Predizborna kampanja za predsedničke izbore
Ostale su samo još dve nedelje do prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, koji će se održati 10. novembra, a izborna kampanja, koja se do sad pokazala mirna, čak dosadna, završiće se 9. novembra, u 7.00 časova. U izbornij trci prijavljeno je 14 kandidata, iz svih parlamentarnih ili nezavisnih formacija. Ko su ovih četrnaestoro koji ćele petogodišnji mandat na čelu države?
Leyla Cheamil, 28.10.2019, 15:24
Predsednik od 2014. godine,Klaus Johanis se kanmdidovao za drugi mandat, a podržava ga Nacionalna Liberalna Partija (PNL), čiji je lider, Ludovik Orban, imenovan da oformi novu vladu. Nacionalna Liberalna Partija (PNL) oko koje su se okupile ostale opozicione stranke, pokrenula je izglasavanje o nepoverenju 10. oktobra vladi Socijaldemokratske stranke (PSD) koju vodi Viorika Dančila. I ona se nalazi na listi kandidata za Kotročenj. Na spisku se nalaze i predstavnik Alijanse USR-PLUS, Dan Barna, bivši evropski parlamentarac Mirča Djakonu, kojeg podržava partija bivšeg premijera Viktora Ponte Pro Rumunija, kao i Alijansa Liberala i Demokrata (ALDE) na čijem čelu se nalazi Kalin Popesku Taričanu, koji je svojom odlukom da izađe iz vladajuće koalicije otvorio put ka rušenju Vlade Dančila.
Profesora, eseijstu i diplomatu Teodora Paleologua podržava Partija Narodnog Pokreta (PMP), koja predstavlja konzervatinu desnicu, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) podržava svog vođu, Kelemena Hunora. Kandidati Katalin Ivan, Ninel Peja, Sebastijan-Konstantin Popesku, Džon-Jon Banu, Ramona-Joana Brunsils i Viorel Katarama dolaze iz vanparlamentarnih formacija, a Bogdan Stanojević i Aleksandru Kumpanašu su nezavisni kandidati.
U slučaju da ni jedan kandidat ne postigne apsolutnu većinu u prvom krugu, Ustavni sud mora do 15. novembra da objavi imena dvoje kandidata koji će učestvovati u drugom krugu, koji će se održati 24. novembra.
Rumuni iz inostranstva moći će da glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora u periodu od 8. do 10. novembra, a u drugom krugu od 22. do 24. novembra, a glasanje se može produžiti do ponoći, ako postoje ljudi koji nisu uspeli da daju svoj glas do 21.00 časova. Ministarstvo Unutrašnjih Poslova iz Bukurešta objavilo je listu i interaktivnu mapu na kojoj se nalaze 835 biračkih mesta koja se organizuju u inostranstvu, a ovo je skoro trostruko veći broj u odnosu na broj biračkih mesta organizovanih za izbore od pre pet godina. Zemlje u kojima će se organizovati najviše biračkih mesta su: Španija, Italija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Sjedinjenje Američke Države, Republika Moldavija, Holandija, Belgija, Irska, Danska, Austrija, Grčka, Portugalija i Švajcarska.
