11.12/16.12.2017.
Kralj Mihaj je došao na presto kada je imao samo šest godina i svi su mu predvidjali svetlu budućnost. Četvrti rumunski Kralj imao je, medjutim, tragičnu sudbinu. Prinudjen na abdikaciju 1947. godine pod pritiskom komunista, Kralj je morao da krene putem egzila da bi se u domovinu prvi put vratio posle antikomunističke revolucije 1989. godine. Kralj koji je morao da radi u inostranstvu, gde se i oženio, nikada nije zaboravio da je stranac u stranoj zemlji. Do danas, 16. decembra, kada je sahranjen u Kraljevskoj nekropoli u mestu Kurtea de Ardješ, kovčeg sa beživotnim telom Kralja Mihaja I je bilo položeno u Dvorani prestola u Kraljevskoj palati u Bukureštu, gde su Rumuni mogli da mu odaju poslednju počast. Iako su posle revolucije glasovi za restauraciju monarhije bili usamljeni, ovih dana ljude je ujedinila tuga za preminulim Kraljem. Ogromna masa ljudi koja je želela da se oprosti od Njegovog Visočanstva ubedila je Kraljevsku kuću da promeni najavljeni program da bi se svi ljudi posle visečasovnog čekanja u redu oprostili od Kralja. Na ogradi Kraljevske palate postavljeno je cveće, a ispred ograde zapaljene sveće.
România Internațional, 16.12.2017, 18:40
«Bog mu je podario dug život, a Kralj, koji, nažalost, još nije bio dovoljno poštovan, toliko volio narod.»
«Zaplakala sam kada sam čula de je abdicirao. Imala sam tada 11 godina. Sećam se i da znate da ne preterujem kada kažem da sam na papirićima pisala ,,Zašto nam uzimate Kralja?»
«Ovo je trenutak kada se prema istoriji postavljamo sa poštovanjem.»
U sredu beživotno telo Kralja Mihaja postavljeno je u Dvorcu Peleš, u gradu Sinaja, gde se Njegovo Visočanstvo rodilo i provelo detinjstvo. Ovde su Kralju poslednju poštu odali najviši funkcioneri Rumunije i Republike Moldavije, predstavnici državnih institucija i diplomate. Evocirajući ličnost rumunskog suverena osnivač Instituta za sećanje na rumunski egzil, Dinu Zamfiresku, je izjavio za Radio Rumunija: «Izgubili smo rumunskog heroja, gubimo čoveka koji je bio primer ličnog i kraljevskog dostojanstva. Mislim da su Rumuniji potrebni ovakvi ljudi i sa žaljenjem treba da kažem da sada nemamo ovakvu ličnost. Svaki put kada sam imao priliku da ga vidim u inostranstvu, uvek je pokazao poseban interes za sve što se dešava u Rumuniji. On je osećao posebnu odgovornost za zemlju i često pitao šta bi mogao da uradi za Rumuniju.»
Od četvrtka do subote u Rumuniji je bila nacionalna žalost, zastave spuštene na pola koplja, nacionalne radio i televizijske stanice, kao i kulturne institucije, prilagodile su programe.
Smrt kralja Mihaja I potisnula je za nekoliko dana u drugi plan ogromni skandal na rumunskoj političkoj sceni zbog izmene Zakona o pravosuđu. Čak i u ovoj situaciji, na sednici Poslaničkog doma rumunskog parlamenta, posle maratonskih rasprava usvojeni su projekti vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) o izmenama Zakona o sudskom organizovanju I Visokom savetu pravosuđa. Nacrt Zakona o sudskom organizovanju predviđa, između ostalog, osnivanje sekcije koja će anketirati tužioce i sudije, kao i mogućnost da hijerarhijski nadredjeni organ poništi rešenja tužilaca kada konstatuje da su ova rešenja nezakonita ili neutemeljena. Opozicija tvrdi, međutim, da je buduća anketna sekcija instrument pritiska na tužioce i pravobranioce. Drugi nacrt zakona koji se odnosi na Visoki savet pravosuđa predviđa da će Pravna inspekcija ostati u okviru ove institucije, ali da neće biti autonomna kako je predložila parlamentarna većina Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata. Pomenuti nacrti treba da se razmatraju i usvoje u rumunskom Senatu, gde je po hitnom postupku stigao nacrt o statutu pravobranilaca. Statut predviđa hijerarhijsku kontrolu tužilaca i od strane ministra sudstva. U Briselu, na Evropskom savetu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, je ponovo izrazio skepticizam prema izmenama Zakona o pravosuđu: ,,Od samog početka izrazio sam skepticizam prema ovim izmenama, koje su po meni preobimne i napravljene u velikoj brzini. Mogu samo da preporučim Parlamentu da sa odgovornošću pristupi ovim izmenama, jer će ove imati dugotrajne posledice’’.
Tekuće nedelje nacrt budžeta za 2018 godinu dostavljen je Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Nacrt budžeta predviđa godišnji ekonomski rast od 5%, godišnju stopu inflacije od 3,1%, budžetski deficit ispod 3% bruto društvenog proizvoda i prosečnu mesečnu platu od 570 evra. Prema Vladinom nacrtu budžeta izdvojiće se veći fondovi za zdravstvo, vaspitanje i investicije. Vlada je predvidela i sredstva za povećanje minimalne plate u privredi, kao i za povećanje penzija. Opozicija tvrdi, međutim, da su budžetski prihodi precenjeni. Usvajanje nacrta budžeta za 2018. godinu očekuje se 21. decembra u rumunskom parlamentu.
