Pregled glavnih unutrašnjopolitičkih dogadjaja 2024. godine (04.01.2025)

Iako je na samom početku godine nagovešteno da ćemo imati komplikovanu političku godinu sa lolaknim, evroparlamentarnim, predsedničkim i zakonodavnim izborima, niko nije mogao da predvidi sta će se na kraju 2004. dogoditi sa izbornim maratonom.

Ştefan Stoica и Eugen Cojocariu, 04.01.2025, 00:00

Iako je na samom početku godine nagovešteno da ćemo imati komplikovanu političku godinu sa lolaknim, evroparlamentarnim, predsedničkim i zakonodavnim izborima, niko nije mogao da predvidi sta će se na kraju 2004. dogoditi sa izbornim maratonom. U junu su održani lokalni i evroparlamentarni izbori na kojima su vladajuče stranle Socijaldemokratska (PSD) i Nacionalna liberalna (PNL), na zajedničkim izbornim listama, osvojile najveći broj glasova.. Medjutim, obostrani napadi za vreme predizbrne kampanje doveli su do zahladjenja odnosa  premijera i lidera socijaldemokrata Marčela Čolakua i lidera liberala Nikolaja Čuke, obojca kandidati za najveću državnu funkciju. I došao je red na šok u prvom krugu predsedničkih izbora kada je političkom sistemu zadata snažan udarac. Nikolaje Čuka je osvojio manje od 10% glasova, a Čolaku nije uspeo da se plasira u drugi krug izbora, što predstavlja najslabiji rezultat u istoriji socijaldemokrata. Predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni ušla je u drugi krug, dok je nepoznati Kalin Djordjesu nestranački kandidat osvojio najveći broj glasova. Usledilo je opšte iznenadjenje jer je Djordjesku svojim izjavama dokazao da je proruski ekstremista, žestoki kritičar zapada, obožavalac rumunskih predratnih fašista i antisemita i zagovornik jedne ekonomije čaušeskuovog tipa. Do tada pasivne obeveštajne službe objasnile su kasnije kako je Djordjesku uspeo da postigne ovaj rezultat. Bio je agresivno promovisan na Tik Toku, ne postujući izborne zakone, a aktivnost na njegovim nalozima, koji su ga snažno predstavljali, finansirana je ogromnim sredstvima. Sve se ovo dešavalao uz pomoć jednog državnog aktera. Služba za spoljne informacije je saopštila da je Rumunija bila meta ruskih agresivnih hibridnih akcije. Ustavni sud Rumunije poništio je prvi krug predsedničkih izbora sa obrazloženjem da je ceo izborni proces bio ugrožen. U Vašingtonu Komsija za spoljnu politiku američkog Senata usvojila je deklaraciju kojom se osudjuje umešanost Rusije u predsedničke izbore u Rumuniji. Napad Vladimira Putina na izbore u Rumuniji je novi dokaz hibritnog rata koji se vodi protiv naših saveznika i evropskih partnera, naglasili su američki senatori. U Briselu Evropska komisija je saopštila da će pokrenuti zvanični postupak protiv Tik Toka posle umešanosti u predsedničke izbore u Rumuniji kako bi ustanovila da li je praftorma prekršila zakonske obaveze o otklanjaju rizika po integritet izbora. 25 godina nakon pada komunizma, mlada demokratska država Rumunija postaje svesna svojih velikih slabosti koje po oceni analitičara nalažu korenite institucionalne i ustavne promene.

