(11.03-16.03.2019)
Corina Cristea, 16.03.2019, 13:00
Državni budžet Rumunije za 2019. godinu, jabuka razdora Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) sa jedne strane i predsednika Klausa Johanisa i opozicije sa druge, stigao je ponovo na sto predsednika. Zakasneli Nacrt zakona o državnom budžetu stigao je u Parlament tek u februaru, da bi kasnije predsednik tražio ocenu ustavnosti , a nakon odluke Ustavnog suda da je zakon u skladu sa Ustavom, Klaus Johanis vratio Parlamentu Zakon na ponovno razmatranje i usvajanje. Predsednik je okvalifikovao zakon ,,nacionalnom sramotom“ jer se bazira na fantazijskom scenariju, bez ikakvih garancija da se može primeniti, zaključak koji su izvukli i evropske i druge medjunarodne institucije. Prema Predsedničkoj administraciji budžet stavlja pod veliki znak pitanja medjunarodne sporazume Rumunije i zakone iz ove oblasti i napravljen je uglavnom u političkom interesu užeg kruga ljudi. Socijal-demokratska partija (PSD) smatra da budžet za 2019. godinu obezbedjuje potrebne uslove svim važnim industrijskim granama, da je revolucionarni nacrt budžeta koji podržava zdarvstvo i obrazovanje i da je namera predsednika da odugovlači usvajanje zakona politikanski potez. Podsećamo da je Parlament usvojio Budžet za 2019. godinu i poslao predsedniku na potpisivanje u prvobitnoj formi.
Premijerka Rumunije Viorika Dančila i prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans sastali su se u ponedeljak u Bukureštu. Razgovori su bili usresredjeni na efikasno funkcionisanje Evropske unije i na izmene spornih pravosudnih zakona u Rumunskom parlamentu i hitnih uredbi. Posle objavljivanja nepovoljnog izveštaja Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja ove jeseni, Frans Timermans je u Bukureštu rekao da nije primetio nikakav progres, već samo odbijanje levoorijetisane Vlade Rumunije da uvaži preporuke. Visoki zvaničnik Evropske komisije izrazio je nadu da će eksperti obeju strana pronaći, u najkraćem roku, rešenja za sprovodjenje preporuka iz Mehanizma saradnje i provere. Kada je pravna država ugrožena, automatski raste i korupcija, tako da je Evropska komisija predložila da se ubuduće uslovljava dodeljivanje evropskih fondova poštovanjem pravne države u zemljama članicama, objasnio je prvi podpredsednik Evropske komisije.
Pravosudje zauzima centralno mesto u izveštaju Stejt dipartmenta kada je reč o situaciji ljudskih prava u Rumuniji. Vašington zaključuje da je korupcija rasprostranjena pojava, uprkos čestim krivičnim gonjenima i da mnogi izvestaji potvrdjuju ovakvu praksu na nivou Vlade. Nestašica osoblja, fizičkog prostora i tehnologije produžavaju sudske procese, ocenjuje Stejt Dipartment. Istovremeno korupcija je bila rasprostranjena i u javnom sektoru, posebno u zdravstvu. Diskriminacija Roma je i dalje ozbiljan problem, a kada je reč o slobodi štampe Stejt Dipartment beleži da su nezavisni mediji bili aktivni i predstavili razne stavove bez ikakvih restrikcija. Mejutim, kontrolisana sredstva javnog informisanja bila su u tesnoj vezi sa političarima ili političkim grupama, tako da su u ovim situacijama vesti i izdavačka orijentacija odražavali često ocene vlasnika i kritike na račun političkih oponenata i drugih medijskih organizacija.
Šef pregovarača Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije doputovao je u četvrtak u Bukurešt na konsultacije o izlasku Velike Britanije iz Unije. Razgovori su se usresretili, i tokom susreta sa rumunskom premijerkom Viorikom Dančila, na definisanje strategije Evropske unije u narednom periodu. Po rečima Misela Barnijea, odbijanje sporazuma o povlačenju Velike Britanije iz Unije, drugi put u Britanskom parlamentu, dodatno je iskomplikovalo situaciju. Šef pregovarača Unije za Bregzit održao je govor na evropskom samitu regiona i gradova u Bukureštu, kojom se prilikom odnosio i na izradu politika Evropske unije za jačanje Evrope posle izlaska Velike Britanije.Barnije je podvukao da je njegov tim bio veoma kompetentan i da je tokom osamnaestomesečnih pregovora nastojao da postigne sporazum sa Britancima, a ne protiv njih. Po oceni evropskog zvaničnika glavni prioritet je sudbina oko 4,5 miliona državljana , od kojih su 3,5 miliona državljani Evropske unije koji žive na britanskoj teritoriji i skoro milion Britanaca u Evropskoj uniji.
