(07.03-12-03.2022)

Glavne teme Evropskog prolećnog samitu u Versaju bile su rat u Ukrajini, zvisnost Evrope od ruskog gasa i zajednička odbrana. Francuska, domaćin samita, zalaže se realni energetski suverenitet i autonomiju Unije u ovoj složenoj i dramaticnoj situaciji nastaloj posle ruske invazije na Ukrajinu. Evropski lideri ponovili su da će Evropska unija pružati zaštitu svim ukrajinskim izbeglicama i zahteva od Rusije da poštuje medjunarodna humanitarna pravila. U energetskoj oblasti, glavni zadatak je smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i nafte sve do odustajanja od uvoza ruskog goriva. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je na samitu u Versaju da će sve dok traje rat energija poskupeti i istovermeno i drugi proizvodi. Vlada u Bukureštu nastoji da hitno poveća proizvodnju električne energije tako da je doneta odluka da se bez odlaganja ponovo puste u rad proizvodni kapaciteti Energetskog kompleksa Oltenija (na jugu zemlje). Ovde bi mogla da se pusti u rad i turbina koja može da proizvede 300 MW. Relizacijom investicije u Centrali Jernut ( u centru zemlje) do kraja godine mogu se proizvoditi još 210 MW.

România Internațional, 12.03.2022, 18:04

Glavne teme Evropskog prolećnog samitu u Versaju bile su rat u Ukrajini, zvisnost Evrope od ruskog gasa i zajednička odbrana. Francuska, domaćin samita, zalaže se realni energetski suverenitet i autonomiju Unije u ovoj složenoj i dramaticnoj situaciji nastaloj posle ruske invazije na Ukrajinu. Evropski lideri ponovili su da će Evropska unija pružati zaštitu svim ukrajinskim izbeglicama i zahteva od Rusije da poštuje medjunarodna humanitarna pravila. U energetskoj oblasti, glavni zadatak je smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i nafte sve do odustajanja od uvoza ruskog goriva. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je na samitu u Versaju da će sve dok traje rat energija poskupeti i istovermeno i drugi proizvodi. Vlada u Bukureštu nastoji da hitno poveća proizvodnju električne energije tako da je doneta odluka da se bez odlaganja ponovo puste u rad proizvodni kapaciteti Energetskog kompleksa Oltenija (na jugu zemlje). Ovde bi mogla da se pusti u rad i turbina koja može da proizvede 300 MW. Relizacijom investicije u Centrali Jernut ( u centru zemlje) do kraja godine mogu se proizvoditi još 210 MW.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u petak u Bukureštu podpredsednicu SAD, Kamalu Haris. Nakon susreta oči u oči i u proširenom formatu, zvaničnici SAD i Rumunije imali su zajedničku deklaraciju za štampu. Rumunija je dokazala retko vidjenu velikodušnost i hrabrost u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba- izjavila je gospodja Haris i dodala da je ceo svet video kako Rumunija pomaže izbeglicama. Sa svoje strane šef rumunske države je naglasio da će Severoatlanska alijansa delovati bez oklevanja u odbranu svake savezničke države, uključujući Rumuniju. Predsednik je dobio uveravanja o angažmanu SAD za tačku 5 Severoatlanskog sporazuma. Bukurešt ocenjuje da poseta podpredsednice Kamale Haris Bukureštu potvrdjuje solidarnost bilateralnog Strateškog partnerstva i odlučnog angažmana SAD za bezbednost Rumunije i saveznika NATO-a na istočnom boku. Poseta istovremeno odražava i američko priznanje za stav Rumunije prema sadašnjim bezbednosnim pretnjama nakon ruske agresije u Ukrajini kao i za upravljanje migrantskim tokovima na granici i pružanje humanitarne pomoći.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu više od 350 000 Ukrajinaca prešlo je granicu Rumunije sklanjajući se od rata. Skoro dve trečine izbeglica napustilo je našu zemlju i uputilo se ka zapadu Evrope. Evropki komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Janez Lenarčič zahvalio se Rumunijji na ukazanu pomoć ukrajinskim izbeglicama. Evropski zvaničnik je obišao Centar za civilnu zaštitu u gradu Sučava, na severoistoku zemlje, i granični prelaz Siret. ,,Evropa se suočava sa najvećom humanitarnom krizom posle Drugog svetskog rata“, naglasio je Janez Lenarčić. Nakon susreta sa rumunskim ministrom unutrašnjih poslova Lučijanom Bodeom, Lenarčić je istakao da Evropska unija pruža pomoć osobama koje napuštaju Ukrajinu, kao i susednim zemljama u kojima izbeglice nalaze utočište. Evropski komesar vodio je razgovore i sa premijerom Rumunije Nikolajem Čukom, koji je pozitivno ocenio evropsku podršku Rumuniji i Republici Moldaviji za uspešno upravljanje izbegličkom krizom. O sudbini izbeglica razgovarali su u ponedeljak u Bukureštu i šefovi diplomatija Kanade i Rumunije, Melani Žoli i Bogdan Auresku. Kanadska ministarka izrazila je zahvalnost rumunskoj strani na uloženim naporima na zaštiti svih ukrajinskih izbeglica koje su napustile Ukrajinu zbog ruske ageresije kao i za pomoć kanadskim drzavljanima u tranzitu kroz Rumuniju. U ponedeljak Vlada u Bukureštu donela je nove mere zaštite izbeglica. Sva ukrajinska deca na teritoriji Rumunije uživaće prava na obrazovanje pod istim uslovima kao i rumunski učenici. Imaju pravo na besplatan smeštaj u školskim internatima, pravo na dodatak za hranu i školski pribor, odeću, obuću i udžbenike. Mere koje je Vlada usvojila odnose se i na stare osobe i osobe sa dizabilitetima koje su u Rumuniju stigle sa pratnjom ili bez pratnje i koje imaju pravo na socijalne usluge. Dražavljanima Ukrajine, koji žele da se zapošljavaju na rumunskom tržištu rada, nisu potrebne radne vize. Crveni krst Rumunije poslao je pogodjenim ljudima u Černjevcima hranu, sanitetski materijal, medicinsku opremu i lekove. Najaveći poblem za Ukrajinace koji žive u blizini granice sa Rumunijom je nestašica hrane.

Stanje pripravnosti uvedeno u Rumuniji zbog pandemije korona virusa ukinuto je ove nedlje posle skoro dve godine. Pre stanja pripravnosti na snazi je u Rumuniji bilo vanredno stanje. Od srede su ukinute sve restrikcije i nisu donete nove mere za sprečavanje širenja korona virusa. Nakon prestanka stanja pripravnosti zeleni sertifikat više nije uslov za ulazak na zatvorene prostore ni za ulazak u zemlju, jer se više ne primenjuje pravilo izolacije i karantina. Zeleni sertifikat je potreban rumunskim državljanima samo za ulazak u zemlje u koje je sertifikat obavezan. Ministarstvo zdravlja preporučuje i dalje nošenje zaštitne maske na većim okupljanjima jer i dalje postoji kolektivno prenošenje virusa. Od izbijanja pandemije u Rumuniji kovidom 19 je zaraženo 2,78 miliona ljudi, a nešto više od 64 000 je preminulo od osledica kovida 19.