(03.11-09.11.2014)
Kandidat alijanse Socija-demokratske partije (PSD), Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) premijer Viktor Ponta i kandidat Hriščansko-liberalne alijanse, (ACL) Klaus Johanis, gradonačelnik Sibiua, nastavljaju predsedničku trku u drugom izbornom krugu 16. novembra. U prvom krugu Viktor Ponta je osvojio 40,44% glasova a Klaus Johanis 30,37%. U drugomm krugu Viktor Ponta ima podršku nekoliko predsedničkih kandidata koji su ispali u prvom krugu. Podršku premijeru izrazili su bivši liberalni premijer Kalin Popesku Taricanu i dvojica predstavnika populističke struje Korneliu Vadim Tudor i Dan Dijakonesku. Viktor Ponta može da računa i na podršku bivšeg načelnika Spoljne obaveštajne službe (SIE) Teodora Melekanua. Na suprotnoj strani Klaus Johanis uživa podrsku nestranačkog kandidata Monike Makovej bivše ministarke pravosudja. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) poručio je svojim glasačima da biraju kako im savest nalaže.
Mihai Pelin, 07.11.2014, 12:38
U dijaspori, Rumuni su se masovno odazvali pozivu na glasanje. Više od 160 000 Rumuna glasalo je u prvom krugu predsedničkih izbora na 294 glasačka mesta. Na nekim mestima birači su morali da čekaju u redovima više sati, a neki nisu ni stigli da glasaju. Da bi se izbegle ovakve situacije 16. novembra Rumunsko ministarstvo inostranih poslova i Centralna izborna komisija preduzeli su mere za pojednostavljenje glasačkog procesa. Rumuni u inostranstvu imaju sada mogučnost da popune na soptvenu odgovornost formular objavljen na web sajtu Centralne izborne komisije i da ga pred članovima izborne komisije potpišu. Odlučeno je takodje da se poveća broj glasačkih kabina na postojećim glasačkim mestima.
U Bukureštu je u prisustvu komesarke za regionalne politike Rumunke Korine Krecu lansiran Sporazum o partnerstvu izmedju Rumunije i Evropske komisije koji predvidja način korišćenja evropskih investicionih i strukturnih fondova u narednim godinama. Dokument je dogovoren posle pregovora koji su trajali godinu dana sa evropskim ekspertima. Evropsko izvršno telo usvojilo je u avgustu Sporazum sa Rumunijom koji izmedju ostalog predvidja da će u periodu 2014-2020. godina Rumuniji biti namenjene 43 miliarde evra, od kojih 22 miliarde predstavljaju kohezioni fondovi. Fondovi se izdvajaju za infrastrukturne projekte, zdravstvo, edukaciju, razvoj i modernizaciju mesnih zajednica, otvaranje novih radnih mesta i smanjenje zaostajanja za razijenim državama Evropske unije.
Narodna Bnaka Rumunije korigovala je nadole pognozu o ovogodišnjoj stopi inflacije sa 2,2% na 1,5%. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je precizirao da je korekcija stope inflacije posledica pojeftinjenja nafte na svetskom tržištu, stabilizacije cene prirodnog gasa, dobre poljoprivredne godine kao i povećanja obima uvoza iz zemalja koje nemaju više trgovinske odnose sa Rusijom. Prema proceni guvernera stabilizacija stope inflacije u 2015. godini moze stvoriti uslove za dugotrajni privredni rast. Narodna banka Rumunije smanjila je i referentnu kamatnu stopu za 0,25 indeksnih poena do granice od 2,7%. Prema oceni Evropske komisije Rumunija je izašla iz recesije nakon što je trećem tromesećju zabeležila rast od 1% u odnosu na prethopdno tromesećje. Prema prognozama Rumunija će u 2015. godini postići privredni rast od 2%, za 0,5 % manji nego u prethodnoj prognozi. Privatna potrošnja i izvoz bili su glavni motori rasta, dok su investicije imale negativan uticaj.
