Poreske povlastice za penzionere
Mnogi penzioneri posle radnog veka žive na granici siromaštva. Zbog malih penzija ne mogu da plate fakture za struju, da nabave potrebne namirnice ili lekove. Polazeći od ovih konstatacija, poslanici u Bukureštu su u četvrtak usvojili zakon o izmeni Poreskog zakona, koji predvidja oslobadjanje od poreza na penzije manje od oko 450 evra. Istovremeno, penzioneri neće platiti više doprinos za zdravstvo.
Roxana Vasile, 06.01.2017, 12:25
Socijaldemokratska poslanica Rovana Plumb je objasnila: «Doprinose za zdravstveno osiguranje neće plaćati 5.200.000 penzionera, a 4.000.000 neće plaćati porez od 16 odsto.» Za izmene poreskog zakona glasale su i Partija narodnog pokreta (PMP) i Nacionalna Liberalna partija (PNL). Pored toga, liberali su pokrenuli inicijativu za izmenu zakona koji predvidja oslobadjanje svih penzija od poreza. Bivša ekspertska vlada u Bukureštu odbacila je nacrt o eliminisanju poreza, strahujući od povećanja deficita penzijskog budžeta.
Pored toga, treba reči da sada jedan zaposleni radi za tri penzionera. Od povećanja budžet strahuje i Unija Spasite Rumuniju (USR), koja je glasala protiv izmene Poreskog zakona. Po oceni poslanika Manuela Kosteskua, nisu analizirani efekti primene novih poreskih mera: «Bez široke rasprave o efektima na budžet, nismo sigurni da nećemo ozbiljno uzdrmati državni budžet.»
U predizbornoj kampaniji Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE) obećale su i povećanje minimalne plate u privredi za 16 odsto do visine od 320 evra. Predstavnici velikih sindikalnih centrala pozdravili su nameru nove vlade, dok su poslodavstva izrazila ozbiljne rezerve, naglasio je sindikalni lider Bogdan Hosu: «Sa sindikalne tačke gledišta, možemo pozdraviti odluku Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata da prihvate naš predlog napravljen u septembru o povećanju minimalne plate u privredi na 320 evra. Pojedine poslodavne organizacije izrazile su rezerve, smatrajući da su pogodjene ovim merama. Mi smo tražili minimalnu platu u privredi uskladjenu sa funkcijama, jer sada imamo nenormalnu situaciju kada radnici sa visokom stručnom spremom primaju platu ravnu minimalnoj plati u privredi.»
Povećanje plata i oslobadjanja od poreza su mere na koje vlada Rumunije računa, smatrajući da ekonomski rast treba da se oseća i u džepovima stanovnika. Medjutim, mnogi, na čelu sa predsednikom države, traže objašnjenja kako će se poštovati gornja granica budžetskog deficita od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda.
