01.10-06.10.2018.

Ove nedelje principi pravne države u Rumuniji bili su u centru pažnje Evropskog parlamenta, sa posebnim naglaskom na izmene pravosudnih zakona. U raspravama je učestvovala premijerka Rumunije Viorika Dančila. Evropska komisija sa zabrinutošću prati poslednje evolucije u Rumuniji, izjavio je prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans na samom početku rasprave. On je dodao da je Rumunija napravila korake nazad u reformi sudskog sistema i borbi protiv korupcije, pominjujući kontroverzne izmene zakona usvojene od strane levoorijentisane parlamentarne većine i opoziv Laure Kodruce Kjoveši sa dužnosti šefice Nacionalne anrtikorupcijske direkcije (DNA), institucije koja je zaslužna za poslednji pozitivni izveštaj Mehanizma saradnje i provere (MCV) pravosudja. Za jednu jaku Rumuniju u okviru Evropske unije od suštinskog značaja su nezavisnost pravosudnog sistema i kapacitet borbe protiv korupcije, dodao je Timermans. U replici Viorika Dančila je naglasila da jedan adekvatan pravosudni sistem treba graditi pre svega za stanovništvo zemlje a ne za pravobranioce, političare i institucije. Ona je dodala da je u Strazburg došla ne da bi polagala račune, već iz poštovanja prema evropskim institucijama. Lično očekuje da Rumunija dobije isti tretman kao i druge članice Unije. Rumunska premijerka nadovezala se i na Mehanizam saradnje i provere: ,,Ovaj mehanizam nije ispunio svoju namenu i tražim zvanično da se saopšti ko je napravio izveštaj, ko je dostavio podatke i- nesvesno ili zlonamerno- prešao preko ove realnosti koja je strana Evropskoj uniji.’‘ Viorika Dančila je branila rumunsku Žandarmeriju, optuženu da je na antivladinom mitingu u Bukureštu 10. avgusta upotrebila prekomernu silu. Po njenoj oceni, organi reda su intervenisali onako kako intervenišu i srodne strukture u evropskim državama. Podsećamo da je posle brutalne intervencije organa reda 770 osoba podnelo krivične prijave i da se protiv šefova žandarmerije vodi krivična istraga. Rasprave u Strazburgu bile su povod i za različite reakcije rumunskih evroposlanika. Jedni su kritikovali stav Fransa Timermansa, dok su drugi kritikovali rumunsku vladu. I u Bukureštu stavovi predstavnika političkih stranaka su oprečni. Lideri vladajuće koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) pozdravili su govor rumunske premijerke, dok opozicione stranke, Nacionalna liberalna partija (PNL ) i Unija spasite Rumuniju (USR), trvde da je premijerka predstavila paralelnu realnost.

