06.10.-12.10.2014.

Osam osoba, uključujući i jednog senatora i jednog bivšeg ministra komunikacija, osudjeno je definitivnom odlukom bukureštanskog Apelacionog suda na zatvor, u jednom od najglasnijih dosijea postkomunističke istorije Rumunije. Senator Sorin Roška Stanesku, poznati novinar, osudjen je na dve godine i četiri meseca zatvora za korišćenje privilegovanih informacija i organizovani kriminal, a bivši ministar Sorin Pantiš, koji izdržava prvu zatvorsku kaznu zbog korupcije, osudjen je na dve godine i osam meseci za saučesništvo u malverzacijama na tržistu kapitala i organizovani kriminal. Protagonista u pomenutom dosijeu, poslovni čovek Dinu Patriču, za kojeg su tužioci tražili 20 godina zatvora, preminuo je u avgustu u Londonu. On je bio optužen za uzimanje, izmedju 1999. i 2001. godine, 85 miliona dolara iz svote koja bi trebalo da stigne u državni budžet i za malverzacije na bukureštanskoj Berzi vrednosti. Presude u dosijeu Rompetrol, kako je poznat publici, izrečene su osam godina od početka sudjenja.

Florentin Căpitănescu, 11.10.2014, 14:29

Osam osoba, uključujući i jednog senatora i jednog bivšeg ministra komunikacija, osudjeno je definitivnom odlukom bukureštanskog Apelacionog suda na zatvor, u jednom od najglasnijih dosijea postkomunističke istorije Rumunije. Senator Sorin Roška Stanesku, poznati novinar, osudjen je na dve godine i četiri meseca zatvora za korišćenje privilegovanih informacija i organizovani kriminal, a bivši ministar Sorin Pantiš, koji izdržava prvu zatvorsku kaznu zbog korupcije, osudjen je na dve godine i osam meseci za saučesništvo u malverzacijama na tržistu kapitala i organizovani kriminal. Protagonista u pomenutom dosijeu, poslovni čovek Dinu Patriču, za kojeg su tužioci tražili 20 godina zatvora, preminuo je u avgustu u Londonu. On je bio optužen za uzimanje, izmedju 1999. i 2001. godine, 85 miliona dolara iz svote koja bi trebalo da stigne u državni budžet i za malverzacije na bukureštanskoj Berzi vrednosti. Presude u dosijeu Rompetrol, kako je poznat publici, izrečene su osam godina od početka sudjenja.

Američka vojska je, u petak, preuzela komandu vojne baze u rumunskom mestu Deveselu, na jugu Rumunije, gde će, u premijeri, biti instalirani sastavni delovi antiraketnog štita NATO. U istoj bazi biće instaliran i najmoderniji radar AEGIS i skoro 25 raketa presretača, koji bi trebalo da budu funkcionalni 2015. Zadnje dve godine, Sjedinjene Američke Države izdvojile su oko 100 miliona dolara za transformaciju baze u Deveseluu. Rumunija je u septembru 2011. prihvatila instaliranje pomenute baze na svojoj teritoriji, kao deo američkog antiraketnog štita u Evropi. Cela antiraketna arhitektura koju su Sjedinjene Američke Države projektirale za Evropu, biće korišćena samo kao reakcija na moguće napade nekih država koje Zapad smatra pariom, poput Irana.

Rumunija je spremna za situaciju u kojoj bi se mogli pojaviti novi slučajevi inficiranja virusom Ebole, iako je rizik veoma mali, dao je osiguranja državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Raed Arafat. Vlada u Bukureštu je već izdvojila oko 6 miliona evra za pripreme. U slučaju sumnje na inficiranje virusom Ebole, testiranje će biti izvršeno u nemačkim laboratorijama. Rumunske vlasti su precizirale da će eventualni pacijenti biti prebačeni u vojnu poljsku bolnicu sa neophodnom opremom, u neposrednoj blizini Bukurešta. Mere su preuzete u kontekstu sve veće zabrinutosti zbog širenja virusa Ebole.

Rumunska ministarka rada, Rovana Plumb, učestvovala je u Milanu, na konferenciji o zapošljavanju radne snage na našem kontinentu, u organizaciji italijanskog predsedništva Saveta Evropske unije. Ona je govorila o konkretnim merama koje je promovisala rumunska levičarska vlada u borbi protiv nezaposlenosti: «U prvom redu, povećanje iznosa minimalne plate u privredi, izuzimanje reinvestiranog profita od poreza i smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima počev od novembra, što će imati korisne efekte po zapošljavanje radne snage.» Na konferenciji u Milanu, bili su prisutni i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, španski premijer Marijano Rahoj, i premijer Italije, Mateo Renci. Učesnici su, uglavnom, razgovarali o dodeljivanju 20 milijardi evra, na evropskom nivou i pojednostavljenju postupaka kojim će ovaj novac biti korišćen u borbi protiv nezaposlenosti, pojave koja je u mnogim evropskim zemljama, poput Španije i Grčke, postala prava socijalna katastrofa. U Rumuniji, stopa nezaposlenosti je već više godina 7 odsto, ali je u redovima mladih premašila 25 procenata.

Rumunska vlada odobrila je program «Prva kuća» za Rumune koji žive i rade u inostranstvu, a koji će, na taj način, biti stimulisani da se vrate u domovinu. Sa druge strane, vlada u Bukureštu je odlučila da Rumuni iz inostranstva više ne plate konzularne takse za upis izvoda iz matične knjige izdatih u inostranstvu za maloletnike uzrasta do 6 godina, ako je molba podnošena u roku od šest meseci od datuma upisa novorodjenčeta u zemlji boravka. Istovremeno, izdavanje putnih listova za maloletnike uzrasta do 6 godina će biti besplatno.

Nemački istraživač rodjen u rumunskom gradu Arad, Štefan Hel, dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju, zajedno sa dvojicom američkih naučnika, za razvoj fluorescentne mikroskopije. Štefan Hel je doktorirao na Univerzitetu u Hajdelbergu i u ovom trenutku je direktor Instituta «Max Planck» za hemiju i biofiziku.