10.03.-16.03.2014.
Rumunija ostaje zabrinuta za situaciju u Ukrajini i ulaže velike napore u okviru evropskih i evro-atlantskih struktura, kao i na bilateralnom planu za mirno rešavanje krize u susednoj državi. U okviru ovih napora odvijala se i radna poseta šefa rumunske diplomatije Titusa Koralceana Kijevu, na poziv svog ukrajinskog kolege Andrija Dešćice. Šef rumunske diplomatije, koji je vodio razgovore i sa vršiocem dužnosti predsednika Oleksandrom Turčinovim i premijerom Arsenijem Jacenjukom, izjavio je našem izveštaču iz Kijeva da Rumunija u potpunosti podržava evropske težnje Ukrajine. Kada je reč o narodnom izjašnjavanju o pripajanju Krima Rusiji, Rumunija smatra da je ova neustavna. U Bukureštu, predsednik Trajan Basesku je ponovio da Rumunija bezrezervno podržava nezavisnost, teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine.
Corina Cristea, 15.03.2014, 13:52
Predsednik Trajan Basesku potpisao je zakon o zelenim sertifikatima, uz napomenu da ne želi da ga optuže za povećanje cene električne energije. Zeleni sertifikati su dokumenti koji potvrdjuju da se deo električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Premijer Viktor Ponta je izjavio da predsednik nije do sada potpisao zakon, jer je u njegovom interesu da podrži privatne kompanije, kako bi ove posredstvom povećanja cena što pre amortizovale investiciju u obnovljivu energiju. Prema oceni premijera, potpisivanjem ovog zakona sprečiće se povećanje cene električne energije za industriju i domaćinstva. Jer će ova privremeno zadržati na nivou od 11 odsto kvotu u ukupnoj potrošnji električne energije, za koju se dodeljuju zeleni sertifikati. U odsustvu zakona, kvota bi se povećala na 15 odsto, što bi dovelo do povećanja cene struje. Sindikati iz metalurgije, industrijske grane koja troši velike količine energije, demonstrirali su pre nekoliko dana zahtevajući potpisivanje zakona.
Tužioci su pre nekoliko dana izvršili pretres više od 100 stanova u Bukureštu i drugim rumunskim županijama, kako bi rasformirali dve kriminalne grupe koje su se bavile utajom poreza, pranjem novca, prodajom pokvarenih prehrambenih proizvoda i zloupotrebom položaja. Prema istrazi, članovi grupe su posredstvom rumunskih trgovinskih društava nabavili meso i jaja iz Holandije, Poljske, Velike Britanije i Nemačke, ne plačajući porez na dodatnu dobit. Kasnije je roba prodata dodajući ovu taksu ili na crno ispod tržišne cene. Drugi metod utaje poreza odnosi se na nabavku robe iz zemalja Evropske unije. Članovi grupe su fiktivno prodali robu fantomskim firmama iz Bugarske, Madjarske i Kipra, iako je roba prodata na domaćem tržištu. Prema procenama istražnih organa, šteta se procenjuje na oko 15 miliona evra.
Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je šefu rumunske države potrebne dokumente za proglašenje lidera madjarske ekstremističke partije Jobik, Vone Gabora, za nepoželjnu osobu na teritoriji Rumunije- saopštio je premijer Viktor Ponta, uz napomenu da u slučaju potvrdnog odgovora predsednika, koji je istovremeno i šef Vrhovnog saveta odbrane zemlje, odluka će se odmah primeniti u delo. Inicijativa vlade u Bukureštu potekla je nakon što su u ponedeljak u Trgu Murešu nekolicina članova Jobik-a učestvovala na mitingu i ovom prilikom došli u sukob sa organima reda. Učesnici su zahtevali teritorijalnu autonomiju za takozvanu sekejsku oblast, u kojoj Madjari predstavljaju većinsko stanovništvo. Predsednik Trajan Basesku preneo je političarima iz Madjarske, koji se sada nalaze u predizbornoj kampaniji i koji će posetiti Rumuniju, da poštuju zakone i ustav zemlje, jer će u suprotnom slučaju biti proterani. Vona Gabor je na jednoj od društvenih mreža naglasio da su Trajan Basesku i Viktor Ponta dezinformisani ili igraju na antimadjarsku kartu.
Oko 300 turističkih kompanija učestvuje na Sajmu turizma u Bukureštu do 16. marta. Turističke agencije smanjile su cenu godišnjih odmora u zemlji i inostranstvu i do 50 odsto. Jedna studija pokazuje da prošle godine jedan od pet Rumuna nije bio na godišnjem odmoru, a procene za ovu godinu nagoveštavaju povećanje ovog broja. Prema rezultatima studije, 22 odsto Rumuna je prošle godine ostalo kod svojih kuća, a ove godine samo 50 odsto ispitanika je izjavilo da namerava da provede godišnji odmor u nekom turističkom odmaralištu.
