Pre 33 godine, Rumunska Revolucija
Prošle su 33 godine otkako su Rumuni izašli na ulice da izraze nezadovoljstvo komunističkim režimom koji je predvodio diktator Nikolaje Čaušesku i da zahtevaju njegovu smenu. Prvi protesti su se desili na zapadu Rumunije, u gradu Temišvaru, gde su se ljudi okupili ispred kuće Lasla Tokeša, pastora Mađarske reformisane crkve, koji je trebalo da bude iseljen. Temišvarci su 16. decembra 1989. godine uzvikivali Dole Čaušesku!“, tražeći pravo na slobodu, a 20. decembra Temišvar je proglašen prvim gradom u Rumuniji slobodnom od komunizma.
Leyla Cheamil, 22.12.2022, 13:22
Uznemiren, Nikolaje Čaušesku je sazvao u glavnom gradu 21. decembra veliki narodni skup, u nadi da će uspeti da smiri stanovništvo i da ostane na čelu države. Skup se, međutim, pretvorio u revoluciju, koja je zahvatila više gradova u zemlji. U nasilju koje se dogodilo, živote je izgubilo više od 1000 ljudi, a povređeno je oko tri hiljade. Rumunija je bila jedina zemlja u istočnoj Evropi u kojoj je promena izvršena krvoprolićem.
Širom zemlje ovih dana se održavaju komemorativne manifestacije u znak sećanja na poginule za slobodu. Na značajnim mestima za istorijski trenutak 1989. godine organizovane su ceremonije, mitinzi počasti i polaganje venaca. Svedoci Revolucije i potomci žrtava molili su se i položili su cveće u gradovima u kojima su se vodile najteže borbe. Održimo živo sećanje na heroje Decembarske revolucije 1989. godine i prenosimo dalje ideale za koje su se borili“ rekao je u sredu predsednik Klaus Johanis, prilikom polaganja venca u znak sećanja na žrtve Revolucije na Trgu Univerziteta u centru Bukurešta, simboličnim mestom Revolucije, i održan je minut ćutanja.
Slobodu koju danas imamo dugujemo žrtvama Revolucije i svima onima koji su stradali tokom komunističke revolucije i treba da im se odužimo kroz brigu o Rumuniji i kroz konsolidaciju demokratskog procesa“ rekao je u poruci premijer Nikolaje Ćuka. I senatori su u sredu održali minut ćutanja za žrtve Revolucije. Mi smo u 33. godini SLOBODE. U decembru 1989. godine Rumuni su, uz ogromne žrtve, tražili slobodu, poštovanje prava građana, slobodno kretanje van zemlje. Poslednjih dana 1989. godine Rumuni su se nadali da će im se život korenito promeniti za što kraće vreme“, podsećaju socijaldemokrate.
Prisutna na manifestacijama posvećenim Rumunskoj revoluciji u Temišvaru, predsednica Senata, liberalka Alina Gorgju, istakla je da je ovaj grad pre 33 godine bio primer za celu zemlju, kada je tokom Revolucije zemlja započela svoj proevropski i pro-NATO put. Alina Gorgju je poručila temišvarskim revolucionarima iz decembra 1989. godine da se sete da su svojim trudom i hrabrošću pomogli zemlji i da treba aktivno učestvuju u naporima rumunskog društva, jer je ovaj period veoma komplikovan i potreban je svaki čovek u 2023. godini, godina koja će biti teška.
