(05.03-11.03.2018)
Odnosi izmedju Rumunije i Srbije su veoma dobri i postaće još bolji — izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je primio svog srpskog kolegu Aleksandra Vučića. Predsednici Rumunije i Srbije vodili su razgovore o bilateralnim odnosima i potrebnim merama za podsticanje ekonomskih odnosa u porastu. Interkonekcija energetske oblasti i saobraćaja veoma je važna tema, izjavio je šef rumunske države i dodao da interkonekcija olakšava ekonomsku razmenu dve države. Kada je reč o Rumunima iz Srbije i Srbima iz Rumunije, Johanis je naglasio da ove nacionalne manjine imaju veoma važnu uklogu u jačanju mostova spajanja dve države. Predsednici Rumunije i Srbije razgovarali su i o evropskim težnjama Beograda i mogućnostima rumunske podrške na evropskom putu. Predsednik Johanis smatra da se ne može govoriti o evolucijama na ovom pravcu bez pronalaženja rešenja za kosovski dosije: ,,Rešenje se ne može nametnuti spolja, ali se mogu voditi razgovori sa relevantnim faktorima. Svako pronadjeno rešenje treba da bude pravedno i da ispunjava, u meri u kojoj je moguće, zahteve sve strane. Ne mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje Srbi neće prihvatiti, kao ni rešenje koje će odbaciti sve zaiteresovane strane.
Corina Cristea, 10.03.2018, 15:42
Odnosi izmedju Rumunije i Srbije su veoma dobri i postaće još bolji — izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je primio svog srpskog kolegu Aleksandra Vučića. Predsednici Rumunije i Srbije vodili su razgovore o bilateralnim odnosima i potrebnim merama za podsticanje ekonomskih odnosa u porastu. Interkonekcija energetske oblasti i saobraćaja veoma je važna tema, izjavio je šef rumunske države i dodao da interkonekcija olakšava ekonomsku razmenu dve države. Kada je reč o Rumunima iz Srbije i Srbima iz Rumunije, Johanis je naglasio da ove nacionalne manjine imaju veoma važnu uklogu u jačanju mostova spajanja dve države. Predsednici Rumunije i Srbije razgovarali su i o evropskim težnjama Beograda i mogućnostima rumunske podrške na evropskom putu. Predsednik Johanis smatra da se ne može govoriti o evolucijama na ovom pravcu bez pronalaženja rešenja za kosovski dosije: ,,Rešenje se ne može nametnuti spolja, ali se mogu voditi razgovori sa relevantnim faktorima. Svako pronadjeno rešenje treba da bude pravedno i da ispunjava, u meri u kojoj je moguće, zahteve sve strane. Ne mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje Srbi neće prihvatiti, kao ni rešenje koje će odbaciti sve zaiteresovane strane.
Podsećamo da se Rumunija nalazi medju 5 evropskih država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost srpske pokrajine sa večinskim albanskim stanovništvom. Predsednik Srbije je izjavio da posebno ceni podršku Rumunije ne evropskom putu, uz napomenu da će Beograd nastojati da pronadje kompromisno rešenje.
Rumunska država treba da primi miliardu evra od konfiskovani imovine, naglasila je šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije Laura Kodruca Kjoveši. Ona je precizirala da kada govorimo o zapleni nezakonito stečenih dobara odnosimo se samo na imovinu na teritoriji Rumunije, ali interesantno je da privredni kriminal otvara bankarske račune u inostranstvo. Obaveza poreskih organa je da sprovedu odluke suda, dodala je Laura Kodruca Kjoveši. U 2017. godini tužioci su zaplenili materijalna dobara u vrednosti od dvesta miliona evra. Prilikom predstavljanja aktivnosti Javnog tužilastva za prošlu godinu, generalni tužilac Rumunije Augustin Lazar je izjavio da je povećan broj porodičnih nasilja i broj maloletnika koji su stigli pred sud. U izveštaju Evropske komisije o pravosudju navodi se da je ,,nepovratni karakter borbe protiv korupcije u Rumuniji nedavno bio u opasnosti’’. Prema oceni Evropske komisije, namera levoorijentisane večine u rumunskom Parlamentu da usvoji izmene zakona o pravosudju i intenzivni pritisci na pravobranioce ,,mogu ugroziti nezavisnost pravosudnog sistema i izbrisati postignute rezultate u poslednjoj deceniji.
Evropska komisija i izveštaju o načinu na koji je Rumunije ispunila preporuke Brisela na ekonomskom planu kaže da su postignuti ograničeni rezultati. Prema Izveštaju, ove godine Bukurešt treba da ulaze dodatne napore i ispuni fiskalne obaveze kako bi mogao da dostigne postavljene srednjoročne ciljeve. Rumunija koja je zabeležila najveći ekonomski rast medju zemljama Evropske unije u 2017. godini od 7%, može računati i ove godine na solidan rast, ocenila je nedavno Narodna banka Rumunije, uz napomenu da će se rast usporiti u 2019. godini. Prema rejting agenciji Standart i Purs Rumunija može ove godine da postigne privredni rast od 4,7% i nesto umereniji od 3,5% godišnje u periodu 2019-2021. Eksperti smatraju da su glavne slabosti privrede česte političke promene i naročito česti pokušaji izmene zakonodavstva.
Da bi rešila krizu imunoglobulina, Rumunija je zvanično zatrazila pomoć zemalja Evropske unije, aktivirajući Evropski mehnizam civilne zaštite, instrument predvidjen za efikasno upravljanje katastrofama kao i Mehanizam NATO za imunoglobulin. Rumunija je stigla u ovu situaciju zbog povlačenja sa tržišta proizvodjača koji su obezbedjivali skoro 80% neophodnih količina ovog leka. Kada smo već kod zdravlja treba naglasiti da se u Rumuniji broj smrtnih slučajeva od gripa približava cifri od 100. Ministarka zdravlja Sorina Pintea kaže da se jos nije vreme za proglašenje epidemije od gripa.
