120. Predstavnici ovih naselja i gradova pozvani su ovog meseca na veliki narodni zbor koji će obeležiti 100 godina od Ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom. Na inicijativu Alijanse za stogodišnjicu ujedinjenja, u čijim se sastavu nalaze gradjanske organizacije iz Republike Mokldavije, Rumunije i dijaspore, miting ima za cilj potvrdu uverenja da je ujedinjenje jedino rešenje za povratak istorijske istine, pristupanje Evropskoj Uniji i integraciju u NATO, kao i za osiguranje slobode i blagostanja. Pokrajina sa većinskim rumunskim stanovništvom, Basarabija se krajem Prvog svetskog rata, 27. marta 1918. godine, ujedinila sa Rumunijom. Sovjetski savez je aneksirao ovu pokrajinu 1940. godine i na delu teritorije osnovana je Republika Moldavija.
Posle dve decenije Rumunija je ove nedelje ponovo počasni član Medjunarodnog sajma knjiga u Lajpcigu, koji okuplja više od 2.500 izlagača iz 48 država. Na ovom veoma važnom kulturnom dogadjaju i jednom od najstarijih na svetu posvećenom promovisanju lektire ljubitelji knjige sastali su se sa poznatim rumunskim književnicima Norom Jugom, Mirčom Kartareskom, Normanom Maneom i Filipom Florijanom, kao i sa mladim autorima Lavinijom Branište i Bogdanom-Aleksandruom Staneskuom. Promovisano je preko 40 prevoda sa rumunskog jezika uz podršku Nacionalnog centra knjige koji pripada Rumunskom kulturnom institutu.
