07.12.- 13.12.2015.
Bilateralni odnosi izmedju Bukurešta i Londona su važni i strane žele da se unapredi i razvija ovo partnerstvo, izjavio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Domaćin susreta, šef države je ocenio da vojna i bezbednosna dimenzija bilateralne saradnje imaju važnu ulogu u ovoj složenoj situaciji obeleženoj brojnim izazovima. Razgovaralo se i o ekonomskim odnosima izmedju dve zemlje i predsenik Johanis je ovoga puta izjavio da je trgovinska razmena prošle godine dostigla najviši nivo. Sa svoje strane, Kameron je izjavio da Rumuni daju važan doprinos razvoju Velike Britanije u oblastima finansija, nauke ili medicine, uz napomenu da slobodno kretanje vrši odrešeni pritisak na britanske javne usluge. Rumunski premijer Dačijan Čološ, tokom susreta sa svojim britanski kolegom, je izjavio da većina rumunskih radnika u Velikoj Britaniji plača poreze.
Florentin Căpitănescu, 12.12.2015, 14:06
Bilateralni odnosi izmedju Bukurešta i Londona su važni i strane žele da se unapredi i razvija ovo partnerstvo, izjavio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Domaćin susreta, šef države je ocenio da vojna i bezbednosna dimenzija bilateralne saradnje imaju važnu ulogu u ovoj složenoj situaciji obeleženoj brojnim izazovima. Razgovaralo se i o ekonomskim odnosima izmedju dve zemlje i predsenik Johanis je ovoga puta izjavio da je trgovinska razmena prošle godine dostigla najviši nivo. Sa svoje strane, Kameron je izjavio da Rumuni daju važan doprinos razvoju Velike Britanije u oblastima finansija, nauke ili medicine, uz napomenu da slobodno kretanje vrši odrešeni pritisak na britanske javne usluge. Rumunski premijer Dačijan Čološ, tokom susreta sa svojim britanski kolegom, je izjavio da većina rumunskih radnika u Velikoj Britaniji plača poreze.
Za ekspertsku vladu premijera Dačijana Čološa državni budžet i budžet socijalnog osiguranja za 2016 predstvalja prvi ozbiljni ispit. Ako su se parlamentarne stranke izrazile da su zadovoljne nacrtom državnog budžeta, nezadovoljstvo vlada medju predstavnicima gradjanskog društva, koji smatraju da su pozvani kasno na konsultacije. Nezadovoljstvo je izrazilo i Fiskalni savet zbog skretanja sa poreskih pravila. Obrazovanje i zdravstvo, koje predstavljaju glavne oblasti koje nisu nikad dovoljno finansirane, ovoga puta primiće veće fondove. Veće fondove izdvojiće se iz državnog budžeta i za unutrašnje poslove i odbranu, kao i za ministarstvo evropskih fondova. Na suprotnom polu nalazi se Ministarstvo rada. Budžet predvidja maksimalni deficit od 3 odsto bruto društvenog proizvoda, koliko predvidja Evropska unija i privredni rast od 4,1 odsto. Nacrti državnog budžeta i budžeta socijalnog osiguranja upućeni su parlamentu na razmatranje i usvajanje.
Oko 1.200 vojnika i 1.500 rumunskih žandara učestvovaće sledeće godine u misijama NATO, Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Organizacije Ujedinjenih Nacija. Odluka je doneta na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje, pod predsedništvom šefa države Klausa Johanis i uz premijerno prisustvo ministara novog kabineta. Ovom prilikom usvojena je Nacionalna strategija odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu i Informaciona strategija Rumunske obaveštajne službe za isti period. Prema Predsedničkoj administraciji, članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje su zaključili da rumunske odgovorne institucije su primenile medjunarodne sankcije u periodu oktobar 2014.- septembar 2015. godine.
Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) dokazala je ponovo da nije slučajno institucija u koju Rumuni imaju najveće poverenje. Ove nedelje pokrenuta je nova krivična pojava zbog nezakonitog povraćaja imovine. Optuženi su novinar Dan Andronik, kontroverzni biznismen Remus Trujka, bivši šef kancelarije premijera Adrijana Nastasea. Oni su optuženi za korupciju i formiranje kriminalne grupe. Procenjuje se da je država oštećena za 136 miliona evra. Sa druge strane, Kasacioni sud je ove nedelje doneo odluku da se poslanici Joan Olteanu, veteran rumunske postkomunističke politike, i Katalin Teodoresku, kao i šefica Nacionalne institucije za povraćaj imovine Kodruca Dumitrean, stave pod sudski nadzor. Oni su optuženi da su na nezakonit način odobrili 20 miliona evra jednom poslovnom čoveku.
U 2014. godini broj stanovnika Rumunije opao je ispod 20 miliona do nivoa na početku ’60. godina. Prema podatcima Nacionalnog statističkog instituta, prošle godine broj stanovnika Rumunije opao je za 80 hiljada osoba, a 40 hiljada Rumuna je emigriralo. Ovaj broj je ravan broju stanovnika dva manja rumunska grada. Predsednik Instituta Viorel Andrej kaže da se broj stanovnika smanio do 2013. godine zbog migracije, da bi u poslednje vreme glavni razlog bio negativni prirast stanovništva.