România Internațional, 06.10.2018, 16:52

Ove nedelje principi pravne države u Rumuniji bili su u centru pažnje Evropskog parlamenta, sa posebnim naglaskom na izmene pravosudnih zakona. U raspravama je učestvovala premijerka Rumunije Viorika Dančila. Evropska komisija sa zabrinutošću prati poslednje evolucije u Rumuniji, izjavio je prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans na samom početku rasprave. On je dodao da je Rumunija napravila korake nazad u reformi sudskog sistema i borbi protiv korupcije, pominjujući kontroverzne izmene zakona usvojene od strane levoorijentisane parlamentarne većine i opoziv Laure Kodruce Kjoveši sa dužnosti šefice Nacionalne anrtikorupcijske direkcije (DNA), institucije koja je zaslužna za poslednji pozitivni izveštaj Mehanizma saradnje i provere (MCV) pravosudja. Za jednu jaku Rumuniju u okviru Evropske unije od suštinskog značaja su nezavisnost pravosudnog sistema i kapacitet borbe protiv korupcije, dodao je Timermans. U replici Viorika Dančila je naglasila da jedan adekvatan pravosudni sistem treba graditi pre svega za stanovništvo zemlje a ne za pravobranioce, političare i institucije. Ona je dodala da je u Strazburg došla ne da bi polagala račune, već iz poštovanja prema evropskim institucijama. Lično očekuje da Rumunija dobije isti tretman kao i druge članice Unije. Rumunska premijerka nadovezala se i na Mehanizam saradnje i provere: ,,Ovaj mehanizam nije ispunio svoju namenu i tražim zvanično da se saopšti ko je napravio izveštaj, ko je dostavio podatke i- nesvesno ili zlonamerno- prešao preko ove realnosti koja je strana Evropskoj uniji.’‘ Viorika Dančila je branila rumunsku Žandarmeriju, optuženu da je na antivladinom mitingu u Bukureštu 10. avgusta upotrebila prekomernu silu. Po njenoj oceni, organi reda su intervenisali onako kako intervenišu i srodne strukture u evropskim državama. Podsećamo da je posle brutalne intervencije organa reda 770 osoba podnelo krivične prijave i da se protiv šefova žandarmerije vodi krivična istraga. Rasprave u Strazburgu bile su povod i za različite reakcije rumunskih evroposlanika. Jedni su kritikovali stav Fransa Timermansa, dok su drugi kritikovali rumunsku vladu. I u Bukureštu stavovi predstavnika političkih stranaka su oprečni. Lideri vladajuće koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) pozdravili su govor rumunske premijerke, dok opozicione stranke, Nacionalna liberalna partija (PNL ) i Unija spasite Rumuniju (USR), trvde da je premijerka predstavila paralelnu realnost.

Šef pregovarača Evropske unije za Bregzit, Mišel Barnije, sastao se u Bukureštu sa glavnim političkim liderima Rumunije. Tokom susreta razmatrane su evolucije pregovora i naredne etape procesa povlačenja Velike Britanije iz Evropske unije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je podvukao da je jedinstvo 27-morice od posebne važnosti za pregovore o Bregzitu. Šef pregovarača Evropske unije za Bregzit je podsetio da Rumunija, u svojstvu države koja će predsedavati Savetom Evropske unije u prvom polugodištu sledeće godine, ima veoma važnu ulogu u razvoju pregovora o budućim odnosima Unije sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Premijerka Rumunije Viorika Dančila ocenila je da Rumunija sa posebnom pažnjom tretira dosije Bregzita, vodeći računa o brojnoj zajednici Rumuna koja živi u ovoj zemlji. Premijerka je dodala da će Bukurešt pažljivo pratiti način na koji će se primeniti odredbe sporazuma o izlasku iz Unije, kako bi svi rumunski dražavljani u Velikoj Britaniji mogli da i dalje žive, rade i studiraju pod istim uslovima. Rumuni su po brojnosti druga manjina u Britaniji posle Poljaka.

Rumunska policija je potvrdila da su bivša ministarka turizma Elena Udrea i bivša šefica Direkcije za borbu protiv kriminala i terorizma (DIICOT) Alina Bika zadržane u pritvoru na Kosta Riki. Eleni Udrea i Alini Bika odredjen je pritvor od dva meseca dok se ne reši pitanje ekstradicije. Protiv Udre i Bike, koje su podnele zahteve za azil, raspisana je medjunarodna poternica. Dugo vreme najuticajnija ličnost iz grupe najbližih saradnika bivšeg predsednika Trajana Baseskua, Udrea je u Rumuniji osudjena na šestogodišnju zatvorsku kaznu za uzimanje mita i zloupotrebu službenog položaja. Isti sud je osudio Alinu Bika na četiri godine zatvora za favorizovanje prekršioca zakona.

Danas i sutra u Rumuniji se održava referendum o izmeni Ustava, u smislu redefinisanja braka izmedju muškarca i žene, a ne kao do sada izmedju supružnika. Nacrt revizije usvojen je u Parlamentu zemlje. Na nacionalnom nivou otvoreno je preko 18.000 glasačkih mesta. Rumuni iz inostranstva mogu glasati na 378 mesta, u diplomatskim i konzularnim predstavništvima i drugim mestima. Najveći broj glasačkih mesta otvoren je u Italiji, Španiji, Republici Moldaviji, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.