09.05-15.05.2016.

U četvrtak u naselju Deveselu zvanično je aktiviran antiraketni štit, u prisustvu generalnog sekretara NATO snaga Jensa Stoltenberga i pomoćnika američkog državnog sekretara odbrane Roberta Uorka i drugih političkih ličnosti Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Postavljanjem ovog sistema na jugu Rumunije nastoji se da se ojača evroatlantska bezbednost i dopune kapaciteti NATO za odbranu protiv postojećih raketa. Sistem sadrži kopneni radar u Turskoj i komandno-kontrolni sistem u Nemačkoj. U Poljskoj startuje izgradnja nove baze slične rumunskoj, koja će postati operativna 2018. godine. Instalacije u Deveselu su projektovane sa ciljem da unište rakete koje bi mogle da se lansiraju posebno sa Srednjeg Istoka. Štit ne predstavlja pretnju za nikoga, naglasio je premijer Dačijan Ćološ: «Radi se isključivo o sredstvu legitimne odbrane protiv pretnji balističkim raketama. Istovremeno, jača antiraketni odbrambeni kapacitet NATO i proširuje zonu zaštite zemalja Južne i Centralne Evrope, smanjujući u velikoj meri rizik od eventualnih napada balističkim raketama izvan evroatlantskih zemalja». Moskva je osudila aktiviranje štita u Rumuniji, uz napomenu da će ojačati svoje vojne kapacitete.

Roxana Vasile, 14.05.2016, 15:01

U četvrtak u naselju Deveselu zvanično je aktiviran antiraketni štit, u prisustvu generalnog sekretara NATO snaga Jensa Stoltenberga i pomoćnika američkog državnog sekretara odbrane Roberta Uorka i drugih političkih ličnosti Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Postavljanjem ovog sistema na jugu Rumunije nastoji se da se ojača evroatlantska bezbednost i dopune kapaciteti NATO za odbranu protiv postojećih raketa. Sistem sadrži kopneni radar u Turskoj i komandno-kontrolni sistem u Nemačkoj. U Poljskoj startuje izgradnja nove baze slične rumunskoj, koja će postati operativna 2018. godine. Instalacije u Deveselu su projektovane sa ciljem da unište rakete koje bi mogle da se lansiraju posebno sa Srednjeg Istoka. Štit ne predstavlja pretnju za nikoga, naglasio je premijer Dačijan Ćološ: «Radi se isključivo o sredstvu legitimne odbrane protiv pretnji balističkim raketama. Istovremeno, jača antiraketni odbrambeni kapacitet NATO i proširuje zonu zaštite zemalja Južne i Centralne Evrope, smanjujući u velikoj meri rizik od eventualnih napada balističkim raketama izvan evroatlantskih zemalja». Moskva je osudila aktiviranje štita u Rumuniji, uz napomenu da će ojačati svoje vojne kapacitete.

Ekspertska vlada u Bukureštu suočava se sa novom krizom. Početkom nedelje, ministar zdravlja Patriču Akimaš Kadariu podneo je ostavku, posle skandala velikih razmera o upotrebi neodgovarajućih sredstava za dezinfekciju. Premijer Dačijan Ćološ, koji je proglasio zdravstvo prioritetom svog mandata preuzeo je funkciju vršioca dužnosti ministra zdravlja: «Želimo da u narednih šest meseci preduzmemo i druge vrste strukturnih mera, koje mogu da izbace na videlo dana i pojasne probleme, ako neće reformisati iz temelja zdravstveni sistem. Želim da uverim sve osobe da neću ništa da krijem i neću ništa da zanemarim.» Prema oceni Ćološa, u poslednjih 6-7 godina, na čelu ministarstva zdravlja redjalo se najmanje deset ministara. Po svemu sudeći, nijedan nije uspeo da reformiše zdravstvo i u poslednjim mesecima prisustvujemo lančanim skandalima.

Izvršni odbor Medjunarodnog Monetarnog Fonda analizirao je poslednji izveštaj martovske misije u Rumuniji sa preporukama rumunskim vlastima. MMF zalaže se za nastavljanje reformi koje su doprinele ekonomskom balansu i privlačenju investitora. Fond procenjuje da će Rumunija zabeležiti ove godine privredni rast iznad 4 odsto i u 2017. od 3,6 odsto. Eksperti tvrde da je privreda u uzlaznom cikličnom trendu zahvaljujući nedavnim povećanjima ličnih dohodaka u javnom sektoru i smanjenja PDV-a, koje su podstakle privatnu potrošnju. U zaključcima dostavljenim vladi u Bukureštu Fond upozorava da se nastavljanje ovog trenda ne može ostvariti bez reformi. Eksperti preporučuju vlastima da ne popuste pred socijalnim pritiscima. Trenutno Rumunija nema postignut stend-baj aranžman sa MMF-om.

U utorak 10. maja u Rumuniji je obeležen Dan Kraljevstva, koji je od ove godine proglašen nacionalnim praznikom. 10. maja 1866. godine Karol Prvi je postao vladar Rumunije. Na isti dan 11 godina kasnije, rumunska država je proglasila nezavisnost, a 10. maja 1881. Rumunija je postala Kraljevina. Dogadjaji posvećeni obeležavanju 150 godina Rumunske Kraljevske Kuće održani su u Bukureštu i planinskom odmaralištu Sinaji. Princ Radu je za Radio Rumunija o značaju monarhije u istoriji Rumunije naglasio: «Neke zemlje su bile uspešnije od nas u ovom periodu. Ali, ako uporedjujemo sa ogromnim problemima sa kojima smo se suočavali u poslednjim vekovima, pravo je čudo da smo posle 150 godina danas zajedno, članovi Evropske unije».

Rumunska kinematografija je ponovo zablistala na Medjunarodnom festivalu filma u Kanu, smatra francuska publikacija «Telerama». «Le Monde» pozdravlja film Kristija Pujua «Sieranevada», smatrajući ga domaćim baletom i simfonijom pokreta. Film, koji se nalazi u zvaničnoj konkurenciji za nagradu «Zlatna Palma», prikazan je u četvrtak. Rumunsku kinematografiju zastupa i Kristijan Mundžiu, po treći put u zvaničnoj konkurenciji, filmom «Velika matura». U Kanu će biti predstavljeni i filmovi Bogdana Mirike «Psi», u sekciji «Un certain regard», «4.15 PP. Smak sveta» Katalina Rotarua i Gabi Virdžinije Šarge, kao i kratkometražni fiolm «Sve reke se slivaju u more» reditelja Aleksandrua Bade.

Prošle nedelje šampionke Rumunije- rukometašice CSM Bukurešta- osvojile su najvažniji medjuklubski trofej, posle dramatičnog finala i izvodjenja sedmeraca. Iako su smatrane outsajderkama, Rumunke su uspele da pobede madjarski ETOGER, domaćina završnog takmičenja Lige Šampiona sa 29- 26. CSM Bukurešt je treći rumunski tim koji je osvojio Kup Šampiona, posle Štiince Bakau 1960.- 1961. i Rapida iz Bukurešta 1963.- 64.