Poverenje Rumuna u institucije
Istraživanje reprezentativno na nacionalnom nivou, sprovedeno putem telefonskih intervjua sa oko 1.000 ljudi starosti između 18 i 65 godina, između 29. septembra i 10. oktobra 2022. godine, Bezbednosni barometar Rumunije pokazuje trenutnu sliku poverenja stanovništva u međunarodni i nacionalni institucionalni prostor. Hijerarhija se nije mnogo promenila, ali čak i autohtone institucije koje redovno uživaju visoko poverenje – Crkva ili Vojska – imaju izgled obeležen nedavnim teškoćama.
Roxana Vasile, 08.11.2022, 11:10
Prema Laboratoriji za analizu informacionog rata i strateške komunikacije (LARICS), u partnerstvu sa Institutom za političke nauke i međunarodne odnose Rumunske Akademije, stvari su objašnjive nakon dve godine pandemije, 2022. godine obeležene velikim ratom u regionu i više nego značajnim rastom cena za sve vrste energenata. Ove krize dovele su do pada poverenja u NATO ili u Evropsku Uniju. Uprkos tome, stanovništvo Rumunije ostaje prozapadno i proevropsko: 68% Rumuna je optimistično u pogledu kratkoročne budućnosti Evropske Unije, 78% je optimistično u pogledu američke podrške istočnoj Evropi, a samo 10% veruje da bi Evropska Unija trebalo da nestane u budućnosti. Uprkos ozbiljnim kritikama na račun Evropske Unije, 74% Rumuna kaže da je bolje u bloku zajednice nego van nje.
Kritike Rumuna na adresu Evropske Unije odnose se na neposrednu – ekonomsku i energetsku – situaciju kroz koju prolaze: postoji percepcija da neke zemlje članice ekonomski profitiraju od Rumunije, da politika Evropske Unije ne odgovara uvek Rumuniji ili da Evropska Unija nameće previše pravila. Očigledan kritički odnos postoji, podjednako, i prema lokalnim ili nacionalnim elitama. Javnost krivicu za nekontrolisanu cenu energije deli na one koji vode Rumuniju (oko 48%), na politike Evropske Unije (28%) i tek na trećem mestu na rat u Ukrajini (skoro 24%).
Ako bi Rumunija bila napadnuta, 36% Rumuna kaže da bi učestvovalo u odbrani zemlje, 33% je neodlučno, a 29% bi pokušalo da ode iz zemlje sa svojim porodicama. Većina Rumuna smatra da je Rusija kriva za rat u Ukrajini i da je Rusija glavna prepreka miru. Iako je krivica Moskve jasna za ogromnu većinu Rumuna, većina (70%) želi da se rat zaustavi, a samo 28% misli da ga treba nastaviti dok Rusija ne bude poražena. Tu dolazi do izražaja strah od širenja sukoba i pogoršanja ekonomske krize.
Prema Bezbednosnom barometru Rumunije, iako se ne može govoriti o strateškoj preorijentaciji Rumuna, sve se jače pojavljuje ideja da zemlja treba da bude pragmatična i da se fokusira na sopstvene interese. Sve u evroatlanskim okvirima, nikako i van njih!
