08.12.- 14.12.2014.
Vlada u Bukureštu završila je nacrt budžeta za 2015 godinu, koji, izmedju ostalog, predvidja dogovoreni budžetski deficit od 1,8 odsto sa medjunarodnim finansijskim ustanovama, stopu inflacije od 2,2 odsto i ekonomski rast od 2,5 odsto. U narednoj godini, veći fondovi predvidjeni su za ministarstva rada, finansija, poljoprivrede, evropskih fondova, saobraćaja i privrede. Manje novca je namenjeno zdravstvu, kulturi i unutrašnjim poslovima. Premijer Viktor Ponta je u vezi sa budžetom rekao: «Pre svega, budžet se ne oslanja na nove takse i poreze u 2015. godini. Na snazi ostaje i dalje jedinstvena poreska stopa i smanjuje se taksa na specijalne objekte sa 1,5 na 1 odsto. Sve mere za privredno stimulisanje i socijalnu pravdu uključene su u budžet.» U budžetu se predvidja i povećanje minimalne plate u dve etape: od 1. januara iznosiće 220 evra, a od 1. jula 235 evra. Povečaće se, takodje, i penzije za 5 odsto, socijalni dodatci za penzionere i osobe sa dizabilitetima. Prioritet je i raspored investicija. Ministar za budžet Darijus Valkov je objasnio: «Odlučili smo da smanjimo rasipništvo i da se usmerimo ka investicijama, koje su porasle za 23 odsto i u budžetu ćemo predvideti spisak prioritetnih investicija. U ovoj oblasti ne postoje nikakva smanjenja.» Prioritet rumunske vlade je i smanjenje stope nezaposlenosti sa 465 hiljada osoba na 445 hiljada osoba.
Roxana Vasile, 13.12.2014, 14:28
Vlada u Bukureštu završila je nacrt budžeta za 2015 godinu, koji, izmedju ostalog, predvidja dogovoreni budžetski deficit od 1,8 odsto sa medjunarodnim finansijskim ustanovama, stopu inflacije od 2,2 odsto i ekonomski rast od 2,5 odsto. U narednoj godini, veći fondovi predvidjeni su za ministarstva rada, finansija, poljoprivrede, evropskih fondova, saobraćaja i privrede. Manje novca je namenjeno zdravstvu, kulturi i unutrašnjim poslovima. Premijer Viktor Ponta je u vezi sa budžetom rekao: «Pre svega, budžet se ne oslanja na nove takse i poreze u 2015. godini. Na snazi ostaje i dalje jedinstvena poreska stopa i smanjuje se taksa na specijalne objekte sa 1,5 na 1 odsto. Sve mere za privredno stimulisanje i socijalnu pravdu uključene su u budžet.» U budžetu se predvidja i povećanje minimalne plate u dve etape: od 1. januara iznosiće 220 evra, a od 1. jula 235 evra. Povečaće se, takodje, i penzije za 5 odsto, socijalni dodatci za penzionere i osobe sa dizabilitetima. Prioritet je i raspored investicija. Ministar za budžet Darijus Valkov je objasnio: «Odlučili smo da smanjimo rasipništvo i da se usmerimo ka investicijama, koje su porasle za 23 odsto i u budžetu ćemo predvideti spisak prioritetnih investicija. U ovoj oblasti ne postoje nikakva smanjenja.» Prioritet rumunske vlade je i smanjenje stope nezaposlenosti sa 465 hiljada osoba na 445 hiljada osoba.
Parlament u Bukureštu je zgrada u kojoj haraju komunisti, preokupirani kažnjavanjem Rumuna iz inostranstva. Ovim rečima je poslanik Eudjen Tomak kritikovao odluku Poslaničkog doma, koji je u utorak odbacio zakonski predlog o uvodjenju dopisnog glasanja na parlamentarnim, predsedničkim i evroparlamentarnim izborima, za Rumune sa privremenim boravkom u inostranstvu. Predlog je u februaru odbačen i u Senatu. Propusti na nedavnim predsedničkim izborima u inostranstvu izbacili su ponovo na videlo dana potrebu izmene izbornog zakona, tako da je na zajedničkoj sednici Poslaničkog doma i Senata odlučeno da 30 jun 2015. godine bude krajnji rok do kojeg specijalna parlamentarna komisija treba da izradi predloge u ovom smislu. Zbog propusta na izborima, više hiljada Rumuna nije moglo da glasa, tako da su odlučili da se obrate Sudu žalbom. Ovaj predmet je od Generalnog tužilaštva preuzela Nacionalna antikorupcijska direkcija, kojoj je stalna izborna komisija dostavila u ponedeljak tražene dokumente za proveru.
Ustavni sud Rumunije razmatraće u sredu 17. decembra zahtev liberalnih parlamentaraca za ocenu ustavnosti vladine hitne uredbe o migraciji lokalnih izabranika. Prećutno usvajana u Poslaničkom domu, i ove nedelje i u Senatu, uredba dozvoljava izabranicima da menjaju stranku i da zadrže mandat. Opozicija optužuje za političko preletanje koja se smatra jednom od najpogubnijih praksi rumunske politike, objašnjava lider grupe liberala u Senatu Puju Hašoti. Nakon političkog preletanja promenjene su lokalne, županijske i nacionalne većine i sada ovim zakonom se ohrabruje promena većine, što je neshvatljivo sa političke tačke gledišta.
Šampion Rumunije u fudbalu Steaua iz Bukurešta i vicešampion Astra iz Djurdjua oprostili su se sinoć od Evropske Lige. U grupi Ž Steaua je izgubila na domaćem terenu sa 0-2 od Dinama iz Kijeva i sa samo 7 bodova zauzela treće mesto u ovoj grupi. Astra je deklasirana sa 1-5 u gostima u utakmici sa Red Bull Salcburgom iz Austrije i sa samo četiri boda zauzela je poslednje mesto u grupi D.