03.07/08.07.2017.

Rumunija je zainteresovana da postane deo bezbednosno-odbrambene strategije Evropske unije, izjavio je predsednik Klaus Johanis posle sednice. Šef države je objasnio da se radi o evropskoj inicijativi koja se u prvoj etapi odnosi na istraživanje načina na koji se može poboljšati odbrambena industrija i u perspektivi načina na koji nacionalne vojske mogu bolje saradjivati. U okviru Vrhovnog saveta odbrane zemlje odobreno je povećanje maksimalnog broja rumunskih vojnika van granica zemlje. Predsednik Johanis je objasnio: «Povećali smo broj raspoloživih snaga. Imamo najviše 1.793 vojnika i civila ministarstva odbrane koji mogu učestvovati u misijama u inostranstvu i 971 vojnika i civila ministarstva unutrašnjih poslova. U stvari sada još nemamo ovaj broj osoba i, najverovatnije, ni 2018., ali svi vidimo da se situacije mogu menjati iz dana u dan i treba da budemo sigurni da možemo obezbediti odredjen broj u slučaju potrebe.» Sa dnevnog reda je skinut plan opremanja rumunske vojske za 2017.-2026. godinu, jer nije predvidjeno izdvajanje 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda za potrebe vojske, u skladu sa dogovorom svih parlamentarnih stranaka. Vrhovni savet odbrane zemlje analizirao je i izveštaj ministarstva unutrašnjih poslova o tokovima nelegalne migracije. Prema navodima predsednika Klausa Johanisa, Rumunija treba da odoli migracionim pokretima duži vremenski period, jer ne postoje nikakve indicije da će se migracioni pritisak smanjiti.

Corina Cristea, 08.07.2017, 12:34

Rumunija je zainteresovana da postane deo bezbednosno-odbrambene strategije Evropske unije, izjavio je predsednik Klaus Johanis posle sednice. Šef države je objasnio da se radi o evropskoj inicijativi koja se u prvoj etapi odnosi na istraživanje načina na koji se može poboljšati odbrambena industrija i u perspektivi načina na koji nacionalne vojske mogu bolje saradjivati. U okviru Vrhovnog saveta odbrane zemlje odobreno je povećanje maksimalnog broja rumunskih vojnika van granica zemlje. Predsednik Johanis je objasnio: «Povećali smo broj raspoloživih snaga. Imamo najviše 1.793 vojnika i civila ministarstva odbrane koji mogu učestvovati u misijama u inostranstvu i 971 vojnika i civila ministarstva unutrašnjih poslova. U stvari sada još nemamo ovaj broj osoba i, najverovatnije, ni 2018., ali svi vidimo da se situacije mogu menjati iz dana u dan i treba da budemo sigurni da možemo obezbediti odredjen broj u slučaju potrebe.» Sa dnevnog reda je skinut plan opremanja rumunske vojske za 2017.-2026. godinu, jer nije predvidjeno izdvajanje 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda za potrebe vojske, u skladu sa dogovorom svih parlamentarnih stranaka. Vrhovni savet odbrane zemlje analizirao je i izveštaj ministarstva unutrašnjih poslova o tokovima nelegalne migracije. Prema navodima predsednika Klausa Johanisa, Rumunija treba da odoli migracionim pokretima duži vremenski period, jer ne postoje nikakve indicije da će se migracioni pritisak smanjiti.

Rumunija će iduće godine biti domaćin Samita «Inicijative triju mora», čiji je cilj ekonomska interkonekcija Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora, kako bi zemlje sa istočne granice Severoatlantske alijanse i Evropske unije postale sigurnije pred pretnjama Rusije. Odluka je doneta u četvrtak u Varšavi, u okviru pomenute inicijative, na kojoj je učestvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis. Šef rumunske države i lideri 12 srednjoevropskih i istočnoevropskih država razgovarali su o privredi i bezbednosti, u prisustvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Klaus Johanis je dao uveravanja da će Bukurešt nastaviti i u buduće da aktivno podrži transatlantske veze koje su od vitalnog značaja, jer predstavljaju kičmu zapadne civilizacije. Po oceni rumunskog lidera, prisustvo predsednika Sjedinjenih Američkih Država u Varšavi dokazuje angažman Vašingtona na planu bezbednosti i prosperiteta cele Evrope. U osmominutnom obraćanju Donald Tramp je pozitivno ocenio akcije zemalja Inicijative na planu osiguranja energetske bezbednosti i obećao podršku SAD za ove projekte.

Novi program koalicione vlade Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) predvidja da će od 1. januara sve velike firme u Rumuniji plaćati porez na ukupan prihod umesto poreza na profit. Na ovaj način kompanije će umesto poreza na profit od 16 odsto platiti porez na ukupan prihod od 1 odsto, 2 odsto ili 3 odsto. Po oceni ekspekarata, ova mera bi bila pogubna za poslovnu atmosferu i izazvala lavinu negativnih posledica. Pored toga, ovi upozoravaju da bi primena diferencirane poreske stope na ukupan prihod stvorila velike konkurentske razlike medju cenama i da bi ove razlike mogle imati negativne posledice. U ovom slučaju, Rumunija rizikuje pokretanje procedure sankcionisanja. Posledice oporezivanja ukupnog prihoda mogle bi teško ugroziti većinu rumunskih kompanija, posebno one koje imaju prihode preko milion evra, navodi se u analizi Asocijacije bankarsko-finansijskih analitičara Rumunije. Premijer Mihaj Tudose prihvatio bi porez na ukupan prihod, ali postepeno i samo u slučaju nekih aktivnosti, saznaje se iz vladinih izvora. Isti izvori navode da premijer čeka prvo rezultate simulisanja ministarstva za finansije, da bi kasnije mogao da donese odluku. Umedjuvremenu, ambasadar Sjedinjenih Američkih Država u Rumuniji Hans Klem se sastao sa predsednikom Poslaničkog doma i liderom glavne vladajuće stranke Socijaldemokratske partije Livijuom Dragneom i ovom prilikom naglasio da rumunska vlada treba da uputi pozitivne signale američkim i inostranim investitorima. Liviju Dragnea je dao uveravanja da se neće primeniti nikakva izmena Poreskog zakona koja bi mogla da ima negativne posledice na poslovnu atmosferu.