Potstaknute uspehom Kalina Djordjeskua u prvom krug predsedničkih izbora u Rumuniji, tri samozvane suveranističke stranke, koje pod ovim pojmom okupljaju ultranacionaliste, populiste, antiglobaliste, izolacioniste i kritičare Evropske unije i NATO-a prešle su izborni prag za Parlament Rumunije na zakonodavnim izborima 1. decembra i zajedno imaju trećinu mandata. Najveća partija ove grupe je Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Upozorene na mogućnost da uz pomoć suveranista, jedan antizapadno orijentisani kandidat osvoji dužnost predsednika države, proevropske partije Socijaldemokratska, Nacionalna liberalna, Unija spasite Rumunuju (USR) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji, potpisale su posle prvog kruhga predsedničkih izbora pakt protiv ekstremizma. Posle poništenja prvog kruga, ove stranke donele su odluku o formiranju vladajuće koalicije. Posle oštrih pregovora i eliminacije Unije spasite Rumuniju iz vladajuće garniture predvodjene Marčelom Čolakuom  postignuta je saglasnosti o izlasku na predsedničke izbore sa jedinstvenim kandidatom liberalnim liderom Krinom Antoneskuom. Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu političari ali i eksperti osporavaju parvo ostajanja na dužnosti posle isteka petogodišnjeg mandata kao i odluku Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izbora sa obrazloženjem da se nije bazirala na dokazima. Organizovanje novih izbora je jedan od prioriteta, ali imperativan je sada budžestko–fiskalni oporavak zemlje. Pri kraju tekuće godine rejting agencija Fič potvrdila je devizni rejting Rumunije BBB minus i korigovala perspektivu sa stabilne na negativnu. Razlozi za korigovanje perspective su političke neizvesnosti koje negativno utiču na fiskalne perspective, povećanje javnog duga i visoki budžetski deficit.

Vlada u Bukureštu usvojila je na poslednoj sednicu pre Nove godine hitnu uredbu koja predvidja mere za ekonomsku stabilnost, odgovorno upravljanje budežetskim resursima i održavanje kontrole nad javnim rashodina u 2025. godini. Uredba predvidja blokadu zapošljavanja u državnim institucijama, zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru na nivou 2024. godine. Za rad u neradnim danima i za vreme praznika predvidjeni su samo slobodni dani Ukinuti su premije i bonusi. Vlast tvrdi da ovim merama nastoji da smanji budžetske rashode za 1% bruto društvenog proizvoda i da istovremeno ne odustane od poboljšanja života ljudi i od investicija. Doneta je i odluku o povećanju poreza na dividende sa 8 na 10% i o smanjenju granice za oporezivanje mikropreduzeća sa 500 000 na 250 000 evra. Smanjen je i broj putnih troškova dtudenata i eliminisane fiskalne povlastice za pojedine kategorije radnika. Velike sindikalne centrale, poslodavne organizacije i studenska udruženja kritikovali su vladine mere.

Od 1. januara Rumunija je punopravna članica Šengenskog prostora. Podsećamo, u martu su za rumunske državljane ukinute granične kontrole na aerodromima i lukama. Puni ulazak Bugarske i Rumunije u Šenhgen odlučen je posle odustajanja Austrije i Holandije od veta. Nakon ulaska na snazi ostaće alternativne kontrole u narednih šest meseci. Vlasti u Bukureštu tvrde da ulazak u Šengen omogučava brže kretanje gradjana, manje logističke troškove za kompanije, povećanje konkurentnosti rumunskih proizvoda i usluga na evropsko tržište, otvaranje novih poslovenih šansi i novih radnih mesta. Povoljnoj vesti iz Brisela pridodata je i ona vest Vašingtona. Američki stejt department je saopštio da je Rumunija smanjila granicu odbijenih zahteva za izdavanje američke vize ispod 3% koliko je predvidjeno američkim zakonima za ulazak u američki bezvizni režim.

Rumunski sportisti vratili su se sa Olimpijskih igara u Parizu sa tri zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje. Zvezda svetskog plivanja David Popović osvojio je olimpijsku titulu na 200 metara slobodno i bronzanu na 100 metara slobodno.Plasmanom u osminu finala fudbaeri rumunske reprezentacije postigli su zapažen rezulat na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Ni u Ligi nacija fudbaleri Rumunije nisu se obrukali i imaju solidne šanse da se plasiraju na Svetsko prvenstvo posle 26 godina čekanja.