(09.01-14.01.2023)

Rumunski zdravstveni sistem treba da izdrži pred naletom infekcija sezonskog gripa, kovida i nove podvrste koronavrusa koja se pojavila u našoj zemlji. Prema procenama stručnjaka talas gripa mogao bi da dostigne vrhunac u narednim sedmicama, a smanjenje broja oboljenja tek u drugoj polovini sledećeg meseca. Važan doprinos rastu broja oboljenja daće i početak škola posle zimskog raspusta u ovom epidemijskom periodu. Veliki broj oboljenja samo produbljava krizu nastalu nestašiciom lekova u apotekama, posebno pedijatrijskih na bazi paracetamola, iboprufena i pojedinih antibiotika. Posle više susreta sa proizvodjačima i distributerila lekova i predstavnicima farmaceutske industrije, ministar zdravlja Aleksandru Rafila je dao uveravanja da u Rumuniji ne postoji kriza antiinflamatornih lekova i antipiretika: ,,U Rumuniji ne postoji kriza ni ibuprofena ni paracetamola, za razliku od drugih evropskih zemalja koje imaju probleme sa isporukama parcetamola. Nemamo ovaj problem jer naše fabrike lekova proizvode ove supstance i postoje varijante i za odrasle kao i za decu.“

Daniela Budu, 14.01.2023, 14:10

Rumunski zdravstveni sistem treba da izdrži pred naletom infekcija sezonskog gripa, kovida i nove podvrste koronavrusa koja se pojavila u našoj zemlji. Prema procenama stručnjaka talas gripa mogao bi da dostigne vrhunac u narednim sedmicama, a smanjenje broja oboljenja tek u drugoj polovini sledećeg meseca. Važan doprinos rastu broja oboljenja daće i početak škola posle zimskog raspusta u ovom epidemijskom periodu. Veliki broj oboljenja samo produbljava krizu nastalu nestašiciom lekova u apotekama, posebno pedijatrijskih na bazi paracetamola, iboprufena i pojedinih antibiotika. Posle više susreta sa proizvodjačima i distributerila lekova i predstavnicima farmaceutske industrije, ministar zdravlja Aleksandru Rafila je dao uveravanja da u Rumuniji ne postoji kriza antiinflamatornih lekova i antipiretika: ,,U Rumuniji ne postoji kriza ni ibuprofena ni paracetamola, za razliku od drugih evropskih zemalja koje imaju probleme sa isporukama parcetamola. Nemamo ovaj problem jer naše fabrike lekova proizvode ove supstance i postoje varijante i za odrasle kao i za decu.“

Proizvodjači lekova preuzeli su obavezu da snabdevaju tržište ovim proizvodima. Situacija je komplikovanija sa lekovima protiv raka. Predsednik Federacije asocijacija bolesnih od raka, Čezar Irimia, izjavio je da se pacijenti žale da na tržištu nema čak 7 lekova protiv raka. Medjutim, ministar zdravlja kaže da na tržištu nema 3 leka, od koji se dva nalaze na zalihama.

Narodna banka Rumunije povećala je referentnu kamatnu stopu na 7% godinšje u pokušaju da smiri stopu inflacije i rast cena. Eksperti Centralne banke smatraju da će povećana kamatna stopa uticati na blago smanjenje inflacije u prvoj fazi i na ubrzano smanjenje u drugoj fazi do granice od 10%. Novo povećanje referentne kamatne stope uticaće i na veće bankarske kamate, ali smanjenje stope inflacije, kažu stručnjaci, može da predstavlja signal da se proces povećanje kamata približava kraju. Privredni analitičar Dragoš Kabat smatra da je veoma važno da se nastavi trend rasta referentne kamatne stope da bi se smanjila stopa inflacije: ,,Ovaj trend rasta referentne kamatne stope je veoma važan za usporavanje rasta inflacije. Usporavanje inflacije je najvažnije za privredu Rumunije, važnije od ekonomskog rasta i kredita oko 600 000 stanovnika zemlje koji su bez sumnje pogodjeni većim kamatama.“

Posle nešto više od dve godine pandemije i rata na granicama zemlje, ni spoljnotrgovinskom deficitu Rumunije ne cvetaju ruže. Naprotiv, Nacionalni statistički institut saopštio je da je zabeležen rekordan deficit od 31 miliardu evra u prvih 11 meseci 2022. godine, za oko 10 miliardi veći u odnosu na isti period prethodne godine. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki ističe: ,,Imamo jedinstven rekord u istoriji Rumunije. Delimično, može se objasniti inflatornim periodom na evropskom i globalnom planu. Uvozimo previše. Pored inflacije postoji i jedna nevralgična zona, a to je veoma veliki obim uvoza u vreme kada domaća proizvodnja i izvoz ne mogu da zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.“

U medjuvremenu Vlada Rumunije traži, na domaćem i inostranom tržištu, novac za pokrivanje budžetskog deficita od oko 32 milierde evra i za refinansiranje starog duga.

Nastaviće se razgovori o rešavanju problema na koje ukazuje rumunska strana u Zakonu o nacionalnim manjinama u Ukrajini. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom dogovorili su se o održavanju novih sveobuhvatnih konsultcija na nivou eksperata i o susretu dvojice ministara. Zakon je izazvao preokupaciju vlasti u Bukureštu, jer predstavnici rumunske manjine u Ukrajini nisu pozvani na konsultacije u procesu izrade zakona, koji je usvojen i bez saglasnosti Venecijanske komisije. Krajem prošle godine rumunska strana je dostavila spisak sa zakonskim odredbama za koje smatra da imaju negativan efekat na rumunsku zajednicu u Ukrajini. Takodje ove nedelje Bogdan Auresku i šef švetske diplomatije Tobias Bilštrom u telefonskom razgovoru analizirali su pitanje ulaska Rumunije u Šenegen zonu. Rumunija ima podršku Švedske za ulazak u zonu slobodnog kretanja, potvrdio je švedski zvaničnik i dodao da će se Švedska, koja predsedava Savetom Evropske unije, aktivno uključiti i podržati napore Rumunije za ulazak u Šengen. Bogdan Auresku je istakao da je veoma važna koordinacija švedskog predsedništva sa evropskim partnerima koji su uključeni u ovaj proces. Preokupacija za ovu temu pokazana je u Bukureštu ove nedelje i prilikom inauguracije švedskog predsedavanja Savetom Evropske unije.