(10.07.-16.07.2023)

Predsednik Klaus Johanis na Samitu NATO

România Internațional, 15.07.2023, 15:52

Rumunija je ispunila ciljeve postavljene za samit u Vilniusu, gde je učinjen odlučujući korak u pravcu konsolidacije Alijanse, izjavio je predsednik Klaus Johanis, posle godišnjeg samita NATO-a. Šef države je podsetio da usvajanje novih odbrambenih planova osigurava najviši nivo bezbednosti za istočni bok na Crnom moru i pokazuje da Alijansa ima odgovor za svaku bezbednosnu pretnju koja bi pogodila Bukurešt. Predsednik je zahvalio svim saveznicima prisutnim u Rumuniji na njihovom doprinosu. Klaus Johanis: Uverili smo se da postoji okvir za povećanje borbenih grupa, uključujući i onu u Rumuniji, na nivou brigade, preko snaga pojačanja, ako to situacija zahteva. Istovremeno ćemo ubrzati procese u vezi sa prepozicioniranjem opreme. Zahvalio sam svim saveznicima prisutnim u Rumuniji na njihovom doprinosu i pozdravio najavu Španije da će rasporediti trupe u Rumuniji“. Istovremeno, šef države je ponovo potvrdio potrebu za konsolidovanom podrškom NATO-a ranjivim partnerima, posebno za Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku, pretežno govornika rumunskog jezika). On je najavio novi finansijski prilog za Kišinjev, koji će Rumunija preneti u dobrovoljni fond NATO-a posvećen ovoj državi. Što se tiče rata u susednoj zemlji, Klaus Johanis je podržao jasan napredak za što bržu realizaciju evroatlantskih aspiracija Ukrajine i naglasio da će Rumunija, zajedno sa ostalim državama članicama, pružati podršku koliko god bude potrebno, dok Kijev ne pobedi rat. A zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Đoana izjavio je da je za Rumuniju najvažnija odluka doneta na samitu Severnoatlantske alijanse u Vilniusu ona o novoj generaciji odbrambenih planova za savezničku teritoriju, koja predstavlja snažan element odvraćanja od raznih vrsta pretnji, uključujući i Rusiju.

Evropski Parlament podržava ulazak Rumunije u Šengen

Evropski parlament (EP) usvojio je u sredu rezoluciju zasnovanu na peticiji koju je evropskom zakonodavstvu podnelo civilno društvo u Rumuniji, kojom se poziva da se ospori zakonitost veta Austrije na pristupanje Bukurešta šengenskom prostoru. Dokument je usvojen sa 526 glasova za, 57 protiv i 42 uzdržana. Nacrt rezolucije podstiče Evropsku komisiju da proceni troškove nepristupanja Rumunije i Bugarske i da analizira opcije u vezi sa mehanizmima finansijske kompenzacije. Podsećamo, krajem prošle godine u Savetu Pravde i Unutrašnjih Poslova nije donešena jednoglasna odluka o ulasku u šengenski prostor dve zemlje članice Evropske Unije od 2007. godine, nakon što su se tome usprotivile Austrija i Holandija. Austrijski kancelar Karl Nehamer motivisao je ovaj stav dovodeći u raspravu ilegalne migrante koji su stigli u njegovu zemlju, od kojih bi, kako navodi, mnogi došli preko Rumunije i Bugarske, podaci kojima se suprotstavljaju vlasti u Bukureštu. Holandija je izjavila da podržava pristupanje Rumunije, ali ne kao paket sa Bugarskom.

Maltretiranja u azilima u Rumuniji

Desetine domova za stare, osobe sa invaliditetom ili decu zatvoreno je ili im je obustavljena aktivnost i kažnjene su nakon opsežnih provera koje su ove nedelje sprovedene širom Rumunije u rezidencijalnim socijalnim centrima. Nadležni saopštavaju da su utvrđene brojne nepravilnosti, domovi koji su radili na crno, a sačinjeno je više krivičnih dosijea za krivična dela protiv ličnosti ili ekonomske prirode. Sve se odvija u kontekstu skandala izazvanog stanjem nekih domova za stare u županiji Ilfov, u blizini Bukurešta, gde su tužioci utvrdili nehumane uslove u kojima su držani korisnici. Nekoliko osoba je u ovom slučaju je preventivno uhapšeno na 30 dana, ostali su u kućnom pritvoru ili su pod sudskom kontrolom. Predsednik Klaus Johanis opisao je situaciju u centrima za ugrožene kao nacionalnu sramotu i poručio da svi oni koji su krivi za maltretiranje primenjeno u takozvanim azilima strave moraju da plate. Svi centri za brigu o deci ili starima, državni i privatni, biće provereni i sva njihova ovlašćenja za rad biće ponovo analizirana – uverio je premijer Marčel Čolaku, posle više sastanaka sa ministrima i zvaničnicima na terenu. Marčel Čolaku je apelovao na sve religijske predstavnike u Rumuniji, kao i na nevladine organizacije da se uključe na društvenom nivou. Marčel Čolaku: Dela koja su se desila u ovim azilima strave pokazala su nam potpunu dehumanizaciju nekih ljudi koje ne mogu nazvati ljudima. Sistem mora da se promeni. Nije dozvoljeno imati puno kontrolnih institucija koje se međusobno okrivljuju. Celokupni sistem autorizacije, nadzora i kontrole mora se ponovo osmisliti. Čvrsto sam uveren da će na narednoj sednici, zajedno sa svim socijalnim partnerima, biti urađene sve zakonske izmene u tom pogledu. Čelnici nekoliko nadležnih organa na terenu su smenjeni, na zahtev premijera, a ministar rada Marijus Budaj podneo je ostavku na svoju funkciju zbog optužbi o njegovoj odgovornosti u ovom dosijeu i na osnovu istraga koje su sproveli Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNA). Unija Spasite Rumuniju (USR) koja je u opoziciji, obavestila je Evropsku komisiju o azilima u županiji Ilfov i zatražila je aktiviranje mehanizama Unije koji bi mogli da nametnu poštovanje ljudskih prava, ali i poštovanje prava osoba sa invaliditetom.

Kompanija Hidroelektrika kotirana na Berzi

Glavni proizvođač električne energije u Rumuniji – Hidroelektrika – izlistan je u sredu na Bukureštanskoj berzi. Prvog dana listiranja uspešno je zaključila najveću javnu ponudu ikada napravljenu na Bukureštanskoj berzi i najveću u Evropi, kao i treću u svetu ove godine. Taj trenutak je premijer Marčel Čolaku označio kao istorijski, i izjavio je da će država u potpunosti zadržati svojih 8%, a građani Rumunije i drugi institucionalni investitori moći će da postanu akcionari najvrednije kompanije u Rumuniji. Tržišna vrednost Hidroelektrike procenjena je na 10 milijardi evra. Kompanija proizvodi i isporučuje električnu energiju koju proizvodi kroz 187 hidroelektrana i mikroelektrana kojima upravlja, kao i iz segmenta energije vetra.