(06.06-11.06.2022)
Izmedju lokalnih vlasti i Ministarstva razvoja tekuće nedelje u Bukureštu su potpisani prvi ugovori finansirani Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. Ugovori se odnose na rehabilitaciju i modernizaciju škola, sedišta gradskih skupstina i na efikasniju toplotnu izolaciju administrativnih zgrada. Sve mesne zajednice, bez obzira na zonu ili političku pripadnost gradonačelnika, imaju jednake šanse za finansiranje posredstvom Nacionalnog plana oporavka i otpornosti- istakao je premijer Rumunije Nikolaje Čuka, Evropskim fondovima finansiraće se i veći deo atotuta Moldavije u ukupnoj dužini od 440 km., koji povezuje južni sa severostočnim delom Rumunije, do granice sa Ukrajinom. Autoput Ploješti-Paškani, u dužini od 320 km., finansiraće se takodje sredstvima Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Tekuće nedelje potpisan je i ugovor o izgradnji prve deonice autoputa Ploješti-Buzau kao i srednje deonice autoputa Mizil-Pjetroasele. Do kraja godine Rumunija iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti trebalo bi da primi 10 miliiardi evra. Bespovratni evropski fondovi uslovljeni realizacijom obaveznih reformi olakšaće izlazak iz ovog kriznog perioda.
Ştefan Stoica, 10.06.2022, 11:11
Izmedju lokalnih vlasti i Ministarstva razvoja tekuće nedelje u Bukureštu su potpisani prvi ugovori finansirani Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. Ugovori se odnose na rehabilitaciju i modernizaciju škola, sedišta gradskih skupstina i na efikasniju toplotnu izolaciju administrativnih zgrada. Sve mesne zajednice, bez obzira na zonu ili političku pripadnost gradonačelnika, imaju jednake šanse za finansiranje posredstvom Nacionalnog plana oporavka i otpornosti- istakao je premijer Rumunije Nikolaje Čuka, Evropskim fondovima finansiraće se i veći deo atotuta Moldavije u ukupnoj dužini od 440 km., koji povezuje južni sa severostočnim delom Rumunije, do granice sa Ukrajinom. Autoput Ploješti-Paškani, u dužini od 320 km., finansiraće se takodje sredstvima Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Tekuće nedelje potpisan je i ugovor o izgradnji prve deonice autoputa Ploješti-Buzau kao i srednje deonice autoputa Mizil-Pjetroasele. Do kraja godine Rumunija iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti trebalo bi da primi 10 miliiardi evra. Bespovratni evropski fondovi uslovljeni realizacijom obaveznih reformi olakšaće izlazak iz ovog kriznog perioda.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku predstavio je prvi put Rumuniju u svojetvu zemlje kandidata na godišnjem zasedanju Ministarstkog saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ministru inostranih poslova Rumunije uručena je mapa puta sa reformama koje naša zemlja treba da ostvari kako bi se pridružila odabranom klubu od 38 svetskih država sa razvijenim privredama. Pristupni proces Rumunije startovaće sa ,,inicijalnim memorandumom“ koji će analizirati napredak naše zemlje i uskladjivanje sa instrumentima i normama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Modernizacija i digitalizacija uprave, solidnost i transparentnost javnih finansija, profesionalni i kompetentni menadžment glavni su uslovi postavljeni memorandumom. Članstvo u ovom veoma odabranom klub najvažnijih ekonomija sveta sa najvećim obimom trgovinske razmene i investicijama predstavlja pasoš za ekonomski rast-izjavio je za Radio Rumunija Bogdan Auresku.
Parlamentarni dijalog izmedju Rumunije i Republike Moldavije, dve države povezane jezikom i istorijom, podignut je na novi nivo. Kišinjev će uskoro biti domaćin zajedničke sednice parlamenata Rumunije i Moldavije, saopštio je predsednik moldavskog zakonodavnog tela Igor Grosu nakon susreta sa predsednikom Poslaničkog doma Parlamenta u Bukureštu Marčelom Čolakuom. Čolaku je tokom ovonedeljne posete Kišinjevu izjavio da je mesto Republike Moldavije u Evropskoj uniji i da Rumunija ima obavezu da pomogne susednoj državi na ovom putu i dodao da je potrebno da moldavske i rumunske vlasti saradjuju na sigurnosti granica. Razgovori Čolakua sa predsednicom Moldavije Majom Sandu bili su usresredjeni na komplikovanu regionalnu situaciju nastalu nakon ruske invazije na Ukrajinu i na bilateralnu agendu. Predsednica Sandu zahvalila je na podršci Rumunije, naročito na nepovratnoj finansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, dogovorene na zajedničkoj sednici dve vlade. Nakon susreta sa premijerkom Moldavije Natalijom Gavrilica, Marčel Čolaku je obećao da će Rumunija podržati proširenje evropske finansijske pomoć i na Republiku Moldaviju.
Rumunska stampa objavila je ove nedelje kriticne opaske na sadržaj nacrta zakona o nacionalnoj sigurnosti. Novinari tvrde da nacrti opasno jačaju položaj obaveštajnih sluzbi, pokretača zakonske inicijative. Predvidjeno je da se nacrti dostave Vladi i Parlamentu na usvajanje, ali se od ove namere odustalo. Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je uveravanja da će se sadržaj nacrta korigovati. ,,Niko ne zeli restauraciju bivše Sekuritate, komunističke političke policije“, podvukao je predsednik države. On je objasnio da je sadašnji zakonski okvir donet početkom 90-tih godina i da ga treba prilagoditi sadašnjim izazovima, ali da je nova varijanta samo prva verzija nacrta koja će proći kroz mnoge filtre i izmene do usvajanja u Vladi, Vrhovnom savetu odbrane zemlje i Parlamentu. Predsednik je nezadovoljan pojavom u štampi prvog drafta paketa zakona koji nije bio namenjen javnosti i smatra da je ovo bila greška. Kritičari nacrta kritikuju predsednika da je više zainteresovan za curenje informacija o zakonima o bezbednosti u štampi nego o njihovom opasnom sadržaju. Lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Katalin Drula oštro je kritikovao prvu verziju paketa zakona i tražio da iniciatori preuzmu odgovornost i podnesu ostavke.
8. juna 1922 godine u prvom svom nastupu na medjunarodnoj sceni fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je u Beogradu reprezentaciju Jugoslavije sa 2:1. Sto godina kasnije naši fudbaleri nisu mogli pobedama da obeleže ovaj jubilej. U samo nekoliko dana, predvodjeni novim trenerom Edijem Jordaneskuom, naši reprezentativci izgubili su dve utakmice, od Crne Gore sa 0:2 i Bosne i Hercegoviine sa 0:1, dve države nastale raspadom Jugoslavije. Prema pisanju rumunske sportske štampe ovi porazi predstavljaju istovremeno i najslabiji debi jenog rumunskog selektora reprezentacije i da je očekivani oporavak rumunskog fudbala posle višegodisnjih neuspeha, samo pusti san.