(02.08-07.08.2021)

Stanje pripravnosti, uvedeno zbog pandemije novog koronavirusa, produžava se u Rumuniji od 11. avgusta je za još 30 dana. Odluka je doneta nakon povećanja broja novozaraženih osoba kovidom-19 na preko 200 dnevno. Raste i broj hospitalizovanih pacijenata kovidom i na intenzivnoj nezi. Premijer Rumunije Florin Kacu je nagasio da produženje stanja pripravnosti donosi i nove restrikcije u odnosu na početak jula meseca. Ministar obrazovanja Sorin Kampeanu je uveren da će školska nastava početi 13. septembra u učionicama. On je isključio obavezno vakvinisanje prosvetnih radnika, sa napomenom da podržava vakcinisanje profesora pre početka nastave. U Rumuniji je do sada vakcinisano više od 30 % ljudi ali ciljni zadatak o vakcinisanju 5 miliona osoba postignut je sa 2 meseca zakašnjenja. Kada je četvrti talas pandemije sve izvesniji, rumunske vlasti apeluju na imunizaciju. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da ne podržava uvodjenje novih restrikcija za nevakcinisane osobe, jer se ne slaže sa diskriminatornim merama. Ne možemo pobediti pandemiju diskriminacijom, već samo imunizacijom “, kazao je šef rumunske države.

Corina Cristea, 07.08.2021, 12:08

Stanje pripravnosti, uvedeno zbog pandemije novog koronavirusa, produžava se u Rumuniji od 11. avgusta je za još 30 dana. Odluka je doneta nakon povećanja broja novozaraženih osoba kovidom-19 na preko 200 dnevno. Raste i broj hospitalizovanih pacijenata kovidom i na intenzivnoj nezi. Premijer Rumunije Florin Kacu je nagasio da produženje stanja pripravnosti donosi i nove restrikcije u odnosu na početak jula meseca. Ministar obrazovanja Sorin Kampeanu je uveren da će školska nastava početi 13. septembra u učionicama. On je isključio obavezno vakvinisanje prosvetnih radnika, sa napomenom da podržava vakcinisanje profesora pre početka nastave. U Rumuniji je do sada vakcinisano više od 30 % ljudi ali ciljni zadatak o vakcinisanju 5 miliona osoba postignut je sa 2 meseca zakašnjenja. Kada je četvrti talas pandemije sve izvesniji, rumunske vlasti apeluju na imunizaciju. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da ne podržava uvodjenje novih restrikcija za nevakcinisane osobe, jer se ne slaže sa diskriminatornim merama. Ne možemo pobediti pandemiju diskriminacijom, već samo imunizacijom “, kazao je šef rumunske države.

Predstavnici Velike Britanije, Rumunije i Liberije informisale su Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da postoje osnovane sumnje da su iranske snage upotrebile jedan ili više dronova u napadu na tanker izraelskog miliardera u blizini obale Omana. U napadu su poginula dva člana poasade, jedan Rumun i jedan Britanac. ,,Ovaj napad je predstvlja opasnost po sigurnost i bezbednost medjunarodnog saobraćaja i nedvosmisleno kršenje medjunarodnog prava, čin koji medjunarodna zajednica treba da osudi“, navodi se u pismu upučenom Savetu bezbednosti. Evropska unija i NATO oštro su osudili napad dronom u Ormuzkom moreuzu. Vašington i saveznici obećali dati ,,kolektivni odgovor“ Iranu koji odbacuje sve optužbe za napad. U Londonu premijer Boris Djonson je izjavio da ,,Iran treba da snosi posledice napada“. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova održava zvanične veze sa visokim funkcionerima Izraela, SAD i Velike Britanije, i nakon donošenja zaključka da je Teheran odgovoran za napad, pomenute države su saopštile da pripremaju koordinisan odgovor. U telefonskom razgovoru sa šefom evropske diplomatije Žosepom Borelom, rumunski ministar inostranih poslova Bogdan Auresku je oštro osudio napad na civilni brod i na slobodan saobraćaj u ovoj zoni u skladu sa medjunarodnim pravom. ,,Ovaj incident obeležava novo poglavlje u zategnutim odnosima Izraela i Irana, nakon mnogih sabotaža i protiv drugih brodova, javljaju medjunarodne agencije.

U telefonskom razgovoru sa savetnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, ambasador Rumunije u SAD Andrej Muraru, zajedno sa ambasadorima država Formata Bukurešt 9, istakao je da je jačanje bezbednosti istočnog krila Severoatlanske alijanse od posebnog značaja. Ambasador Muraru je izrazio nadu da će proces preispitivanja globalnog položaja SAD omogučiti soliodnije američko vojno prisustvo na istoćnom boku, Alijanse i u Rumuniji. Format Bukurešt 9 je osnovan na inicijativu predsednika Klausa Johanisa i šefa poljske države Andžeja Dude i okuplja Bugarsku, Češku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju Slovačku i Madjarsku, članice Severoatlanske alijanse na istočnom krilu.

2.avgusta obeležen je Evropski dan komemoracije Holokasta protiv Roma. Svake godine ,,odajemo počast poginulim Romima u periodu Holokausta. Romska deca, žene i muškarci bili su žrtve jednog brutalnog režima koji je promovisao rasizam, antisemitizam, mržnju i netrpeljivost kao državnu politiku“, navodi se u u poruci predsednika Klausa Johanisa. ,,Sečanje je fundamentalna dimenzija života. Iz Rumunije je deportovano skoro 25 000 Roma u Pridnejstrovlje, a 11 000 je poginulo. Naša je obaveza da se danas da se prisetimo i učinimo sve da se ovakvi zločini ne ponove“, dodao je šef rumunske države. U Rumuniji će se realizovati pilot-projekat Ministarstva obrazovanja u saradnji sa Nacionalnim institutom za proučavanje Holokausta – Eli Vizel i Nacionalnom agencijom Roma koji će romsku decu upoznati sa ovom ignorisanom epizodom Roma u Rumuniji. Postoji takodje i iniciajtiva za osivanje Muzeja istorije i kulture Roma koja bi se realizovala finsnijskim sredstvima državnog budžeta i Agencije.

Kluž Napoka, na zapadu Rumunije, postaće prvi rumunski grad koji izdaje elektronske lične karte u okviru pilot-projekta. Ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode kaže de bi se ovaj prijekat mogao proširiti u celoj zemlji. Nova lična karta ima identičnu dimenziju sa bankarskom karticom i pored ranije poznatih podataka o vlasniku sadrži i licni opis i otisak prstiju. Elektonska lična karta može se izdavati deci odmah nakon rodjenja.