Povećanje minimalne plate u Rumuniji
Minimalna plata u privredi u Rumuniji je od 1. januara 2019. povećana sa 405 evra na 442 evra. U slučaju osoba sa visokim obrazovanjem minimalna plata iznosi čak oko 500 evra mesečno. Sigurno, za zapadnog Evropljanina ova plata je vrlo mala, s obzirom da u Francuskoj, na primer, minimalna zarada iznosi oko 1.500 evra. Ali, ne treba zaboraviti da Rumuni, smatrani mnogo vremena najsiromašnijim u Evropskoj uniji, su u 2016. godini imali minimalnu platu od svega 250 evra.
Roxana Vasile, 08.01.2019, 12:05
No, posebna situacija postoji u gradjevinarstvu. U ovom sektoru, koji je suočen sa akutnim nedostatkom radnika, minimalne plate su se udvostručile u odnosu na prošlu godinu. Detalje nam nudi Darijus Valkov, savetnik rumunske premijerke: “Na bazi sporazuma koji je vlada potpisala sa poslodavstvom u oblasti gradjevinarstva, minimalne plate su povećane do 643 evra. Takse na rad u gradjevinarstvu su smanjene, odsnono porez na zaradu je nulti, doprinos za socijalno osiguranje nulti, doprinos za zdravstveno osiguranje 21,25 odsto, a doprinos poslodavca 0,337 odsto. Drugim rečima, neto minimalna plata u gradjevinarstvu biće od 500 evra, kako se vlada založila 1. decembra sklapanjem sporazuma sa poslodavstvom u ovoj oblasti.
Dok neki pozdravljaju mere vlade, posredstvom kojih su plate zaposlenih povećane te i produktivnost rada je veća, drugi imaju protivargumente i tvrde da će povećanje minimalne plate poremetiti poslovne planove većine kompanija koje posluju u Rumuniji. Male firme, u kojima najveći deo plata ima najverovatnije minimalni nivo, moraju povećati zarade čime će se povećati i ukupni troškovi. Za neke od ovih malih firmi povećanje troškova će pretpostaviti finansijske gubitke. Postoje i mišljenja po kojima je sasvim moguće da se povećanje troškova sa radnom snagom odrazi na cene proizvoda i usluga, da se time podstakne potrošnja, što znači povećanje obima uvoza i, usled toga, trgovinskog deficita.
Upravo zbog ovih razloga, neki plediraju za algoritam povećanja minimalne plate zasnovan na ekonomskim parametrima, kao što su produktivnost rada, povećanje prosečne plate ili stopa inflacije. Ovo je potrebno da bi ritam povećanja plata bio logičan i predvidljiv, a ne samo rezultat političkih odluka.
