Predsednik Evropskog Saveta u Bukureštu
Pristupanje šengenskom prostoru slobodnog kretanja i jedinstvenoj evropskoj valuti dalo bi savršen oblik evropskim integracijama Rumunije. Međutim, ako ulazak u zonu evra ne predstavlja veliko interesovanje ni za države Unije i ne čini se u ovom trenutku važnim ni za Rumuniju, ostanak van Šengena predstavlja veliki izvor frustracije za Bukurešt. Krajem prošle godine činilo se da je cilj pristupanja savršeno ostvariv, ali se oštro protivljenje Austrije pojavilo neočekivano. Rumunija je još jednom propustila pristupanje, iako su evropske institucije i drugi partneri u Uniji potvrdili da je opravdano i da je Rumunija zaslužila svoje mesto u Šengenu. Tokom posete Bukureštu u ponedeljak, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel rekao je, nakon razgovora sa predsednikom Klausom Johanisom, da podržava napore Rumunije da se što pre pridruži Šengenu.
Ştefan Stoica, 28.03.2023, 11:28
Šarl Mišel: Uveren sam da bi Evropska Unija bila bezbednija kada bi Rumunija ušla u šengenski prostor. Jasno mi je da je Rumunija ispunila sve neophodne obaveze za pridruživanje i nadam se da će se naći vrlo moguće rešenje i učiniću sve da ova odluka bude što pre. To nam je zajednički cilj u 2023. godini, nastavićemo da radimo zajedno. Zašto? Jer razumem ovo razočarenje građana. Želeo bih da kažem narodu Rumunije da postoji podrška na evropskom nivou da se Rumunija što pre pridruži šengenskom prostoru“.
Pristupanje Šengenu ostaje nacionalni cilj i rumunske vlasti rade na tome, ponovio je predsednik Johanis. On je, međutim, skrenuo pažnju da, iako Rumunija ispunjava uslove za pristupanje, do toga može doći tek nakon komplikovanog pregovaračkog procesa, pod uslovima protivljenja Austrije. Klaus Johanis je izbegavao da pominje bilo koji datum u vezi sa pristupanjem.
Kluas Johanis: Ne postoji konkretan datumu u junu ili oktobru ili bilo kad. Ali moja i naša ambicija je da ovaj proces završimo tokom ove godine, uspešno za Rumuniju, u najboljoj verziji i za Bugarsku, naravno. Najviše nam odgovara da zajedno uđemo u šengenski prostor. Ne treba ništa da dokazujemo. Svi su razumeli da smo spremni, ali imamo situaciju koju su generisale migracije širom sveta i na evropskom nivou, gde, naravno, možemo da intervenišemo koliko god je to moguće. Možemo da upravljamo migracijom koja bi došla preko našeg područja i to radimo veoma dobro. Zato smo sa Evropskom komisijom pregovarali o pilot projektu na granici između Rumunije i Srbije da pokažemo kako se tim procesom može efikasno upravljati“.
Nekada među najentuzijastičnijim pristalicama evropskog projekta, neki Rumuni su sada razočarani Unijom. Predsednik je zabrinut zbog rasta evroskepticizma i nije isključio neuspeh pristupanja Šengenu kao mogući uzrok.
