02.06.’08.06.2014.

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke procenjuje do 16. juna, u Bukureštu, najnoviji sporazum iz predostrožnosti sa Rumunijom, u visini od 4 milijarde evra. Evolucija makroekonomskih pokazatelja, a posebno budžetska ravnoteža nalaze se u centru razgovora. Stručnjaci Fonda analiziraju ako budžetski prihodi omogućavaju smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 odsto, od 1. jula, za poslodavce, kako žele vlasti, a posebno poslovni ljudi. Predstavnici medjunarodnih kreditora slažu se, u principu, sa ovom idejom, ali očekuju kompenzatorne mere kako ne bi bio ugrožen utvrdjeni budžetski deficit. Razgovori se odnose, takodje, na eliminisanje državnog monopola u dva ključna ekonomska sektora, a to su energija i infrastruktura, na smanjenje dugova javnih preduzeća i prestrukturaciju pojedinih državnih kompanija.

România Internațional, 07.06.2014, 13:52

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke procenjuje do 16. juna, u Bukureštu, najnoviji sporazum iz predostrožnosti sa Rumunijom, u visini od 4 milijarde evra. Evolucija makroekonomskih pokazatelja, a posebno budžetska ravnoteža nalaze se u centru razgovora. Stručnjaci Fonda analiziraju ako budžetski prihodi omogućavaju smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 odsto, od 1. jula, za poslodavce, kako žele vlasti, a posebno poslovni ljudi. Predstavnici medjunarodnih kreditora slažu se, u principu, sa ovom idejom, ali očekuju kompenzatorne mere kako ne bi bio ugrožen utvrdjeni budžetski deficit. Razgovori se odnose, takodje, na eliminisanje državnog monopola u dva ključna ekonomska sektora, a to su energija i infrastruktura, na smanjenje dugova javnih preduzeća i prestrukturaciju pojedinih državnih kompanija.

Evropska komisija je predstavila preporuke za ekonomsku politiku zemalja claniča kako bi ove konsolidovale oporavak postignut u poslednjoj godini. Za Rumuniju, preporuke se odnose na implementaciju programa asistencije Evropska unija- Medjunarodni monetarni fond i budžetske strategije za 2014. godinu, ubrzanje reformi u zdrastvenom sektoru, konsolidaciju aktivnih mera za zapošljavanje radne snage, povećanje kvaliteta i stope pristupanja vaspitanju i profesionalnom usavršavanju. U fiskalnoj oblasti, Komisija preporučuje poboljšanje nivoa prikupljanja taksi, smanjenje nivoa utaje poreza i rada na crno i okončanje reforme penzija koja je pokrenuta 2010. godine. Javna administracija je podstrekivana da poveća efikasnost, transparentnost i nivo integriteta, a pravosudni sistem da se bori protiv korupcije i primeni sudske odluke. Za oblasti energije i transporta preporučuje se promovisanje kompetitivnosti i efikasnosti, uz ubrzanje reforme u državnim kompanijama.

Istovremeno sa stupanjem na snagu novog paketa osnovnih zdrastvenih usluga, od 1. juna, koje stavljaju naglasak na prevenciju, rumunske vlasti se nadaju da će pacijenti raspolagati boljim uslugama. Prema novim predvidjanjima, pacijenti uzrasta do 39 godina će obavezno ici na pregled kod porodicnog lekara jedan put u tri godine, dok oni stariji do 40 će ići godišnje. Druge se novine paketa osnovnih preventivnih zdravstvenih usluga odnose na nadoknadu troškova za lečenje dece od autizma, tretmana za pojedine zubne bolesti i prioritetno upućivanje pacijenata kod porodičnih lekara ili stručnih ambulanti. Na taj način, tri stotine bolesti se više neće lečiti u bolnicama, koje su prepune, već u poliklinikama. Porodični lekari imaju pravo da prate hronične bolesti, kao što su visoki krvni pritisak, dijabetis i astmu. Pored toga, u minimalnom osnovnom paketu, u slučaju trudnoće predviđene su i analize za hepatitis B i C pored već obične analize za HIV.

Poslanički dom u Bukureštu, odlučujući dom u ovom slučaju, odbacio je u utorak, nacrt zakona o merama za eksploataciju rude zlata i srebra u zoni Rošija Montana, u centru Rumunije. Nacrt koji je inicirala rumunska vlada je u novembru prošle godine odbacio i Senat. Odluka je doneta vodeći računa o činjenici da Rumunija ne ispunjava na zadovoljavajući način sve zahteve koji se tiču eksploatacije rudnih resursi. Prošle jeseni, više desetina hilljada gradjana je demonstriralo u Rumuniji, zahtevajući od vlade da povuče nacrt zakona, zabrani upotrebu cijanida u rudarstvu i uključi ovu bivšu rimsku koloniju na listu UNESCO-a.

Prisutan u Varšavi na svećanostima povodom obeležavanja 25 godina od ponovnog uspostavljanja demokratije u postkomunističkoj Poljskoj, američki predsednik Barak Obama, ponovio je zalaganje svoje zemlje za podršku istočno- evropskim saveznicima iz NATO-a zabrinuti zbog akcija Rusije, uključujući i Rumuniju. Obama je saopštio da će od Kongresa zatražiti da dodeli milijardu dolara za rasporedjenje novih američkih kopennih, vazdušnih i morskih snaga u zoni. Na sastanku sa svojim kolegama iz regiona, uključujući i predsednika Rumunije, Trajana Baseskua, Obama je precizirao da Sjedinjene Američke Države ne prete Rusiji, ali NATO ne može ostati ravnodušan ako Moskva bude i dalje kršila principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji su do sada obezbedili mir Evrope.

Rumunija je pouzdan partner Sjedinjenih Američkih Država i NATO- ponovio je američki sekretar odbrane Čak Hagel, koji je u četvrtak posetio rumunski crnomorski grad Konstanca, gde se sastao sa svojim rumunskim kolegom Mirčom Dušom. Rumunski zvaničnik je naglasio da Rumunija ocenjuje političke i vojne napore saveznika, kako na nivou NATO, tako i na bilateralnom nivou, s obzirom da se situacija u regionu dramatično izmenila. Dvojica zvaničnika su posetila ratni brod USS Vella Gulf, koji je poslat u region kao odgovor na krizu u susednoj Ukrajini. Čak Hagel je razgovarao i sa premijerom Viktorom Pontom. Hagelova poseta Rumuniji obavljena je dve nedelje posle posete američkog podpredsednika Džoa Bajdena, koji je ponovio da se Sjedinjene Države zalažu za bezbednost istočno-evropskih saveznika.