(11.05-16.05.2020)
Corina Cristea, 16.05.2020, 01:46
Vanredno stanje proglašeno u Rumuniji u martu ove godine zbog pandemije koronavirusa zamenjeno je 15. maja tridesetodnovnim stanjem pripravnosti. Nacionalni komitet za hitne situacije, čije je rukovodjenje preuzeo premijer Ludovik Orban, saopštio je nova pravila. Dozvoljene aktivnosti treba da vode računa o poštovanju mera prevencije širenja zaraze. U komercijalnim prostorima, sredstvima javnog saobraćaja, na radnom mestu i drugim zatvorenim prostorima obavezno je nošenje maske. Zaposleni javnih institucija kao i državni i privatni ekonomski subjekti radice kod kuće, a ako to nije moguće, biće podvrgnuti epidemiološkim proverama na radnom mestu. Terase, kafane i restorani ostaju i dalje zatvoreni, kao i molovi, sa izuzetkom prodavnica koje imaju direktan ulaz sa ulice. Otvaraju se hoteli i stomatološke ordinacije, muzeji i parkovi, ali ne i dečija igrališta, a kretanje osoba unutar mesta boravka dozvoljeno je bez deklaracije na sopstvenu odgovornost. Van mesta boravka ova deklaracija je obavezna. Vazdušni drumski i železnički saobraćaj ostaje i dalje pod restrikcijama i u vreme stanja pripravnosti. Za Rumune koji se vraćaju iz inostranstva nije obavezan institucionalni karantim već ovi mogu da se opredele za kućnu izolaciju. Ko nema odgovarajuće uslove i ne želi da izloži porodicu eventualnoj infekciji, može da se opredeli za institucionalni karantin. Vlada je donela odluku da za vreme stanja pripravnosti produži pojedine mere ekonomske pomoći, pre svega naknadu za prinudni odmor radnika onih kompanija koje zbog pandemije ne rade i naknadu za slobodne dane roditelja koji brinu o deci do kraja školske godine. Takodje, bolovanja razaženih Kovidom-19 isplatiće se prioritetno. Pregledi kod porodičnog lekara i u stručnim ambulantama obavljaće se i dalje sa udaljenosti i za plčanje ovih usluga nije potrebna zdravstvena kartica. Takodje fizička i pravna lica mogu i dalje da podnose zahteve za odlaganje bankarskih rata. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je zahvalnost državljanima Rumunije koji su poštovali donete mere nakon proglašenja vanrednog stanja pre dva meseca i naglasio da je rekonstrukcija države najvažnija reforma koja je neophodna Rumuniji. ,,Zdravstvo, obrazovanje, administracija, sistemi koji su više godina zanemareni, a njihovi fondovi pronevereni treba da budu naši prioriteti, a zakonodavstvo nedvosmisleno kako bi se omogučila hitna intervencija države u vanrednim situacijama, podvukao je šef rumunske države i upozorio da neće oklevati da proglasi ponovo vanredno stanje ako se situacija pogorša i broj zaraza naglo poveća, a bolnice pretrpaju. Recimo i to da je do sada u Rumuniji zaraženo oko 16 500 osoba, više od 1000 je umrlo, a oko 10 000 je izlečeno.
Inicijativa opozicione Socijaldemokratske partija (PSD) o utvrdjivanju odgovornosti liberalnog ministra za finansije Florina Kacua razmotrena je i usvojena ove nedelje u Poslaničkom domu. Socijaldemokrate smatraju da se ministar za finansije dokazao nesposobnim da predloži efikasne ekonomske mere, iako je preuzeo jednu privredu u usponu, sa malim budžetskim deficitom i niskim javnim dugom u odnosu na bruto nacionalni proizvod. Socijaldemokrate tvrde da je Florin Kacu doveo Rumuniju na prosjački štap. Ministar je oštro kritokovam i zbog visine zaduživanja u poslednje vreme. Florin Kacu je odbio sve optužbem i objasnio da su pozajmice bile neophodne za pokrivanje troškova socijaldemokratske vlada i da će se zahvaljujući odlukama sadašnje vlade Rumunija brzo oporaviti. Florin Kacu je spomenuo da je Vlada usvojila program za mala i srednja preduzeća IMM Invest, informatizovala Nacionalnu upravu prihoda i povećala budžetske prihode optužujući istovremeno socijaldemokrate da koriste krizu za blokadu aktivnosti Vlade.
Prema procenama Evropske banke za obnovu i razvoj zbog pandemije koronavirusa Rumunija će ove godine zabeležiti privredni pad od 4% u odnosu na proslogodišnje procene od 3,2%. U narednoj godini medjunarodna finansijska institucija prognozira privredni rast bruto nacionalnog proizvoda od 4%. Recimo i to da je Evropska banka za obnovu i razvoj glavni institucionalni investitor u Rumuniji sa 8,6 miliardi evra. I prema prognozi Evropske komisije privreda Rumunije posle višegodišnjeg rasta zabeležiće ove godine pad od 6%. dok MMF predvidja kontrakciju rumunske privrede za 5% ove godine i rast od 3,9% u narednoj.
