(07.12-12-12.2020)
Posle objavljivanja rezultata parlamentarnih izbora pet stranke su ispunile cenzus za ulazak u Parlament. Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) Unija spsite umuniju-PLUS, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR). potrebno je podsetiti da smo ove godine imali najslabiju izlaznost u demokratskoj istoriji zemlje od ispod 32%. Medju razlozima za slabu izlaznost epidemija koronavirusa zauzimala prvo mesto jer se svakim danom povećavao broj novozaraženih, a smrtnost nije opala ispod 100 osoba dnevno. U ovoj situaciji Vlada je donela odluku da se od 14. decembra produži stanje pripravnosti za još 30 dana. Posle ostavke predsednika Vlade Ludovika Orbana odluka o produženju pripravnog stanja doneta kada ministrar odbrane Nikolaje Čuka obavlja funkciju vršioca dužnosti premijera. Orban je odlučio da u svojstvu predsednika Nacionalne liberalne partije predvodi pregovore o sastavljanju nove parlamentarne večine koja bi podržala Vladu desnog centra. Predsednik Rumunije Klaus Johanis pozvao je u ponedeljak predstavnike parlamentarnih stranaka na konsultacije o imenovanju novog premijera. Konsultacije startuju sa predstavnicima Socijaldemokratske partije, stranke koja je na parlementarnim izborima prošle nedelje osvojila najveći broj glasova, skoro 30%. Najveće iznenadjene izbora je Alijansa za ujedinjenje Rumuna, stranka osnovana pre godinu dana, koja je uspela da pridobije glasove skoro pola miliona birača i postane četvrta parlamentarna snaga. Lideri ove partije smatraju se radikalima i zagovornicima porodičnih, nacionalnih i hriščanskih vrednosti. U dijapori, koju će zastupati 6 parlamentaraca, glasanje je održano tokom dva dana, a na biračka mesta izašlo oko 265 000 državljana Rumunije.
România Internațional, 12.12.2020, 01:00
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je u četvrtak i petak na skupu lidera Evropske unije koji je bio posvećen dogovoru o budžetu Unije za 2021/2027. godinu i Fondu za ekonomski oporavak od 18 000 miliardi evra nakon odluke Poljske i Madjarske da odustanu od blokade ovog masovnog finansijskog plana. Dve države nisu se složile sa uslovljavanjem evropskih fondova poštovanjem principa pravne države, tako da je postignut kompromis o uključenje Evropskog suda pravde u ovaj proces. Posle postizanja dogovora, Rumuniji će iz zajedničkog budžeta biti namanjeno 46,7 miliardi evra za politike u raznim oblastima, polazeći od poljoprivrede, kohezije ili ruralnog razvoja pa sve do infrastrukture i saobraćaja. Iz Fonda za privredni oporavak za našu zemlju izdvojiće se, u ime grandova i kredita, 33,5 miliardi evra. Predsednik Johanis je izjavio da je Rumunija spremna da upotrebi ova sredstva za reforme i investicije u ključe sektore. Na skupu lidera zemalja Evropske unije razmtralo se i pitanje smanjenja emisija gasova sa efektima staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. Šef rumunske države izjasnio se za formiranje fleksibilnog okvira koji bi omogučio svim državama da ispune obeveze iz oblast klimatskih promena. Evropski lideri su naglasili da epidemijska situacija i dalje zabrinjava uprkos pojavi vakcina, tako da su i dalje potrebni napori za sprečavanje novog talasa oboljenja od virusa SARS-KoV-2
Rumunija je domačin budućeg Centara za sajber bezbednost Evropske unije namanjen razvoju visoke tehnologije i inovacija. Centar će odobriti evropske i nacionalne fondove za istraživačke projekte sajber bezbednosti u svim zemljama Evropske unije. U konkurenciji je bilo sedam država, a izbor je pao na Bukurest ispred Minhena, Varšave, Viljnjusa ili Luksemburga. Izvori iz Brisela objasnili su za Radio Rumunija da je izmedju dve finalistkinje Rumunije i Belgije izbor pao na našu zemlju. Izbor Bukurešta da ugosti Centar za sajber bezbednost je rezultat intenzivnih diplomatskih demaša i na visokom nivou, precizirao je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Centar za sajber bezbednost je prva agencija Evropske unije sa sedištem u Bukureštu.
U sredu je u Bukurestu potpisan rumunsko-američki dogovor o saradnji na energetsko-nuklearnim projektima Nuklearke Černavoda. Odredbe dogovora utvrdjene su u oktobru prilikom posete rumunskog ministra ekonomije Virdjila Popeskua SAD, kada je i potpisan memorandum o razumevanju sa američkom izvozno-uvoznom bankom Eksimbenk. Da bi se dostigli energetski dekarbonizacijski i bezbednosni ciljevi Rumunija namerava da modernizuje jedan od reaktora u Černavodi i da izgradi još dva. Cena projekata će prema procenama koštati oko 8 miliardi dolara. Eksimbenk će finansirati sa 7 miliardi ovaj projekat koji bi posle završetka radova učestvovao sa oko 40% u ukupnoj potražnji za električnom energijom u Rumuniji. SAD mogle bi da finansiraju i ekstrakciju prirodnog gasa iz Crnog mora. Deblokadom investicija u Crnom moru, Rumunija bi imala šanse da postane najveći evrospki proizvodjač gasa i energije.
