07.11.-13.11.2016.

Vlasti u Bukureštu su pozdravile izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i uputile čestitke novoizabranom šefu Bele Kuće. Predsednik Klaus Johanis je naglasio čvrstu želju Bukurešta da sa budućom američkom administracijom produbi saradnju u oblasti bezbednosti i da unapredi ekonomsku komponentu bilateralnog Strateškog partnerstva: ,,Uputio sam čestitke izabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu i poručio da smo spremni za saradnju kako bismo ojačali Strateško partnerstvo izmedju Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Na pitanje da li nas očekuju promene, mislim da su one moguće u smislu jačanja partnerstva sa političkom, bezbednosnom i ekonomskom komponentom. Već ranije sam rekao da, ako prve dve komponente funkcionišu odlično, potrebna nam je i bolja ekonomska saradnja i možda baš ovde leži naša šansa. I premijer Dačijan Ćološ se odnosio na značaj Strateškog partnerstva Rumunije sa SAD, uz napomenu da posebnu pažnju treba poklanjati razvoju i produbljavanju ekonomskih odnosa.

Roxana Vasile, 12.11.2016, 14:26

Vlasti u Bukureštu su pozdravile izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i uputile čestitke novoizabranom šefu Bele Kuće. Predsednik Klaus Johanis je naglasio čvrstu želju Bukurešta da sa budućom američkom administracijom produbi saradnju u oblasti bezbednosti i da unapredi ekonomsku komponentu bilateralnog Strateškog partnerstva: ,,Uputio sam čestitke izabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu i poručio da smo spremni za saradnju kako bismo ojačali Strateško partnerstvo izmedju Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država. Na pitanje da li nas očekuju promene, mislim da su one moguće u smislu jačanja partnerstva sa političkom, bezbednosnom i ekonomskom komponentom. Već ranije sam rekao da, ako prve dve komponente funkcionišu odlično, potrebna nam je i bolja ekonomska saradnja i možda baš ovde leži naša šansa. I premijer Dačijan Ćološ se odnosio na značaj Strateškog partnerstva Rumunije sa SAD, uz napomenu da posebnu pažnju treba poklanjati razvoju i produbljavanju ekonomskih odnosa.

U petak, u Rumuniji je počela predizborna kampanija za zakonodavne izbore, koji će se održati 11. decembra. Ovogodišnji parlamentarni izbori održavaju se po novom zakonu. Ovoga puta glasaće se na listama, kao 2004., i po novim normama zastupljenosti: 1 poslanik na 73.000 stanovnika i jedan senator na 168.000. Posle ovih izbora Parlament će imati 466 mandata, odnosno 134 senatorska i 308 poslanička plus 18 mandata za poslanike nacionalnih manjina osim madjarske, za koje se kandiduju 6.493 osobe. Većina kandidata pripada Socijaldemokratskoj partiji (PSD), Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL), Alijansi liberala i demokrata (ALDE), Partiji Narodnog pokreta (PMP), Demokratskom savezu Madjara u Rumuniji (UDMR) i Uniji Spasite Rumuniju (USR). Sve brojniju rumunsku dijasporu, koja se procenjuje na tri miliona osoba, zastupaće dva senatora i četiri poslanika. Premijerno se uvodi i dopisno glasanje za rumunske državljane sa prebivalištem u inostranstvu. Pisma sa potrebnim dokumentima poslata su osobama koje su se upisale u izborni registar.

Ministri inostranih poslova devet zemalja članica NATO iz Centralne i Istočne Evrope, odnosno Bugarske, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Madjarske, Poljske, Rumunije i Slovačke, učestvovali su ove nedelje u Bukureštu na regionalnom skupu. Organizovan na inicijativu šefova rumunske i poljske diplomatije, ovaj oblik saradnje zemalja Centralne i Istočne Evrope je platforma za učvršćenje specifičnog dijaloga izmedju saveznika-učesnika regiona. Na skupu u Bukureštu bila je prisutna i zamenica generalnog sekretara NATO, Roz Gotemoler. Na zajedničkoj pres konferenciji sa Roz Gotemoler, šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku je istakao: “Imali smo ista mišljenja o veoma važnom značaju jačanja prisustva Alijanse u našoj zoni i značaju pridavanja povećane pažnje južnoj komponenti istočnog boka NATO, jer, kako možemo konstatovati, najznajčajniji izazovi bezbednosti dolaze iz ovog dela susedstva Alijanse.

Rumunija je ponovila podršku pristupanju Srbije Evropskoj uniji, povodom razgovora koje su vodili u Temišvaru premijer Rumunije Dačijan Ćološ i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić. Premijer Ćološ je izjavio: “I mi smo zainteresovani da imamo evropsku Srbiju na Zapadnom Balkanu sa svih tačaka gledišta. Potpisan je i protokol i gospodinu premijeru dao sam osiguranja da će imati svu našu podršku za ostvarenje reformi koje Srbija namerava da učini, da bi se pripremila za pristupanje Evropskoj Uniji. Dačijan Ćološ i Aleksandar Vučić razgovarali su o učvršćenju bilateralne saradnje u raznim oblastima, uključujući i radnu snagu, privredu, manjine i sadašnje izazove poput migracije. Potpisano je više sporazuma, medju kojima i Protokol o formiranju i aktivnostima mešovitih patrola duž zajedničke granice i o prevenciji i spremnosti za slučaj katastrofa. Istovremeno, naglašeno je da su zabeleženi pomaci u realizaciji zajedničkog projekta za izgradnju autoputa Beograd- Temišvar.

Istraživači Instituta za fiziku i nuklearni inženjering u mestu Magurele, na domak Bukurešta, predstavili su početkom ove nedelje predstavnicima grajanskog društva i poslovnim ljudima oblasti u kojima se može koristiti laser velike snage. Visoki predstavnik vlade za ovo pitanje, Adrijan Kuraž, je prisutnima preneo poruku premijera Dačijana Ćološa: “Laser velike snage u Magurele je jedinstven naučni I tehnološki projekat, ima izuzetnu snagu da generiše razvoj, je projekt Rumunije, kojim naša zemlja dokazuje da želi i može, a rezultati će imati posebne efekte po rumunsku privredu, kao što su radna mesta i blagostanje. Uveren sam da će se projekat naći na agendi bilo koje vlade. Projekat najsnažnijeg lasera na svetu trebalo bi da postane fumkcionalan do 2019. godine.