(02.12.- 08.12.2013.)
Parlament Rumunije usvojio je posle samo jedan dan I po državni budžet i budžet socijalnog osiguranja za 2014. godinu. Državni budžet predvidja ekonomski rast od 2,2%, godišnju stopu inflacije od 2,4% i srednji kurs od 4,45 leja za evro. Premijer Viktor Ponta je izjavio da se u budžetu ne predvidjaju smanjenja fondova za nijednu društvenu kategoriju, već naprotiv povećanje minimalne plate u privredi u dve etape do visine od oko 200 evra, povećanje penzija za oko 4% i ličnih dohodaka profesora pripravnika za 10%. Predsednik vlade levog centra je dodao da će se iz budžeta za narednu godinu za infrastrukturne projekte izdvojiti 8,8 miliardi evra. Porezi će se povećati posebno posle uvodjenja akcize na gorivo za 0,07 evra po litru. Ova mera, koju vlada želi da sprovede od 1. januara da bi povećala budžetske prihode, izazvala je burne reakcije. Opozicija tvrdi da je budžet štetan po privredu i životni standard stanovništva, a predsednik Trajan Basesku da neće potpisati zakon o državnom budžetu zbog akcize na gorivo. Po njemu ova mera je u suprotnosti sa interesima Rumunije i privrednim oporavkom, jer će izazvati povećanje stope inflacije i rizika od stečaja mnogih kompanija. Predsednik je naglasio da će budžet vratiti Parlamentu na ponovno razmatranje i usvajanje i da će se, ukoliko ustanovi da sadrži i odredbe suprotne Ustavu, obratiti za ocenu ustavnosti zakona.
România Internațional, 07.12.2013, 13:00
Parlament Rumunije usvojio je posle samo jedan dan I po državni budžet i budžet socijalnog osiguranja za 2014. godinu. Državni budžet predvidja ekonomski rast od 2,2%, godišnju stopu inflacije od 2,4% i srednji kurs od 4,45 leja za evro. Premijer Viktor Ponta je izjavio da se u budžetu ne predvidjaju smanjenja fondova za nijednu društvenu kategoriju, već naprotiv povećanje minimalne plate u privredi u dve etape do visine od oko 200 evra, povećanje penzija za oko 4% i ličnih dohodaka profesora pripravnika za 10%. Predsednik vlade levog centra je dodao da će se iz budžeta za narednu godinu za infrastrukturne projekte izdvojiti 8,8 miliardi evra. Porezi će se povećati posebno posle uvodjenja akcize na gorivo za 0,07 evra po litru. Ova mera, koju vlada želi da sprovede od 1. januara da bi povećala budžetske prihode, izazvala je burne reakcije. Opozicija tvrdi da je budžet štetan po privredu i životni standard stanovništva, a predsednik Trajan Basesku da neće potpisati zakon o državnom budžetu zbog akcize na gorivo. Po njemu ova mera je u suprotnosti sa interesima Rumunije i privrednim oporavkom, jer će izazvati povećanje stope inflacije i rizika od stečaja mnogih kompanija. Predsednik je naglasio da će budžet vratiti Parlamentu na ponovno razmatranje i usvajanje i da će se, ukoliko ustanovi da sadrži i odredbe suprotne Ustavu, obratiti za ocenu ustavnosti zakona.
Predednik Rumunije Trajan Basesku saopštio je da odbija da potpiše Memorandum dogovoren sa MMF-om, EK i SB. Razlog je, takodje, akciza na gorivo. Predsednik je precizirao da Rumunija ne zavisi od novca od Fonda i da želi da se prilikom sledećeg dolaska delegacije Fonda u Bukurešt u januaru ponovo razgovara o ovom porezu. Viktor Ponta je oštro napao predsednika države koga optužuje za neodgovornost. Premijer je pokušao ponovo da razgovara sa predsednikom o akcizi, ali su oboijca ostali na ranijim pozicijama. Predsednik insistira na činjenici da se novac prikupljen od akcije na gorivo može zloupotrebiti u izborne svrhe. On je precizirao da ima konkretne predloge kako budžetski deficit može ostati u dogovorenom okviru sa medjunarodnim kreditorima bez povećanja akcize. Premijer tvrdi da će se sredstva prikupljena od akcije koristiti za razvoj drumske infrastructure.
Ustavni sud Republike Moldavije priznao je u četvrtak rumunski jezik za zvanični jezik ove države. U obrazloženju Sud ističe da tekst Deklaracije o nezavisnosti R. Moldavije, koji predvidja da je državni jezik rumunski ima pravo prednosti nad Ustavom iz 1994. godine, u kojem piše da je zvanični jezik moldavski. Sovjetski savez, ali i zagovornici, moldavske struje, čak i posle raspada sovjetske države, promovisali su sintagmu moldavskog jezika. U Bukureštu, predsednik Rumunije Trajan Basesku je okvalifikovao odluku Ustavnog suda pravednim činom prema istoriji kojim se stavlja tačku na pokušaje mistifikacije pojedinih kulturnih i istorijskih istina. Premijer Viktor Ponta je pozdravio odluku okalifikujući je istorijskom.
Rumunija i Bugarska su u četvrtak u Briselu, na skupu Saveta za unutrašnje poslove i pravosudje, objavili političku deklaraciju u kojoj izražavaju razočarenje nemogućnošću donošenja odluke o prijemu u Šengensku zonu, uz napomenu da ne postoji nijedan pravni ili konkretni razlog za novo odlaganje. Bukurešt i Sofija su ponovili da ispunjavaju sve tehničke uslove za ulazak u Šengen. Ministri unutrašnjih poslova i pravosudja članica Evropske unije nisu utvrdili datum za prijem pomenutih država. Nemačka, Holandija, Francuska i Velika Britanija izrazile su neslaganje sa otvaranjem šengenskog prostora za Rumune I Bugare strahujući da Rumunija i Bugarska mogu da postanu resurs za teško kontrolisane migracione tokove.
Iako nije članica Šengena, Rumunija spada u grupu od 19. država koje učestvuju u novom evropskom sistemu nadzora spoljnih granica (EUROSUR), koji je postao operativan 2. decembra tekuće godine. Cilj EUROSUR-a je efikasnija detekcija, sprečavanje i suzbijanje nelegalne imigracije i transnacionalnog kriminala. EUROSUR se uvodi u više etapa, od 2. decembra u 18 država članica na spoljnim granicama Evropske unije i u Norveškoj, članici Šengena. Ostalih 11 država članica Evropske unije i Šengena priključiće se EUROSUR-u 1. decembra 2014. godine.