09.02.-15.02.2015.
Rumunija shvata rastuću opasnost od oružanog sukoba u susednoj Ukrajini i uključila se u njegovo rešavanje, izjavio je u Briselu predsednik Klaus Johanis prilikom svog prvog učešća na skupu Evropskog saveta. On je naglasio da je jedino moguće rešenje za ukrajinsku krizu političke prirode, koja se bazira na dijalogu i prestanku krvoprolića. «Nadamo se da će poštovanje nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suverenita Ukrajine postati prioritet svih učesnika u pregovorima u medjunarodnom formatu, uključujući i Rusiju», izjavio je visoki rumunski zvaničnik. Predsednik Johanis je dodao da se na sednici Evropskog saveta u ime Rumunije usvojila deklaracija o suzbijanju terorizma, uz napomenu da mere koje će se usvojiti treba da sprovode sve članice Šengena i članice koje nisu još pristupile Šengenu, kao što je Rumunija. Ova deklaracija stavlja naglasak na stvaranje sigurnosnih uslova za stanovnike, sprečavanje radikalizma svake vrste i saradnju sa medjunarodnim partnerima Evropske unije. Na margini Saveta, šef rumunske države sastao se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i sa ukrajinskim kolegom Petrom Porošenkom, koji je uputio poziv rumunskom predsedniku da poseti Kijev. Ove nedelje predsednik Johanis je u Parizu razgovarao i sa njegovim francuskim kolegom Fransoa Olandom. Glavne teme bile su bilateralno strateško partnerstvo, ukrajinska situacija i privredni tokovi u Evropskoj uniji. Ovom prilikom, šef rumunske države sastao se i sa predstavnicima rumunske zajednice iz Francuske.
Florentin Căpitănescu, 14.02.2015, 13:53
Premijer Rumunije Viktor Ponta, za vreme zvanične posete Sjedinjenim Američkim Državama, potvrdio je interes Bukurešta za jačanje vojne saradnje sa Vašingtonom. Predsednik rumunske vlade je ovaj interes saopštio američkom sekretaru odbrane Čaku Hegelu, koji je, izmedju ostalog, pozitivno ocenio doprinos Rumunije medjunarodnim vojnim misijama, posebno u Avganistanu, i izuzetnu bilateralnu saradnju u ovim operacijama. Sa druge strane, ekonomska misija Američkog Departmana za trgovinu doputovaće u maju u Rumuniju na analizu poslovnih povoljnosti u oblastima informatičke tehnologije i sajber bezbednosti, odlučili su premijer Ponta i američki sekretar trgovine Peni Pricker. Dvojica zvaničnika su razgovarala i o primeni bilateralnog akcionog plana za poboljšanje poslovne klime u Rumuniji. Tokom susreta sa direktorom Američke obaveštajne službe CIA, Džonom Brenanom, naglašeni su pozitivni rezultati u okviru rumunsko-američkog strateškog partnerstva. Direktor CIA je pozitivno ocenio odnose saradnje Rumunske obaveštajne službe i Spoljne obaveštajne službe i ulogu Rumunije u regionu. Poseta je, po oceni vlade u Bukureštu, imala i privrednu komponentu. Ponta je u Vašingtonu predsedavao okruglim stolom Američko-rumunskog privrednog saveta.
Jednoj od najuticajinijih rumunskih političara poslednje decenije, bivšoj ministarki regionalnog razvoja i turizma Eleni Udrea Visoki kasacioni sud odredio je pritvor u trajanju od 30 dana, na zahtev istražnih sudija. Ona je, izmedju ostalog, optužena za zloupotrebu uticaja u aferi Microsoft u kojoj su umešani mnogi bivši ministri. Prethodno se Poslanički dom saglasio sa zahtevima da se protiv Elene Udrea pokrene krivično gonjenje i odredi pritvor. Elena Udrea je bila bliski saradnik bivšeg predsednika Trajana Baseskua i, u novembru 2014. godine, bila je kandidat za najvišu državnu dužnost. Tekuće nedelje Senat je dao saglasnost na pokretanje krivičnog gonjenja bivšeg ministra privrede Jona Aritona za zloupotrebu službenog položaja i zloupotrebu uticaja sa ciljem da stekne nepripadajuću korist. Istog dana Senat je odbio zahtev istražnih tužilaca za ukidanje imuniteta Varužanu Vozganjanu, bivšem ministru ekonomije optuženog za organizovanje kriminalne grupe, zloupotrebu službenog položaja i saučesništvo u proneveri fondova. Kontroverzna odluka dolazi u vreme kada je u izveštaju Evropske komisije Parlament u Bukureštu kritikovan zbog sprečavanja sudskih istraga. Odluka Senata izazvala je i nezadovoljstvo šefa države Klausa Johanisa.
Nesporazumi oko liberalizacije cene prirodnog gasa i privatizacije pojedinih energetskih kompanija doprineli su da se poseta delegacije medjunarodnih kreditora- Medjunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske komisije- završi bez uobičajnog pisma o namerama. Premijer Viktor Ponta je izjavio da bi liberalizacija značila prekomerno povećanje tarifa za individualne potrošače, kao i za privredne subjekte. Što se tiče energetskih kompanija Ponta je ocenio da bi masovna restrukturacija za nekokliko godina dovela do ozbiljnog smanjenja ovog sektora. Pregovori u vezi sa ovim temama nastaviće se u aprilu- dodao je premijer.
