(03.07-08.07.2023)

Tokom dvodnevne posete Nemačkoj, premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji je rumunskom zvaničniku potvrdio da Nemačka podržava ulazak Rumunije u Šengen zonu ove godine. Marčel Čolaku je istakao poseban značaj i potencijal bilateralne saradnje sa Nemačkom, najvažnijim trgovinskim partnerom Rumunije. Šolc i Čolaku razgovarali su i o bezbednosti istočnog krila Severoatlanskog saveza i o prestojećem samitu NATO-a u Vilnjusu sledeće nedelje. Premijer Rumunije sastao se i sa predstavnicvima poslovnih krugova koji su ispoljili interes za ulaganja u rumunsku petrohemiju, industriju veštačkog djubriva i gradjevinskog materijala. Poseta rumunskog premijera predvidela je i susrete sa predstavnicima saveznog Parlamenta, diaspore i odbrambene industrije. U pratnji predsednika Vlade Rumunije bili su ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku i ministri ekonomije i odbrane Radu Oprea i Andjel Talvar.

Mihai Pelin, 08.07.2023, 13:04

Tokom dvodnevne posete Nemačkoj, premijer Rumunije Marčel Čolaku sastao se sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji je rumunskom zvaničniku potvrdio da Nemačka podržava ulazak Rumunije u Šengen zonu ove godine. Marčel Čolaku je istakao poseban značaj i potencijal bilateralne saradnje sa Nemačkom, najvažnijim trgovinskim partnerom Rumunije. Šolc i Čolaku razgovarali su i o bezbednosti istočnog krila Severoatlanskog saveza i o prestojećem samitu NATO-a u Vilnjusu sledeće nedelje. Premijer Rumunije sastao se i sa predstavnicvima poslovnih krugova koji su ispoljili interes za ulaganja u rumunsku petrohemiju, industriju veštačkog djubriva i gradjevinskog materijala. Poseta rumunskog premijera predvidela je i susrete sa predstavnicima saveznog Parlamenta, diaspore i odbrambene industrije. U pratnji predsednika Vlade Rumunije bili su ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku i ministri ekonomije i odbrane Radu Oprea i Andjel Talvar.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je nove zakone o obrazovanju i vaspitanju. Predsednik Johanis, bivši profesor gimnazije, pokrenuo je 2016. godine projekat ,,Obrazovana Rumunija“. Glavni ciljevi ovog projekta su osetnije finansiranja obrazovanja, smanjenje napuštanja škole kao i smanjenje funkcionalne nepismenosti. Zakoni o obrazovanju i vaspitanju usvojeni su u maju u Senatu Rumunije. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (PD) tražile su od Ustavnog suda ocenu ustavnosti zakona, smatrajući da ovi ograničavaju pravo na vaspitanje i ne poštuju princip ravnopravnosti. Zakoni o obrazovanju i vaspitanju naišli su i na kritike Nacionalnog saveta učenika i studenskih organizacija zbog pojedinih diskriminatornih odredbi. U objavljenoj studiji Eurostata za 2021. godinu, Rumunija po izdvajanju sredstava za obrazovanje zauzima 26 mesto od ukupno 27 zemalja. Podsećamo da je u 2019. godini za obrazovanje iz državnog budžeta izdvojeno samo 2,92%, u 2020, 2,9%, u 2021 2,39% i u 2022. 2,28%. U 2023. godini predvidjeno je izdvajanje od 2,1%.

Šefica rumunske diplomatije Luminica Odobesku pozdravila je stav Španije, zemlje koja predsedava Evropskom unijom, prema ulasku Rumunije u Šengen zonu slobodnog kretanja. U ekskluzivnom intervju za Radio Rumunija, ministarka inostranih poslova je naglasila da ulazak u Šengen ostaje i dalje jedan od glavnih prioriteta rumunskih vlasti. Prethodno je špaski ambasador u Bukureštu Hoze Antonio Hernandez Perez Solorzano izjavio da Španija podržava ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga i da će ovo pitanje biti najverovatnije ove jeseni na dnevnom redu Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove. Podsećamo da je prošle nedelje Komisija Evropskog parlamenta za žalbe rezolucijom tražila od Evropskog saveta da odobri prijem Rumunije i Bugarske u Šengen zonu do kraja tekuće godine, sa napomenom da pomenute države ispunjavaju uslove za pristup i da je prošlogodišnje odbijanje zahteva za ulazak stvorilo antievropsko osećanje. Evroposlanici tvrde da ostavljanje Rumunije i Bugarske van Šengena za firme i stanovništvo dve države predstavlja veliku socijalnu i ekonomsku prepreku.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da novi viseći most na Dunavu kod Braile predstavlja najveći rumunski gradjevinski poduhvat u poslednje tri decenije i da je novi dokaz da se u Rumuniji mogu realizovati veliki infrastrukturni projekti. Most je pušten u saobraćaj i najveći je ove vrste ikad izgradjen u Rumuniji, a po dimenzijama treći je u Evropi. Prema projektu rok trajanja mosta je od 120 godina. Dug skoro 2 km, most povezuje jugoistočne okruge Braila i Tulča i doprinosi jačanju ekonomskog potencijala Dobrodje. Ukupna vrednost projekta premašila je 400 miliona evra. Za izgradnju Evropska unija izdvojila je 85% iznosa.

Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje doneta je odluka da se Regionalni centar za obuku pilota vojnih aviona F-16 otvori u Rumuniji. Obuka će se odvijati u saradnji sa savezničkim državama i kompanijom koja proizvodi borbeni avion. U prvoj fazi obućavaće se rumunski piloti da bi se kasnije pridružili i piloti savezničkih i partenrskig država, uključujuči ukrajinske pilote. Istovremeno Vrhovni savet odbrane zemlje utvrdio je ciljeve za samit NATO-a u Vilnjusu. Predsednik države Klaus Johanis postaviće u prvi plan aspekte bezbednosti crnomorske zone. Naša zemlja će aktivno podržavati pristupanje Švetske Severnoatlanskom savezu.

U Konstanci se ovih dana održava 5 Festival Neversea, najveći evropski festival muzike na plaži. Učestvuju ljubitelji muzike sa svih kontinenata, većinom iz Velike Britanije, Nemačke, SAD, Italije, Bugarske i Izraela. Preduzete su vanredne mere bezbednosti, mobilizovano je više od 1000 policajaca i žandara i 700 privatnih bezbednosnih agenata. Organizatori festivala Neversea, koji je počeo u četvrtak, očekuju dolazak više od 260 000 posetilaca.