(05.04-10.04.2021)
Nakon perioda stagnacije na oko 50 000 doza dnevno, u narednom periodu ubrzaće se ritam vakcinisanja u Rumuniji. Vlasti pozivaju ljude da se vakcinišu iako se stanovnici odazivaju pozivu ali problem leži u ritmu imunizcije. Mnogi se žale da žele da se vakcinisu ali nemaju gde, jer se ispoljavaju odredjene rezerve prema vakcini Astra Zeneka. Novi punktovi za vakcinaciju otvoriće se u celoj zemlji i formirati mobilni timovi za vakcinaciju u seoskim sredinama. I porodični lekari mogu sada da vakcinisu pacijenete u sopstvenim ordinacijama. Premijer Florin Kacu je izjavio:,,Za nas su april i maj veoma važni, jer ćemo u ovom periodu primiti 8,3 miliona doza vakcine. Ovi meseci su veoma važni jer ćema prema pesimističkim prognozama imati 5 miliona vakcinisanih osoba, a prema optimističkim 6,3 miliona. 5 miliona osoba znači skoro 35% odraslog stanovništva zemlje i smatram da na kraju maja možemo govoriti o pokretanju privrede. Apelujem na sve političare, na vladajuću koaliciju, izabrane gradonačelnike, mesne odbornike, predsednike županijskih odbora da promovišu kampanju vakcinacije, jer su stanovnicima potrebne aktuelne informacije .“
Eugen Coroianu, 10.04.2021, 01:19
Od izbijanja pandemije, vlasti u Bukureštu su prvi put pružili stanovnistvu konkretan horizont povlatka u normalnost. Povratak u normalnost od 1. juna je u tesnoj vezi sa masovnom imunizacijom. Da bi se olakšala realizacija ovog cilja osnovan je Medjuministarski komitet za povratak Rumunije u normalnost, sa zadatkom da utvrdi interventne oblasti, prioritetne akcije, specijalne mere i raspored implementacije. Do tada stanje pripravnosti je produženo još mesec dana kao i restrikcije, koje se neće primeniti samo za vreme pravoslavnog Uskrsa.
Vlada Rumunije je tekuće nedelje usvojila uredbu kojom roditelji koji žele da se vrate sa odsustva radi nege deteta posle šest meseci imaju pravo na stimulaciju od oko 300 evra. Novim podsticajnim merama Vlada želi da ohrabri povratak na radno mesto. Prema rečima Ministarke rada Raluke Turkan ova odluka će u velikoj meri doprineti smanjenju deprofesionalizacije, povećanju ličnih primanja roditelja i obezbedjivanju potrebne radne snage. Pravo na posebnu posticajnu meru od oko 130 evra imaju i roditelji koji žele da se vrate ranije sa odmora za negu dece sa dizabilitetim starosti od 3 do 7 godina.
Medjunarodni monetarni fond je korigovao na gore prognoze o evoluciji rumunske privrede koja bi ove godine mogla da zabeleži rast od 6% Svetska finansijska organizacije je poboljšala i prognozu rasta privrede Rumunije u 2022. godini na 4,8%. Prema prognozama MMF-a privredni rast Rumunije biće veći od evropskog proseka. Prema izvestju, World Economic Outlook veći privredni rast od Rumunije zabeležiće jedino Španija. Krajem marta meseca i Svetska banka je poboljšala prognozu o privrednom rastu Rumunije na 4,3% ove godine. Podsećamo da državni budžet Rumunije za tekuću godinu predvidja ekonomski rast od 4,31%. Prema prognozi svetske finansijske organizacije godišnja stopa inflacije u 2021. godini procenjuje se na od 2,8%, a sporljotrgovinski deficita na 5%.
Rumunija i Italija su se medjusobno podržavale i nastaviće i dalje da podrže jednu jaku i inkluzivnu Evropsku uniju koja bi bila bliska stanovnicima, naglasio je u sredu u Rimu rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku posle susreta sa italijanskim kolegom Luidjiem Di Majom. Auresku je je predstavio želju Rumunije za pristupanje OECD-u i Šengenu i izrazio zahvalnost na konstantnoj podršrci rumunskih inicijativa. Naglašeno je takodje da se obe države zalažu za jačanje uloge Severoatlanske alijanse i komponente odbrane i odvraćanja neprijatelja i na istočnom boku. Luidji Di Majo je izrazio zahvalnost Rumuniji na dokazanoj solidarnosti u prvoj etapi pandemije kada je Rumunija uputila lekarski tim koji je pomogao italijanskim kolegama u borbi protiv novog koronavirusa. Di Majo je podsetio na veliki značaj rumunske zajednice u Italiji koja broji oko 1, 1 milion osoba. Rumuni su najbrojnija inostrana zajednica u Italiji i predstavlaju važnu vezu medju našim zemljama, dodao je Bogdan Auresku.
Na Evropskom prvenstvu u dizanju tegova u Moskvi rumunska delegacije je osvojila 13 medalja, 7 zlatnih, 4 srebrne i 2 bronzane. Po tri zlatne medalje osvojile su Monika Suneta Čengeri i Loredana Toma i jednu Raluka Olaru. Muškarci su osvojili samo 2 srebrne medelje.
