09.12.-15.12.2013.
Izmene Krivičnog zakona izazvale su ove nedelje pravu buru na rumunskoj političkoj sceni. Kritike su počele nakon što su izmene odobrene u Parlamentom kojim dominiraju socijal-liberali (USL). Jedna novina je ta da šef države i parlamentarci neće više biti svrstani u kategoriju javnih funkcionera, i, prema tome, neće više moći da budu anketirani ili sankcionisani zbog nedela vezanih za korupciju, kao što su zloupotreba političkog uticaja, uzimanje mita ili zbog sukoba interesa. Izmene Krivičnog zakona usvojene u Poslaničkom domu su dramatične i teško ugrožavaju desetogodišnji rad i aktivnost antikorupcijskih ustanova, poput Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Nacionalne agencije za integritet- upozorio je predsednik Trajan Basesku. Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije je, sa svoje strane, ukazala da parlamentarci protiv kojih je pokrenuta krivična istraga za nedela korupcije mogli bi da budu pomireni, dok oni koji su u zatvoru oslobodjeni. Visoki kasacioni sud obratio se Ustavnom sudu zbog istih izmena Krivičnog zakona, usled kojih bi neke osobe mogle se smatrati iznad zakona i neće biti sankcionisane za nedela korupcije, što nije u skladu sa funkcionisanjem pravne države. Demokrat- liberali (PDL) iz opozicije podneli su žalbu na član kojim su se, po njihovim rečima, parlamentarci pozicije zaštitili od sukoba interesa i drugu na izmene kojim su se isti parlamentarci zaštitili od definicije javnih funkcionera. Zabrinute nedavnim izmenama bile su i ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i Holandije. Stav Evropske komisije prema amandmanima na Krivični zakon Rumunije objaviće i izveštaj Mehanizma saradnje i provere, u januaru 2014. godine, precizirao je port parol Mark Grej. On je još rekao da bilo koji zvaničnici moraju podleći zakonima o korupciji i sukobu interesa.
Leyla Cheamil, 14.12.2013, 12:57
Saopštenje rumunske vlade o povećanju akcize na gorivo za 0,07 evra izazvalo je nezadovoljstvo autoprevoznika koji su ove nedelje stupili u štrajk. Oni traže, izmedju ostalog, smanjenje iznosa veoma visokih novčanih kazni i eliminisanje taksi za ulazak u gradove, i tvrde da bi akciza od 0,07 evra na gorivo mogla ići na uštrb domaćih operatera i u korist stranih. Premijer Viktor Ponta je predložio da povećana akciza bude primenjena samo za benzin, a za dizel odložena za tri meseca. Predsednik Trajan Basesku naglašava da državni budžet ne treba da predvidi dodatno povećanje akciza na gorivo.
Predsednik CEC Banke (Nacionalna Štedionica), koja se nalazi u portfelju rumunske države, Radu Gecea i ministar finansija, Danijel Kicoju, pozvani su na saslušanje u Komisiju senata za budžet i finansije. Komisija istražuje menadžersku aktivnost banke, nakon što je jedna od kćeri šefa države uzela pozajmicu veću od milion evra da bi nabavila obradivo zemljište. Sumnje vezane za ovu pozajmicu pojavile su se nakon što je ministar finansija izjavio da bi šef države intervenisao kako bi sadašnji predsednik CEC banke ostao na funkciji.
Guverner narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, tvrdio je u sredu da Rumuniji je potrebno još deset godina da bi dostigla nivo od 60 odsto prosečnog bruto društvenog proizvoda Evropske unije po stanovnika. On je precizirao da će na kraju ovog perioda, odnosno od 2021. do 2023. godine, biti političko zatišje, bez izbora, koje je preporučeno za usvajanje jedinstvene evropske monete. Prema kalendaru koji je utvrdjen povodom ulaska Rumunije u Evropsku uniju, 2007., trebalo bi da naša zemlja pristupi evro-zoni 2015. godine, ali, posle izbijanja finansijske krize 2008., odustalo se od ovog cilja.
