(12.02-18.02.2018)
Nacionalna antikorupcijska direkcija nalazi se u epicentru novog rumunskog skandala velikih razmera. Bivši social-demokratski poslanik Vlad Kozma, koga je prvostepeni sud osudio na 5 godina zatvora, posredstvom štampe optužio je tužioce direkcije županije Prahova. On je istakao da su tužioci tražili da ,,isfabrikuje dokaze protiv bivšeg social-demokartskog premijera Viktora Ponte i biznismena Sebastijaan Gice, bivšeg poslanika koji je prebegao u Srbiju. Vlad Kozma je u prilog svoje optužbe podneo audio snimke. Replicirajuci na konferenciji za novinare u sredu uveče, šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije Laura Kodruca Keveši je odbacila optužbe: «Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije ne falsifikuju dokaze. Oni poštuju zakone u procesu prikupljanja dokaza. Način rada tužilaca Nacionalne antikorupcijske direkcije podvrgnut je sudskoj kontroli. U svim našim dosijeima sudije proveravaju da li su tužioci poštovali zakon prilikom prikupljanja dokaza».
Roxana Vasile, 17.02.2018, 17:07
Odbacujući postojanje takozvane «nelegitimne paralelne drzave», koja bi-prema nekima-pokušala da preuzme političku kontrolu fabrikovanjem dosijea, predsednik države Klaus Johanis je izjavio da bezuslovno podržava Nacionalnu antikorupcijsku direkciju, uz napomenu da ne vidi razloge za opoziv šefice ove institucije. Klaus Johanis je istakao: «Ljudi koji su se ogrešili o zakon u očajnickom pokušaju nastoje da diskredituju Nacionalnu antikorupcijsku direkciju i njeno rukovodstvo. Po meni, ovaj pokušaj je žalostan i neubedljiv,
a moje mišljenje je Antikorupcijskoj direkciji je poznato. Želim da ponovim da Nacionalna antikorupcijska direkcija i njeno rukovodstvo rade veoma dobro.»
Premijerka Rumunije Viorika Dančila tražila je od ministra sudstva Tudorela Toadera da razjasni situaciju, jer bi nastavljanje ovakve situacije negativno uticalo na poverenje u sistem: «Ove stvari treba pojasniti. Ovakva situacija se ne može nastaviti. Potreban je pravni stav prema ovim aspektima, jer sve ovo vodi do gubljenja povrenja u pravosudje i mislim da ovo nije dobro.»
Ministar Toader, koji se hitno vratio iz zvanične posete Japanu, izjavio je da će sledeće nedelje na plenumu Parlamenta predstaviti izveštaj o aktivnosti Nacionalne antikorupcijske direkcije, Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma i Tužilastva. Istovremeno, 22. februara ministar će informisati medije o sadržaju i zaključcima analize aktivnosti Nacionalne antikorupcijske direkcije.
Rumunska privreda zabeležila je prošle godine privredni rast od 7 % u odnosu na prethopdnu godinu, što predstavlja najveći rast od 2008. godine, navodi se u izveštaju Nacionalnog statističkog instituta. U poslednjem tromesećju prošle godine Rumunija je postigla najveći privredni rast medju zemljama Evropske unije, podatak koji je potvrdjen i od strane EUROSTAT-a.
Ekonomista Mirča Košea je u izjavi za Radio Rumunija naglasio da je ovo signal da realna ekonomija funkcioniše u Rumuniji, bez obzira na probleme, ali je istovremeno upozorio i na moguće probleme: «Ako će se privredni rast bazirati glavnom na potrošnji, u narednim godinama nećemo imati isti nivo rasta, jer
privredni rast na bazi potrošnje nije održiv. On ima uspone i padove.»
Vlada Rumunije je na nedeljnoj sednici usvojila nacrt zakona o nabavci tri raketna sistema HIMARS i odluku kojom se utvrdjuju uslovi za nabavku četiri višenamenske korvete. U narednih 7 godina u jednom domaćem brodogradilištu proizvodiće se ove korvete, a prva će biti gotova u roku od 3 godine. Istom odlukom uvedena je i obaveza modernizacije fregata rumunskih pomorskih snaga. U skladu sa saopštenjem Ministarstva odbrane, ovo je drugi program opremanja vojske Rumunije koji predvidja proizvodnju u Rumuniji. Prvi program je lansiran u januaru i predvidja nabavku 227 oklopnih transportera Piranja, od kojih će se većina proizvoditi u Mehaničkom zavodu u Bukureštu.
U Bukureštu je u četvrtak uveče zvanično lansirana Evropska godina kulturne baštine sa ciljem da se stanovnici zemlje bolje upoznaju sa kulturnom bastinom Evrope. Andjela Kristea, šefica Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu je ovim povodom izjavila: «Želim da svi imaju pristup kulturnoj baštini. Imamo mnoge besplatne akcije u kojima ljudi mogu da učestvuju. Istovremeno, želimo da promovišemo jednu demokratsku i veoma široku definiciju evropske baštine.»
Uz pomoč budžeta u visini od 8 miliona evra, akcija će dati veliki doprinos vaspitanju i informisanju javnog mnjenja.